Pre dva dana, tačnije u Četvrtak, delegirana sam u ime Odbora da odem u Ambasadu Francuske i da prisustvujem okruglom stolu povodom "Prevencije seksualne eksploatacije i prostitucije u Srbiji". Bili su pripadnici vlasti, opozicije, NVO sektora, ambasade. Eto i ja operska  umetnica , dugogodišnja aktivistkinja, i profesor neko ko se davno još 2000 tih susreo sa decom ulice, radio sa njima i slušao najteže moguće priče. Neke od njih ste čitali.

Pre možda godinu ili dve dana napisala sam blog Porcelan, taj blog je istinita priča sa kojom smo živele nas četiri.

(према истинитим догађајима)

Да је Ваше дете геј, да ли бисте га у 15ој години избацили на улицу и заборавили да постоји? 

Да је Ваше дете геј, да ли бисте му поломили обе руке и ребро које ће му пробишити плућно крило?

Да је Ваше дете геј, да ли бисте га затворили у шупу или подрум и држали у заточеништву без могућности изласка на светло?

Да је Ваше дете геј, да ли бисте га послали на "лечење" са кога ће изаћи као схизофреничар?

Да је Ваше дете геј, да ли бисте радије умрли него да то сазнате? 

Да је Ваше дете геј, да ли бисте волели да га избаце за сањаног посла на ком је његов рад признат и цењен?

Да је Ваше дете геј, да ли бисте волели да га други виде као лаку мету за истресање личних фрустрација животом?

Да је Ваше дете геј, да ли бисте волели да чујете позиве на убијање њега? 

Да је Ваше дете геј, да ли бисте га волели? 

ZA SVE NAŠE POTOMKE

Zatim je 2006. godine donet prvi Zakon o rehabilitaciji,

Čast mi je i zadovoljstvo da ustupim ovo parking mesto našem blogokolegi...

hm...mm..kao gost autoru blogeru shmoo.

Opustite se i uživajte.

Budući da nisam uspeo da youtube klip postavim u glavnom tekstu, naćićete ga u prvom komentaru. Dakle.

Mamama i tatama, a još više bakama i dekama, tetkama i tečama, strinama i stričevima, ujnama i ujkama dok su mame i tate na poslu.

U aprilu 2020. godine, u vreme kada smo sedeli po kućama zaključani zbog virusa kovid, studenti četvrte godine

Računovođe/knjigovođe, prodavci, novinari, neki majstori, polako završavaju posao za ovu godinu*. Majke i očevi pokušavaju u tajnosti da uviju poklone koje će deca posle ponoći (ili posle buđenja) naći pod jelkom. Prase se peče, sarma je zamotana i skuvana, krastavčići za salatu će biti seckani kasnije. Nova godina je tu. Kalendar je surov.

„Nije

Deo kreativnog tima filma

U izradi filma su pored članova kreativnog tima, predvodjenog rediteljem Dejanom Senićem, učestvovali

Први пут сам почео озбиљно да размишљам на тему пензије. Изгледа чудно да је то дошло тек са 37 година, али је уствари логично да је то дошло тек сад кад сам почео да уплаћујем озбиљније суме у фонд. Потпуно свестан колико сам досад из разних фондова и буџета добијао, прихватам обавезу и част без трунке задршке, али како год да гледам на све то пензија као институција изгледа као реликт прошлости од којег ја, сва је прилика, нећу имати ништа, јер ће дотад већ сигурно бити успостављен неки нови друштвени договор. Ако је мени и мојој генерацији то било очигледно мање-више још пре почетка радног века, ранијим генерацијама није и многи су узалуд пројектовали свој живот и планове везане за ту врсту обавезне штедње и солидарног осигурања од неизвесности коју старење носи са собом, и сад се прилагођавају суровој реалности свако на свој начин. Та прича не може да се прича без освртања на тренутне демографске пројекције и њихове импликације. То је најгушће посејано минско поље у политици које (мудро) избегавају сви који се њоме активно баве, а тема је више него битна.