Једна кратка твитер размена ме је пресудно инспирисала да коначно почнем да пишем о Јапану што сам дуго одлагао. Разлог: увек мислим да не знам довољно иако овде живим већ три године, а јапански језик учим већ скоро 10 година ( а и сад не мислим да нешто претерано знам). Елем, како је већ трећа зима реших да напишем нешто о томе како се људи греју у Јапану. 

Овако: реформи једноставно - нема. И не треба мењати тезу да "народ неће реформе", јер су реформе биле главно предизборно обећање за које је тих милион и седамсто хиљада наивних суграђана гласало. Изостанак реформи је и разлог зашто пола милиона наивних суграђана није (опет, гунђајући да је последњи пут) гласало за ДС. Јесте, разне интересне групе (рецимо синдикати) које би биле најдиректније погођене реформама би наравно (и сасвим легитимно у демократском друштву) биле гласне, медији би им се додворавали и спиновали и што јесте и што није само да продају неку новину више, било би патетике на све стране, али томе служи апсолутна већина. Да обезбеди да можеш да останеш глув и нем на ускогруде опструкције (али не и на добронамерне критике) и да истрајеш на спровођењу неког плана/идеје за који си добио подршку, па макар потрошио популарност као Шредер својевремено. Наравно, сад је јасно да нема ту ни плана ни спровођења, а најгласнији је и највише спинује сам премијер, док апсолутна већина служи за украс.

Чиме се све служио СНС у овој кампањи. Боље рећи, чиме није. Само, једно им треба признати, а то је да су тактички и методолошки све добро одрадили. И одмах на старту

Кад се удруже сујета, полу-знање (или премаскирано незнање) и утицај на друштвеним мрежема добије се једна од најгорих комбинација по интернет заједницу. Тако настају разне Слађане Велков са потенцијално огромним негативним утицајем на друштво.

Полу-знање у комбинацији са сујетом аутора говори му да има шта да каже, утицај на мрежама у комбинацији са полу-знањем да би требало нешто да каже, а утицај на мрежама у комбинацији са сујетом да не мора да трпи дискусију ни критику. Зато пише глупости, мисли да је паметан и - брише, банује све што му не иде у прилог.

Можда нисам ја тај који треба да пише на ову тему. Јербо, ствар може да испадне сасвим претенциозна. Нисам ни први који начиње ову тему. Но, листајући "Правопис српскога језика" Матице српске баш у тренутку кад ми у приватној поруци од пријатеља стиже једно разочаравајуће "поДпуно се слажем", једна ми је мисао прошла кроз главу: зашто ова значајна књига нема своје издање тамо где је најпотребнија - на интернету? Признајем да би мом пријатељу било неупоредиво мучније да, ако је и имао дилему у вези са гласовним променама (које сви с времена на време имамо), одговор потражи на једином правом месту, у књизи. Прво, можда нема књигу. Друго, можда му није при руци иако је има. Треће, можда му је напорно да је претражује на превазиђен начин. Даље, у 2015. години, у земљи Србији, далеко је већа шанса да ће оставити писани траг негде на интернету, у брзини, него на неком папиру, полагано, уз проверу лектора и коректора. Логично се онда намеће питање: да ли користимо модерне технологије адекватно? За који нам је мој интернет, и Гугл, и на крају крајева, рачунари и информатика уопште?

Овај текст (тј серија текстова) се дуго "кува", јербо је ствар крајње амбициозна ако се прича не заустави на уобичајеном синониму за јапански храну - сушију. Суши јесте аутентично јапанско јело које је освојило свет, међутим, Jапанци суши једу много ређе него што се генерално верује, а има их доста који живу рибу једноставно не могу ни да смисле. Па шта онда једу? Зашто су толико здрави? Хајде да видимо.

На слици: Гјуудон-шаке теишоку (донбури са говедином и лососом) - ланац ресторана Јошиноја, раширен по целој земљи. Што је цена хлеба за нас у смислу оријентира за инфлацију, то је гјуудон (без лососа) за Јапанце (прошле године поскупео за десет јена након двадесет пет година, са 280 на 290 јена)

Опет Тесла на дневном реду, опет храм. Коме год није још увек јасно да се Српска православна црква у свом пуном капацитету укључила у политички живот у Србији, још увек није касно да отвори очи. Некакав меморандум који је потписао патријарх лично, градоначелник плагијатор и министарка из ресора који нема везе са темом је из неког

Хоће то тако, свако мало да ослаби млаз из славине. Већ знам шта ми је чинити. Одврнем на крају славине један навој, извадим мрежицу-филтер, олупам оно што се накупило, па сам миран пар недеља. Сваке године заменим целу славину, јер се каменац, тај незаменљиви састојак чесмуше-воде скупља свуда, а не само на филтеру, па се као последица

 Поређење годишњих потенцијала обновљивих извора енергије и укупних залиха фосилних горива [1] (преведено и прилагођено за српски језик)

Једном кад Капитал укапира (а укапираће) да је Сунчева енергија практично неограничен ресурс без драстичних негативних последица