Ne,
ne smrtna kazna,
ali da ovom zakonu.

jer verujem da svako ima pravo na život
i da niko nema prava oduzeti ga.

na samom početku, da kažem da sam prekršila sva pravila dobrog blogovanja, jer, umesto da skratim tekst i lepo to koncizno odradim, ja sam krenula od momenta kad je frodo baggins upoznao sam-a, ne znajući da ovaj ne zna da pliva i, došla do krugolininog poslednjeg bloga. a, kako sam već ranije napisala da me je lako isprovocirati, nastade i ovo zbrdazdola pisanije, koje će neiskusno oko navući da pomisli da nije neki stream of consciousness. (iskusno oko će već, prepoznati navlaku, razvući ono - mene neeeeće prevariti i eventualno pročitati pesmu koja sledi - kraće je i zanimljivije)

Totally like whatever, you know?

1. Gradonačelniku Kragujevca 
2. Ministru zdravlja
3. Načelniku porodilišta u Kragujevcu

Umesto detaljnog opisa mog porodjajnog putešestvija, trudiću se da budem koncizna, pogotovo što cenim da je vreme najvažnije u ova teška vremena, a ja ne bih da ometam.

„Sarajevo je verovatno mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki, i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili i tako sam ja dolazio kući krvav, plačući, i to je trajalo tih šest, sedam godina koliko sam živeo tamo... Bio sam klinac sa naočarima i nosio tango-gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove kod čuvenog Gari Garinče. Od njega sam naučio neke akorde. Posle sam se preselio u Beograd

As our worlds become smarter and get to know us better and better, it becomes harder and harder to say where the world stops and the person begins.
~ Andy Clark
Natural-Born Cyborgs?

Disklejmer: Tekst je poduži, ali računam da one, koje su za nas samo broj u užasnoj statistici, to zaslužuju.

Iliti: šta da kaže jedna, nesmirujuća, ljuta, besna i očajna: tri-dana-na-bensedinima-majka svom detetu koje je mesecima učilo, dok su drugi kupovali gotove testove?

Jedne večeri u Kišovom društvu sećaću se čitavog života. S njegove desne strane sedeo je jedan srpski filozof, a s leve jedan hrvatski pisac. Obojica su razgovarali, ali nisu uspeli da uspostave komunikaciju. Kiš ih je u jednom trenutku prekinuo i najuljudnije im rekao:
'Vi, dragi moj, vi ste idiot'; a drugome:
'Vi, dragi moj, vi ste budala'.