2009-01-17 21:48:38

Brian je zaspao

albicilla RSS / 17.01.2009. u 22:48

Brian Stoneman je bio moj prijatelj i vrhunski ptičar. Odrastao u londonskom East Endu, govorio je teško razumljivim kokni akcentom. Školu je napustio sa 16 i zaposlio se u fabrici, koja će mu kasnije doći glave. Kada se sa oko 50 godina penzionisao, lekari su mu zbog azbesta u plućima davali svega dve godine života. Ipak, Brian se preselio u Tursku, gde je kupio nedovršenu

 
2012-03-20 09:58:23

Verica

Rejlem RSS / 20.03.2012. u 10:58
Hvala joj za sve.
 
 
 
 
 
2015-03-07 13:46:37

Poslednja mladost u Jugoslaviji

Nebojsa Krstic RSS / 07.03.2015. u 14:46

 

 

Na prvoj godini medicine osećao sam se očajno. Izvađen iz ležišta, u svetu koji mi je delovao hladan i neprijateljski, išao sam na vežbe i predavanja, svakodnevno, od trolejbuske stanice na Čuburi, Mačvanskom ulicom do zelenog proplanka koji je počinjao ruševinom od koje će kasnije nastati Hram Svetog Save, a završavao Nebojšinom. Taj komad puta bila je i jedina stvar koja mi je tih dana delovala smisleno u čitavom mom životu.

 
2012-10-15 09:40:26

Mi ćemo uvek biti...

antioksidant RSS / 15.10.2012. u 10:40

... jači od onog tko nas tlači, pjevat ćemo pjesmu pobede.


Jer to mrzim.

crnec_tusta10_18041111.jpg

 

 
2008-11-29 03:23:43

Bez Naslova

Unfuckable RSS / 29.11.2008. u 04:23

  U septembru, oktobru i decembru prošle godine u Srbiji je definitivno uspostavljen nacionalni konsenzus o demokratskoj budućnosti naše zemlje. Oko te snažne vizije cela nacija se ujedinila, kao retko kada u istoriji.
  Danas se ne primećuje previše od tog poleta i te energije. Naše društvo kao da je izgubilo zajednički cilj, kao da se opet podelilo na interese i diskusione grupe. Jedni prete štrajkom, drugi štrajkuju, treći teoretišu o razlozima za i protiv.
  U čemu je stvar?

 
2010-12-25 12:46:06

Izdržala je do rođendana

mikele9 RSS / 25.12.2010. u 13:46

OSLIKAVANJE-VEL.jpg

 

A ми без мог Лазе, па ја не живим, ја животарим и постала сам с опроштењем права плачипичка, на жалост. Деца су добро и добра су, а ја прежалит не могу, да ми је да га вратим како знам и умем, ћао друже, поздрав. 19.новембар 2010.

 Ljiljo moja, samo

 
2009-11-06 11:06:10

In memoriam

Vojislav Stojković RSS / 06.11.2009. u 12:06

Pre neki dan, mislim da je to bilo u subotu, na moje veliko iznenađenje, pojavi se, u okviru profila «jeremija92», opcija «Napiši novi tekst». Ne verujem svojim očima. Pogledam ponovo –  piše, to što piše. Al opet, ja i dalje ne verujem. Pozovem prvo ženu i kažem: «Pročitaj kako je napisano», ona pročita, pozovem zatim decu, pa komšije, slučajne prolaznike... i svi pročitaju isto što i ja. «Konačno!», uzviknem koliko me grlo nosi i snaga dozvoljava - «I ja sam autor». Kao što red i običaji nalažu, pozovem prijatelje da se pohvalim i da ih počastim. Šta da vam pričam, lumpovalo se do ponedeljka ujutro. Nije mi žao. Kad su se svi razišli, sednem da pišem svoj prvi post - habilitaciju, inicijalizaciju, disertaciju, pristupnu besedu ili kako god da se to zove. Ne ide. Istuširam se, popijem kafu, i dalje ne ide. Uhvatila me nekakva trema, veća nego na maturskom, diplomskom, magistarskom i doktorskom ispitu zajedno. Iskusan, kakv jesam, shvatim da je reč o kreativnoj blokadi. Krenem da je lečim, usput, opisujući svoje muke. Opišem te svoje muke i preko moje nove opcije na blogu b92, proverim, ispravim, proverim, pa ponovo ispravim ... i tako više stotina puta. Na kraju moj prvi post objavim. Čekam da se pojavi na naslovnoj strani među VIP velikanima bloga b92 i prostim blogerima autorima i mislim se ko bi mogao biti prvi komentator.  Pokušam da odgovorim na pitanje koga bih ja to poželo kao prvog? Mučim se odgovarajući sam sebi na to pitanje i na kraju zaključim da bi najbolje bilo da se svi jave pa makaar sa onim «čestitam i preporuka». Ne samo da se niko nije javio, nego ni moj post se nigde nije pojavio, sem u mom blog profilu. Kasnije sam čuo da su svi na blogu b92 dobili istu tu opciju, a eto ja sam mislio da sam izabran. Zahvaljujući dobrom čoveku g. Čeru, pruža mi se prilika, da moj nevidljivi post, učinim vidljivim.

 
2017-06-30 14:07:44

Goran Kostić Kosta

Inner Party RSS / 30.06.2017. u 15:07
 Govorio sam svima koje poznajem
Da ću četrdeseti proslaviti
Tako da se pamti a oni su govorili
Dosta si u životu napravio ludosti.


532789_2114821565487_1860141592_n.jpg
Danas je preminuo Goran Kostić Kosta, gitarista i pevač bendova Studeni Studeni i Novembar. Kosta je bio predstavnik one generacije jugoslovenskih muzičara koja su trebala da stupi u centar pažnje baš u momentu kada se velika država i velika rock and roll scena počela u krvi raspadati. Njegov bend Studeni Studeni je stigao da objavi samo jedan singl - Čisto kao suza (Search & Enjoy, 1990) - sa pet fantastičnih pesama koje su lepo nagovestile šta je sve dešava u glavama ovih talentovanih momaka iz Karlovca.  

Ali onda je u Hrvatskoj izbio rat i Kosta se preselio u Niš. Tu je nastavio sa radom okupivši novi bend kojem je dao skoro pa isto ime - Novembar (za mladež, Studeni je 11. mesec, dakle novembar). Nikad neću zaboraviti kada se na tadašnjoj novosadskoj televiziji NS PLUS vrteo spot za pesmu Irena a mi svi mislili da to peva onaj političar Nenad Čanak. Šalu na stranu, Novembar se oglasio pesmom Irena i time najavio da Kosta najstavlja sa radom tamo gde je stao sa Studenim, ako ne i bolje. 
 
 
2010-03-17 23:13:34

Samo se sećam... /*zatvoreno za komentare

margos RSS / 18.03.2010. u 00:13

f_gfqd0fhk5wm_bf670b1.jpg

 * nemojte, molim vas ni preporučivati - ako možete, odćutite jedan minut - za koga god želite

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana