Ili, zašto bogati ne mogu da odole Wellness-u? Naime, mnogi kulturu, a ponekad čak i kult Wellness-a poistovećuju sa pseudonaukom, ali pomešanu sa taman toliko nauke koliko je potrebno kako bi se sve učinilo donekle uverljivim. Sad, neko bi od bogatijeg dela društva ipak očekivao nešto realniji i pragmatičniji pristup, ili, ako ništa drugo, najmanje viši nivo obaveštenosti. Pa opet, uprkos svemu, upravo najbogatiji godinama unazad postaju zamajac industrije Wellness-a, vredne po nekima preko 4,5 triliona dolara.

Ukoliko ste mislili da je zaboravnost isključivo loša, i da bi pre mogla da znači kako bi zbog nečega trebalo da se zabrinete, više međusobno nezavisnih istraživačkih timova bi imali štošta da dodaju na tu temu. Naime, ukoliko ponekad i zaboravite nečije ime ili rođendan, kao i razne druge detalje, to bi, pored mnogih stvari koje bi vam inače verovatno prve i pale na pamet, moglo da znači i - da ste hiperinteligentni.

Koliko god da je pojava kinematografije, zajedno sa naizmeničnom strujom ili motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, već u 19. veku nagovestila dolazak novog doba, prvi filmovi su bili eonima daleko od nečega što danas pod njima podrazumevamo. Naime, u nekakvim začecima oni su u principu bili dokumentarni - mogli ste da gledate vozove kako promiču pored zgranutih posmatrača, ili da se radujete zajedno sa radnicima na izlazima fabrika. Sve dok se neko nije dosetio kako bi filmovi možda bili mnogo interesantniji ukoliko ne bi bili posvećeni realnim, već pre nekakvim fiktivnim likovima - čime je, po mnogima, upravo i započeo 20. vek.

Uskoro će godišnjica terorističkog napada na SAD od 11.9.2001. godine, što pokreće različita pitanja, uključujući i ono na kojim se sve nivoima uopšte i vode ratovi. Naime, mnogi će reći da je osnovno obeležje terorizma to da je jedan od ključnih ciljeva, možda više nego i bilo koji drugi, napad na simbole nekog društva. Gde se ova definicija, neretko, može sa terorističkih napada proširiti i na mnoge druge, čemu smo i sami, što u bližoj, što u daljoj, a čak i u nedavnoj prošlosti često mogli da posvedočimo.

Dok gledamo finala svetskih prvenstava i Olimpijada i egzaltirano navijamo ili očajavamo, jedan od utisaka je i da li je sudbina samo naših heroja da budu sušti profesionalci, ili je sveopšta specijalizacija sudbina čitavog sveta.

Mnogima, a posebno onima koji su kroz školovanje viši bili izloženi prirodnim i tehničkim naukama, nisu promakle sličnosti koje postoje između modela koji opisuju neke kako osnovne, tako i znatno složenije pojave u potpuno različitim oblastima. One se u teoriji nazivaju sistemskim analogijama ili izomorfizmima, a tema bloga je koliko se pomenute sličnosti koje postoje u fizici ili tehnici mogu promeniti i negde drugde - u ekonomiji ili istoriji, na primer, kao i u ostalim društvenim naukama.

Različiti nesporazumi neretko završavaju sličnim pitanjem - kako li bi se sve to razrešilo u nekom drugačijem okruženju? Naime, da li se i tu radi o nekakvoj stečenoj kulturi komunikacije, običajima i manirima, ili postoji nešto treće važnije. Sudeći po onome što govori Kris Vos, vodeći pregovarač FBI-a za rešavanje talačkih kriza, iza svakog uspešnog društva stoji umetnost, i to ne bilo koja, već ona pregovaranja.

Desetog januara 2020. godine ugledni kineski stručnjak za zarazne bolesti prof. Džang Jungdžen, nakon neprekidnog rada na sekvenciranju genoma tada još uvek svetu manje-više nepoznatog koronavirusa, čekajući u redu na aerodromu telefonom šalje rezultate istraživanja prijatelju, virusologu Ediju Holmsu sa Sidnejskog univerziteta. Nakon desetominutnog telefonskog razgovora koji je usledio, i dozvole koju je prof. Džang dao Ediju da slobodno raspolaže pomenutim podacima, prof. Holms je objavio čuveni tvit u kome je čitavom svetu obznanio genom novog virusa, i tako ga učinio opštim dobrom. Viralna objava je prikazana na gornjoj slici, i po mnogima će ostati zapamćena kao tvit koji je spasio svet.

Od kad su se revolucije pojavile na istorijskoj sceni, istog su se trenutka začuli i taktovi nekakve drugačije, kontrarevolucionarne muzike. U stvari, neki bi rekli da se revolucije dešavaju u istorijskom trenu, dok kontrarevolucije na određeni način mogu da traju decenijama i vekovima - bilo kao prevencija budućih revolucija, bilo kao odgovor na nekakve pređašnje tektonske poremećaje. Sad, ukoliko bi kontrarevoluciju i razumeli u nekakvom širem smislu, kao mnoštvo procesa usmerenih ka očuvanju društvenog poretka, kroz istoriju je moguće prepoznati bezbroj mera koje su vladari u tom smislu upravo i koristili. Počev od primene puke sile, pa sve do mnogih drugih, suptilnijih, uključujući, neretko, i značajne društvene reforme.

Sad, izgleda da svako vreme ima kontrarevoluciju najbolje skrojenu prema nekim svojim merama, i tema bloga je šta bi sve upravo i mogle da predstavljaju kontrarevolucije našeg vremena.

Živimo u vremenima u kojima se po ko zna koji put do krajnjih granica testiraju sami temelji našeg okruženja. Jer, možda bi delom i na primeru globalne pandemije mogli da se prepoznaju neki od osnovnih mehanizama koji čine jedno društvo, a koji na određeni način verovatno i predstavljaju razloge njegovog postojanja.