Desetog januara 2020. godine ugledni kineski stručnjak za zarazne bolesti prof. Džang Jungdžen, nakon neprekidnog rada na sekvenciranju genoma tada još uvek svetu manje-više nepoznatog koronavirusa, čekajući u redu na aerodromu telefonom šalje rezultate istraživanja prijatelju, virusologu Ediju Holmsu sa Sidnejskog univerziteta. Nakon desetominutnog telefonskog razgovora koji je usledio, i dozvole koju je prof. Džang dao Ediju da slobodno raspolaže navedenim podacima, prof. Holms je objavio čuveni tvit u kome je čitavom svetu obznanio genom novog virusa, i tako ga učinio opštim dobrom. Viralna objava je prikazana na gornjoj slici, i po mnogima će ostati zapamćena kao tvit koji je spasio svet.

Od kad su se revolucije pojavile na istorijskoj sceni, istog su se trenutka začuli i taktovi nekakve drugačije, kontrarevolucionarne muzike. U stvari, neki bi rekli da se revolucije dešavaju u istorijskom trenu, dok kontrarevolucije na određeni način mogu da traju decenijama i vekovima - bilo kao prevencija budućih revolucija, bilo kao odgovor na nekakve pređašnje tektonske poremećaje. Sad, ukoliko bi kontrarevoluciju i razumeli u nekakvom širem smislu, kao mnoštvo procesa usmerenih ka očuvanju društvenog poretka, kroz istoriju je moguće prepoznati bezbroj mera koje su vladari u tom smislu upravo i koristili. Počev od primene puke sile, pa sve do mnogih drugih, suptilnijih, uključujući, neretko, i značajne društvene reforme.

Sad, izgleda da svako vreme ima kontrarevoluciju najbolje skrojenu prema nekim svojim merama, i tema bloga je šta bi sve upravo i mogle da predstavljaju kontrarevolucije našeg vremena.

Živimo u vremenima u kojima se po ko zna koji put do krajnjih granica testiraju sami temelji našeg okruženja. Jer, možda bi delom i na primeru globalne pandemije mogli da se prepoznaju neki od osnovnih mehanizama koji čine jedno društvo, a koji na određeni način verovatno i predstavljaju razloge njegovog postojanja.

Zadnjih je godinu dana pokazalo, između ostalog, i koliko je trnovit istraživački put od nastanka problema do njegovog rešenja. Ogromne količine novca, opreme i ljudi uloženi su u nalaženje kovid vakcine, gde je posebno interesantno da je ne samo jedna, već više različitih ekipa došlo do uspešnog rezultata. Sve to ukazuje koliko je nauka bitna, i koliko život, ne samo kada je zdravlje u pitanju, zavisi i od ne baš tako ni velikog broja naučnika i istraživača.

Postoji interesantna teorija po kojoj uzroke nerazumevanja koje postoji između, na primer, Engleza i Iraca (kad smo već kod toga, verovatno i mnogih drugih) ne bi trebalo isključivo tražiti u, ne znam, njihovoj teškoj međusobnoj istoriji, već, a ako ne i pre, i u njihovom različitom doživljaju vremena. Ili između Nemaca i Slovena, na primer, ili Francuza i Italijana. Po nekima, čak bi se dobar deo uzroka mnogih viševekovnih sukoba i nesporazuma mogao delom svesti upravo na to - na drugačije otkucaje časovnika različitih naroda i država.

Početak 21. veka označio je prekretnicu na globalnoj političkoj sceni u smislu da je postala igralište sve izraženijih i uticajnijih populističkih pokreta i pojedinaca širom sveta. Za nekih dvadesetak godina nastalo je i pregršt teorija o tome kako se i zašto tako nešto upravo sada dešava, gde jedna od interesantnijih daje na prvi pogled donekle i pojednostavljena objašnjenje, od kojih se pojedina daju naslutiti i na gornjoj mapi sveta.

Uskoro će predsednički izbori u SAD i interesantno bi bilo videti koliko su osnovne poruke Trampove predizborne kampanje ostale slične onima iz prethodnih izbora 2016. godine. Doduše, danas u tolikoj meri verovatno više i nema direktnih ksenofobičnih ispada, kao ni otvorenog raspirivanja straha srednjeg i siromašnijeg belog sloja od komšija druge boje. Jer, ovog puta Tramp ipak nastupa sa pozicija predsednika, a ne nekakvog političkog autsajdera, a opet, možda se to desilo i pod neočekivanim pritiskom političke i ekonomske krize izazvane pojavom koronavirusa.

Na Netfliksu je nedavno prikazan dokumentarac “Socijalna dilema” ili “Dilema društvenih mreža” u kome su se verovatno po prvi put na istom mestu našli rodonačelnici gotovo svih poznatih društvenih mreža, kako govore o osnovnim idejama i principima koji su u njih ugrađeni. Odnosno, o njihovoj dobrobiti, ali jednako, ako ne i više, i o opasnostima koje sa sobom nose.

Kada je stvarno uopšte i počelo moderno doba? Za ono starije da se i pretpostaviti da je potaknuto nekim davnašnjim "prirodnjacima", u trenutku kada su otkrili vatru, ili šta već. A opet, možda pre kada su neki onovremeni "društvenjaci" shvatili da nikakvih tamo vatra ili čega već nikada ne bi ni bilo da upravo oni to nisu dozvolili i omogućili. Kako god, sve bi teklo nekim svojim, možda i potpuno drugačijim tokom da se u međuvremenu nije desila moderna istorija. 

Ili, što neko reče: „Nikad ne dozvoli da dobra kriza propadne uzalud". Jer, teško je uopšte i zamisliti da neko u vremenima kada se većina bori za život, ili bar za puko preživljavanje, razmišlja o tome kako da se obogati. Ali, brojevi neumitno (da ne kažem eonima) govore suprotno. Doduše, za slučaj najvećeg ikada do sada zabeleženog transfera bogatstva ne treba kopati preterano daleko u prošlost, jer, to se dešava upravo sada.