Налете путем друштвених мрежа свакакве питалице. Обично их прескачем, али ми је једна ипак запала за око својом бесмисленошћу (знам, знам, ... једна??).

- Када би ти као некадашњи осмогодишњак данас срео себе, да ли би био поносан?

Поносан? Хммм. Не верујем да би разговор уопште пошао у том правцу.

- Чико, да немате можда карамеле?

 karamele600.17674.jpg

 
2008-11-29 07:38:18
Eksperimenti u blogovanju| Ljubav

Promašaj

marco_de.manccini RSS / 29.11.2008. u 08:38


Devojke iz osmog su me ignorisale prirodnom nemarnoshcu koje one neguju za dechake svojih godina u ranom pubertetu.  

U mom sluchaju je bilo josh gore. Za devojke iz osmog nisam postojao. Krenuo sam u shkolu rano, nisam imao ni punih shest, i bio sam uvek u nekom drugom filmu. Dok su ostali dechaci skupljali slichice, ja sam igrao klkere, kad sam preshao na slichice, oni su preshli na muziku, kad sam pocheo da slusham muziku, oni su pocheli da idu na zhurke. Godine emocionalnog kaskanja.

Ali devojkama iz sedmog sam bio osmak kao i svaki drugi. Bojanu sam upoznao

 

У срцу готамске финансијске четврти налази се блистава и нова 73-спратница Торањ Бронтосаурус. Иако ово архитектонско ремек-дело још увек није потпуно усељено, рад лифтова је оцењен као неодговарајући од стране станара. Неки од њих су у ствари запретили да ће напустити зграду уколико се рад лифотва не побољша, и то хитно.

kaleidoscope-21-elevator-hall.jpg

 

У чему је разлика између Курира и тоалетног папира?

Па само се Куриру подигне квалитет откако њиме обришете задњицу.

 

20131129_202653small.jpg

 

Овај текст је Даглас Адамс објавио у секцији News Review у The Sunday Times, 29. августа 1999. (копија је доступна овде). Иако је прошло 13 година, што је за модерну комуникацијску технологију читав један век, и иако је писан пре Фејсбука, Твитера и сличних друштвених мрежа, текст је непогрешиво актуелан. Мајстор је ипак мајстор, не зато што је разумео технологију, већ зато што је разумео људе.

(Ако нешто и не звучи добро, није до текста, до превода је. Унапред се извињавам.)

* * *

Пре пар година сам био гост у Start The Week где сам био ауторитативно обавештен од стране веома истакнутог новинара да је цео тај Интернет само блесава мода као аматерско радио педесетих и да сам, уколико мислим другачије, стварно помало наиван. Веома је британска та црта - природна, можда, за земљу која је изгубила империју и добила господина Блобија - бити сумњичав према промени.

 



Problem Proporcionalnog Predstavljanja

Svoj prvi veto, prvi Predsednički veto u istoriji USA, George Washington je iskoristio u 1792 protiv odluke američkog kongresa da upotrebi Hamiltonov metod raspodele mesta u kongresu. Pre nego što se vratimo na političke detalje i motive vezane za ovaj veto probaćemo da damo jednostavan opis problema iz matematike politike koji je u korenu cele priče (dobro ste pročitali, prvi veto je, u suštini, utrošen na matematički problem). 

Da probamo jedan hipotetički primer. Recimo da je 1991 i da postoji

 

Мало их је.

Мало је истина око којих немам никаквих недоумица. Једна од њих је, да парафразирам,

Нико да не каменује никог! Чак -- и желим да ово буде сасвим јасно -- чак и ако неко изусти "Јехова"!


 

Питер Хилтон, деветнаестогодишњак који је прекинуо студије на другој години факултета и обрео се у тиму Алана Тјуринга у Блечли Парку, није имао брата у прекоатлантском конвоју којем је претио напад немачких подморница управо у тренутку кад је Енигма, шифра коју је немогуће разбити, напокон разбијена. Ова измишљена судбина је само једна од многих неистина и бесмислица које су убачене у причу о Алану и Енигми без икакве потребе -- баналивудизација која је сама себи сврха.

 

john-alan-peter
john-alan-peter

* * *

 


Vec dugo slusham kako je Archibald Rajs tako dobro josh onomad sve razumeo i opisao. Potpuno je sagledao srpsku dushu i narav, probleme i korene problema koji tishte Srbe, i chak je i znao kako da se isti prevazidju. Sve je to Archibald znao i sve je rekao Srbima bez ikakve nadoknade u svojoj knjizi Chujte Srbi, a Srbi josh uvek ne slushaju iako im je sve lepo objashnjeno i napisano.

Dakle poshto volim da chitam, odem da vidim o chemu se radi. Prochitao sam verziju na srpskom, 61 strana, 2005, u izdanju Ethosa, sa kratkim predgovorom Chedomira Antica. Da odmah kazhem, da sam

 


- Еее, птицо, сад ми се јављаш, кад ти требам, а?
- Па, да, на брзину само, хајде.
- Е, не може, је л' ти уопште знаш кад си последњи пут био код мене?
- Немам појма, Гого, па зар је важно?
- Наравно да је важно. Памтиш ли ти ишта о нама? Кад си први пут био са мном?
- Јоој, немој сад и ти те годишњице, не знам, дај не зезај, пет минута је све што ми треба.
- Не знаш, а? А зашто ми никада ниси оставио број мобилног телефона?
- Па нисам хтео да ме зовеш. Тај број ми је за жену и децу само.

 

marco_de.manccini

marco_de.manccini
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  15.08.2008 VIP izbora:  142 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana