Milica

Jednom prilikom,moj otac je doneo u našu novu kuću,malo belo prasence staro tek nekoliko nedelja. Radoznalo, umiljato, nezaštićeno.Boje kože kao naša samo sa svilenkastim svetlim dlačicama. Bez straha je prilazilo ljudima i radoznalo ih njuškalo. 

Kad pošten Vojvođanin iziđe na šor pa kaže:
        -Dobar dan,

onom što gledi sa kibicfenstera a to je onaj pendžer, duplirac što se kroz njega vidi ceo sokak, onaj što nema firange. 
       –moliću lepo dal znate kolko je sati, zdravo se žurim ?

    Prvi nagoveštaj jeseni spusti se sa Zvezdare. Ne kao vetar. Više kao tiho strujanje vazduha. Na Bulbulder dođe preko Novog Groblja, pri zemlji, zaobilazeći spomenike i kapele. Sobom nosi mirise polusasušenih travki i prve rose. Dešava se to krajem avgusta u smiraj dana ili sa prvim mrakom. Pomalo je hladnjikav u odnosu na topli gradski vazduh. Nikad ne znam da li sa sobom ponese i duše umrlih koje na groblju pohodi.

Kuda sa Borkom?

Centar za kulturnu dekontaminaciju obilježiće 1. januara 2014. dvije decenije postojanja. Nastao iz Beogradskog kruga, ali i šireg antiratnog pokreta Beograda, 

    Fića u podosta ruiniranom stanju. Bušan ko švajcarski sir.  Ništa ne radi.                                          

    Polazimo sa parkinga u Takovskoj, ispred Televizije Beograd.

 Manijak iz tramvaja pričao sa vrapcima,