2009-09-07 15:19:13

Dino Dvornik

topcat RSS / 07.09.2009. u 16:19

( 20. 8. 1964. – 7. 9. 2008. )

 

prvi se sjetio fenster

 
2009-05-05 21:45:08

Alexandra Leaving

AlexDunja RSS / 05.05.2009. u 22:45
Priviđenja

Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni,
što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu,
osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?
Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni,
na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu,
stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah?

Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna,
ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju?
A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna,
što visi, o drhćućem, žarkom, koncu, u svitanju?
 
2009-03-06 12:02:24

Disko – volim te, Disko

AlexDunja RSS / 06.03.2009. u 13:02
 
2011-02-17 10:07:21

Za moju Emu (update)

natasavb RSS / 17.02.2011. u 11:07

 Ovo je juče (19.02.2011.) napisao Emin tata :

 "Hteo bih da se zahvalim Leontini i dečici iz hora Čarolija koji su napravili prvi korak ka ispunjenu cilja Eme i njenih roditelja, da Ema stane svoje noge. Nikada u životu neću zaboraviti ovaj dan kada smo prikupili 59125,00 dinara 25 Eura i 120 makedonskih denara. HVALA vam na velikom srcu."

 Ovakve stvari vraćaju veru u ljude. :)

 

Nedavno sam je pronašla, povučena nekim drugim. Ne znam ko je snimio tu fotografiju. Mora da to beše moj pokojni drug Oleg, kod koga smo tada bili.
Na njoj V. i ja. Nasmejane, onako potpuno bezbrižno, kako samo možeš biti kad imaš 17 i misliš da celi svet, sa svim svojim mogučnostima i čarima, čeka samo na tebe. O iskušenjima tada nismo mnogo znali. O ovim, koja će da nas sačekaju u tom svetu, ništa.
Tada, jedan od najvećih problema  je bio kako roditelje  ubediti da, iako smo se videli nedavno, dozvole to opet. Njima, V.i njenom bratu ili nama,mojoj sestri i meni. Kako uostalom ne razumeju da Novi Sad i Sarajevo nisu tako daleko. Šta fali da odemo tamo samo preko vikenda....Ili oni da dođu, svejedno. Važno da smo zajedno.

 
2009-03-07 03:32:20

Jednoj maloj...

trener92 RSS / 07.03.2009. u 04:32

 

 Fish-Pisces.jpg     ******

 

 

 
2009-09-15 19:47:49

...Blues iz potpalublja

trener92 RSS / 15.09.2009. u 20:47

 

 ....

  nistagmus

 

 

 

 
2009-01-05 16:14:18

Monopoli u nama

mladen.mladen RSS / 05.01.2009. u 17:14

Čovek je razumno biće. On ustaje ujutru da krene na posao. Kupa se vodom koju zagreva struja, iako već deceniju i duže ne moramo da trošimo struju u ove svrhe. Tu je i sapun sa reklame, koji bi bio duplo kvalitetniji i zdraviji da je novac kompanije utrošen na marketing iskorišćen za unapređenje tehnologije kojom se proizvodi. Zatim čovek odlazi na posao automobilom koji već 20 godina ne

 
2017-10-13 15:39:31

[87] "Daleko je kraj za mene..."

bojan ljubomir jugovic RSS / 13.10.2017. u 16:39

Duboko me je ražalostila tužna vijest, koja je danas stigla iz Beograda, da je jutros naš poznati muzičar i slikar, Dalibor Popović Mikša (1980-2017), nažalost preminuo od poslijedica srčanog udara. Mikša i ja nismo bili prijatelji, ali smo se poznavali preko zajedničkih drugara i redovno sretali i pričali najčešće na njegovim mnogobrojnim svirkama u Banjaluci (posebno mi je draga jedna brucošijada na Tehnološkom fakultetu) i u Prnjavoru (u Domu kulture i u pabu 5 Lampi). Veoma sam poštovao rad njegovog matičnog rok benda Tattoo iz Prijedora, sa kojim je jedne godine osvojio Zaječarsku gitarijadu i u kojem je stvarao autorske pjesme kao pjevač i gitarista a posebno mi se dopadala njegova uloga saksofoniste u odličnom banjalučkom fjužn džez sastavu WD40 (Tovirac, Stupar, Boček, Gaćeša i Mikša).  Te njihove višesatne raskošne svirke prepune odličnih improvizacija rijetko sam propuštao a zahvaljujući Liboru, gitaristi i zajedničkom prijatelju, na njihovom repertoaru našla se i jedna tema koju sam komponovao i koju je Mikša izvodio na saksu. Sjećam se, nakon jedne svirke u kafiću Mr. X mi je prišao sa srdačnim osmijehom na licu, pružio ruku i rekao: "Odlična tema, svaka ti čast!" i to je do dan danas ostao možda najveći kompliment koji sam ikad dobio kao muzičar.  Prateći njegov slikarski rad, za Mikšu sam jednom prilikom napisao da je jedan od najtalentovanijih ljudi iz moje generacije a to i dalje iskreno mislim. Njegovi akvareli koje sam pratio preko interneta a koji su izlagani na brojnim izložbama, redovno su me ostavljali bez daha. I dok smo mi daleko manje talentovani pokušavali da eto nešto tu i tamo napravimo on je to prosto živio i bio.  I u muzici i u slikarstvu, sa podjednakom strašću i ljubavlju prema stvaranju. Danas je zaista tužan dan posebno za nas s ove strane Drine, za našu kulturu i umjetnost jer je otišao jedan od najboljih. Moje iskreno saučešće njegovoj porodici, prijateljima, kolegama i sabraći iz grupe Tattoo.

 
2009-11-06 19:42:33

Black Friday

Spiridon RSS / 06.11.2009. u 20:42
 
2017-06-30 14:07:44

Goran Kostić Kosta

Inner Party RSS / 30.06.2017. u 15:07
 Govorio sam svima koje poznajem
Da ću četrdeseti proslaviti
Tako da se pamti a oni su govorili
Dosta si u životu napravio ludosti.


532789_2114821565487_1860141592_n.jpg
Danas je preminuo Goran Kostić Kosta, gitarista i pevač bendova Studeni Studeni i Novembar. Kosta je bio predstavnik one generacije jugoslovenskih muzičara koja su trebala da stupi u centar pažnje baš u momentu kada se velika država i velika rock and roll scena počela u krvi raspadati. Njegov bend Studeni Studeni je stigao da objavi samo jedan singl - Čisto kao suza (Search & Enjoy, 1990) - sa pet fantastičnih pesama koje su lepo nagovestile šta je sve dešava u glavama ovih talentovanih momaka iz Karlovca.  

Ali onda je u Hrvatskoj izbio rat i Kosta se preselio u Niš. Tu je nastavio sa radom okupivši novi bend kojem je dao skoro pa isto ime - Novembar (za mladež, Studeni je 11. mesec, dakle novembar). Nikad neću zaboraviti kada se na tadašnjoj novosadskoj televiziji NS PLUS vrteo spot za pesmu Irena a mi svi mislili da to peva onaj političar Nenad Čanak. Šalu na stranu, Novembar se oglasio pesmom Irena i time najavio da Kosta najstavlja sa radom tamo gde je stao sa Studenim, ako ne i bolje. 
 
 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana