Deo intervjua koji je Keti Halper (Katie Halper) za svoj podkast uradila sa Miko Peledom (Miko Peled), autorom knjige „Generalov sin" nekoliko dana nakon 7. oktobra. Intervju je važan između ostalog i zato što mapira strukturno slepilo većeg dela zapadne medijske (i političke) sfere za obim i složenost izraelsko-palestinskog sukoba a kroz koji se ne mnogo načina prelamaju i strukturna slepila iste sfere za ključne globalne odnose i konflikte XX i XXI veka. U fokusu ovog dela intervjua je lokalna, bliskoistočno ili zapadnoazijska varijanta samoizabranog i pažljivo negovanog strukturna

To je ime „tražim pomilovanje iako vam ga ne bih dao". To je ime sudije koji stanovnicima Vranića kaže da im ne može dozvoliti da prisustvuju procesu za rehabilitaciju „jer to nije parnični proces". To je ime bacanja zaklanih muslimanskih žena, dece i staraca u Drinu, Lim. To je ime osobe kojoj se preko kurira šalju hvalisanja o takvim delima. To je ime svih četničkih ugovora sklopljenih sa NDH, svih toplih pohvala u izveštajima nemačkih oficira, svog provijanta i naredbi uručenih od italijanskih fašista.

To je ime poslanik SPSa koji je samo skulptura poslanika SPSa.

Prepričan kratak izveštaj BreakThrough novinske platforme sa samita EU i CELAC (Community of Latin American & the Caribbean States)

- Dve strane kao da se potpuno mimoilaze, kao da govore u prazno: Ralf Gonsalves, predsedavajući CELAC-a, stavio je jak naglasak u svom govoru na potrebu da se evropske zemlje posvete reparacionoj pravdi za ropstvo i kolonijalizam, što je od EU predstavnika shvaćeno kao nekakav anahronizam jer bi navodno trebalo da se govori o Ukrajini kao najaktuelnijem problemu kolonijalizma u svetu. Međutim,

Panafrički pokret protivi se vojnim intervencijama ali ne meša uzroke i posledice

Prepričan intervju profesora Horacija Kembela (Horace Kempbell) sa Sirakuza Univerziteta na Democracy Now, poznatoj američkoj nezavisnoj novinarskoj Internet platformi. Da bi objasnio aktuelnu situaciju u Nigeru, Sahelu i celoj Zapadnoj Africi široj publici, profesor mora „da nacrta" elementarne ekonomske-istorijske procese i odnose kolonijalizma, neokolonijalizma i militarizma u Zapadnoj ali i celoj Africi, koji su obično slabo poznati, relativizovani a najčešće ignorisani

Izložba "Lavirint 90-ih", prostor Miljenko Dereta  

Ono što je uopšte poznato, nije zbog toga što je poznato takođe i saznato...

(G.F.W. Hegel, Fenomenologija duha)

Večite devedesete dobile su i svoj muzej. Trenutno se nalazi se u lavirintu. U lavirintu, za razliku od maze-a, nema mnogo izbora, mnogo traganja i otkrivanja a pogotovu nema izbora oko cilja ulaska u lavirint i izlaska iz lavirinta. Cilj je dolazak do njegovog centra a izlazi se na istom mestu gde se ulazi. Put do centra i natrag do izlaza/ulaza

Programi savesti (5)

Već sam te ubeđivao da taj dupli cinizam završava u opštem nepoverenju prema proizvodnji i protoku informacija koji je po Čiberu potpuno u buržoaskim rukama (kao što to neće primetiti značajni ovdašnji bard umereno-liberalnog buržoaskog novinarstva Z. Panović na ovoj diskusiji i kao što će organizatori razgovora obrisati pitanja koja sam postavio na fb eventu, npr. u vezi psihologizacije i stigmatizacije recipijenata „dezinformacija" i povezivanja tog trenda sa njihovim

Svi se pitaju ko su ljudi iz Crvene podrške, supertajanstvene inicijative za kojom bezuspešno traga cela intelligence „Kolektivnog Zapada"?? Evo, budite i sami tragač/ica Vašingterne i uradite profiling po ovom izveštaju sa osmomartovskih događanja u režiji BG leve scene. Za početak zapazimo da, kad su u pitanju čak i osmomartovski shvaćena prava žena, u BGu nesinhronizovano postoje barem dve leve scene, nešto kao dve leve noge.

Kao što svi bumeri znaju, nit se može nit se treba više zamarati detaljima o savremenosti.

(Programi savesti, 4) 

Jasno, projekat nam nije prošao, ne kažem da je zbog onog detalja za koji je predlagano da ga izbacim ali evo, pre neki dan gledam jedan seminar o Cionizmu i Holokaustu, i pazi šta kaže lik, u muzeju Holokausta u Vašingtonu ladno su cenzurisali onu čuvenu izjavu: „Prvo su došli po komuniste... pa po homoseksualce... pa po Jevreje... pa na kraju i po mene..." - elem, izbrisali su savesni kustosi „komuniste", računaju da se čovek moguće prevario, da nije dobro shvatio ili zapazio

(Ovo su podsećanja na vreme kada je realizovano alternativno vođenje kroz postavku Muzeja švedske istorije)

Kad smo već kod svetsko-sistemske priče... sećaš se one prilično impresivne, samokritične nacionalno-istorijske teze u muzeju? O tome kako je Švedska postala ekonomska sila zahvaljujući ratnoprofiterskoj državnoj strategiji u „tri svetska rata“ (gde se za prvi računa Tridesetogodišnji rat)?. Jednostavno se švedska privreda okoristila, omastila o te katastrofe; zahvaljujući geografsko-istorijsko-političkom

Ovo prvo pismo biće iz dva dela, bila su i dva dana konferencije : )

Prvi dan, na IFDTu, protekao je u ekspertskoj debati, sasvim solidnoj, sa očekivanim, ceremonijalno-neokolonijalnim "ovako bi to trebalo" introm, prožetim hladnoratovskim slur terminima tipa „postkomunističke zemlje", „autoritarni sistemi" itd. U ovom kontekstu to su one zemlje koje - između ostalih istorijskih ili aktuelnih grehova - nisu znale ili i dalje ne znaju da uspostave pravilan odnos prema Holokaustu; na svetu kao takvom postoje demokratske i autoritarne politike, jedne su kao što znamo no-no