писати,уистину,није ли то стално бити на почетку (Р. Константиновић)

полако спознајем да блог приче требам сажимати и чувати се старачког мемоарског причања нашироко ,уствари, уклапати се у динамику тренутног живљења држећи се обриса који могу бити исто тако мамљиви као и јасне ствари, јер мала је разлика између мутног и изоштреног, обраћајући пажњу да у тој тематском замешатељству не залутамо у принцип чудних петљи који је био полазно основиште чувене Геделове теореме некомплетности, тог грандиозног логичког светионика модерне мисли ,те залутамо у оно што нам она поручује (ово је крајња банализација) - да има присета до којих можемо доћи, али их не можемо и доказати, па стога враћање у прошлост захтева и нови поглед на њу ,а у ово данашње мучно време ,тај чин претставља прави ужитак.

 

     - ма шта читао, своје или туђе, све ми изгледа недовољно кратко (Антон Павлович Чехов)

Зујка,локалац који нам се прикључио за столом у угоститељском објекту крај Дунава, неко вече, је био висока мршава појава делујући испијено (мада се стално наливао пивканом) па је све мање страно бивало фенгрловање њему знаних појединаца са којим се затекао у кежуалном дискурсу компартментализацији данашњег нам окружења , те стога није уследила од нас осталих, поприлично текућином грундираних, никаква замерка указу на либидозно буђење mentioned areas... чак штавише ....за чега се побринула и Пјеваљка визуелно мазно мамљивим извођењем старокафанског еротиком бременитог хита Набоди...ал' нежури.

 

         или.....сасвим је природан искорак из наше тренутне визуелне сензације

уз звуке Погорелић-евог извођења (инсерта) Концерта за клавир и оркестар бр. 2 у f молу ,опус 21, Фредерика Шопена (запис за Dojče gramofon из 1983.), опуштеност у викенд стилу лигештулске заваљености на баштенској тераси, помаже ми да осетим притајени дaх самозадовољства као контрапунктa недорека данашњице и то у ево предвечерњем викенд тренутку док дан тоне ка мраку, а Сунце на дневном заласку потврђује примат смислу живота.

 

 (сан преиспитивати је као опипавати мрак јер никад се не зна шта ће из тог мрака искрснути)

како старим сан ме све мање оће.додуше ни ја га претерано не желим, посебно да га упамтим, кад ме здеси па да га се потом расцепканим буђењем психоделичан присећам.но однос према сну мојега +Oца био је уистину специфичан .....посебно у старијим годинама.

 
2021-08-29 23:13:06
Umetnost| Životni stil

O

Черевићан RSS / 30.08.2021. u 00:13

             - остани у аутобусу, крајолик ће се променити ( Ms Džejmi Li Kertis)
О, високи самогласник ,21. слово азбуке, ми некако овог пута чучну за наслов поста обзиром да пружа могућност да се пoсредством Њега укаже на нешто ....као ,оно ,прстом...те отуд неуобичајености у наслову.

 

тек када се пред неким мојим саставом читалац запита шта то писац није хтео да каже знаћу да сам успео ( г. С.Радоњић)

буди ме узнемирена пруга светлости размакнутих шалукатри. у мислима заостатак сна где сортирам и требим текстове за књигу у настајању. речит сам и о ситницама умем надуго да приповедам јер и ја, као и свако од Вас, вуче са собом приче које време обликује па на крају дођу на исто стварне и измишљене и само се треба присетити савета, негде прочитаног, да писатељу није потребна машта него само сећање.

 

         накнадна памет је казна у свему и свуда ( г М.Вуксановић )

трајање, неминовно, доводи до спознаје откривањеа апсурда личног живљења те варљивости свакодневнице, но ипак опстаје екстатичност homo ludensa која и даље трепери у духу сваког од нас, умевши да узвитла скривене слојеве мисли и опажаја сетним исповедањем прошлости, те зебњом запитаности над будућношћу ,али и радости искушавања сопствених способности јер су једнако провокативни и евокативни.

 

  јер не можемо говорити о себи ако не говоримо и о другима (г М.Вуксановић)


листајући рукописну збирку континуитета моје прозе набасах на ову истиниту причицу која ме врну деценију уназад , а која потсећа на дане неизвесног исчека да брод за бежанију из Либије пристигне преко немирног медитерана до луке у Ras la Nuf-у тог марта 2011.

 

                    благо онима који старе а не постану стари ( прочитах негде)

 

у тренутно кошмарној свакодневници и лаки посао се, како то бива закомпликује, те ми се скрајне планирани отиум (она јединствена врста одмора која комбинује релаксацију читање, промишљање, наравно и умерену физичку активност ) .

 

( белешком кафанског доколичења)

                                зашто се небисмо шалили (г. Ф.Бегбеде)

у дане кад теренски одмарам уби ме братее седентарни начин живота за рачунаром (што посао ,што списатељска зависност) , а што је још шокантније, јавља ми се дефицит у способности разумевања оваквог начина живљења који ми је (по свему судећи) одређен наметнутом вољом корона створитеља,

 

Черевићан

Черевићан
Datum rоđenja:  11.04.1944 Pol:  Muški Član od:  09.12.2006 VIP izbora:  225 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana