Ovde je prvobitno stajao Yugayin tekst. 

A onda se pojavila ograda od bodljikave žice. 

Prevelika očekivanja stvaraju nepotrebne patnje. 

Manje od sto godina trebalo nam je da dođemo do toga da bi Dobrica Ćosić, da je živ, mogao bez mnogo muke da napiše novi roman sa ovakvim naslovom, hiperrealistički opisujući Srbiju u drugoj deceniji dvadesetprvog veka.

Dve slike koje govore više od dve hiljade reči. O Srbiji ali i o svetu u kome živimo i o Evropi kojoj težimo. 

Po drevnom mitu kralj Mida od boga Dionisa po sopstvenom izboru kao nagradu dobio je specijalan dar: da sve što dotakne pretvori u zlato. Njegovo ushićenje trajalo je, kaže dalje legenda, do momenta kad je shvatio da se zlato koje nastaje kad bi dotakao hranu - ne jede. Onda je boga molio da čudesnu moć uzme natrag.
Izabrani kralj republike Srbije, Aleksandar Vučić od usuda i građana Srbije dobio je gotovo istovetan dar. Samo što njegov dodir ne proizvodi zlato, već, da prosti poštovano čitateljstvo - feces. I to od svega, sem od ljudi oko njega. I ne zato što su oni na njegov dodir i moć koju ima otporni - o ne! Već zato što mu, kao takvi, dolaze. Gotovi, sažvakani, svareni, izbačeni. 

Samo posvećenima ni najbolje nije dovoljno dobro, i znaju da i od najboljeg može bolje. 

Birači to, na sreću, umeju da prepoznaju i nikakva ih najprljavija kampanja do sada neće sprečiti da postupe ispravno u osami glasačkog mesta. Ceneči rezultate i verujući u viziju.

"Vučić je, obraćajući se članovima SNS na izbornoj skupštini, rekao da neće govoriti loše o koalicionim partnerima. 

... ili -  dodole Vs. HAARP 

Gost-autor: petargli

Догађај од пре неких десетак година ...

Шта студираш? Одговарам ... Нисам ни знао да то може да се студира у Србији, па шта ће то нама? Размишљам шта да кажем ... У задњи час се сетих да генерализација можда упали ... Знате, сви ми имамо корист од науке ... Покушавам са неким једноставним примерима и видим да не успевам ... Нека је са срећом дечко требаће ти! ... да срећа ...

 Врло често прочитам неки чланак на српским сајтовима о новим научним достигнућима. Знам да кажу да је радозналост убила мачку, па ипак кликнем на коментаре. Ваљда испитујем тачност ове пословице, која узгред има и другу конотацију...

Ili: konkurs za Tasovce

Kada se i zašto u Vičićevoj glavi rodila ideja o raspisivanju vanrednih izbora za većinu populusa ostaće večna tajna. Ukoliko je ta većina veća utoliko je i broj teorija koje taj momenat i njegove uzroke pokušavaju da rasvetle veći. Trenutno je, na primer, popularan motiv iz Arene sa zvižducima.

No - ko će ga znati a nije ni mnogo bitno. Bitno je da su ti izbori najavljeni sa najvišeg mesta i pozdravljeni stojećim ovacijama i aplauzom od, kako kažu najviši zvaničnici SNS, čitava tri minuta. Nije previše za Mjanmar a da ne govorimo o Severnoj Koreji, ali za ovo podneblje nečuveno već gotovo tri decenije.

Sudeći po medijskom izveštavanju novoustanovljeni organ Republike Srbije pod nazivom Državni Vrh, u stalnom je zasedanju.  Sa tog zasedanja nema saopštenja ni izjava. Samo poneki težak uzdah i pritajeni škrgut zubma.

Šta ovi ljudi, u stvari imaju još da kažu jedan drugom o temi za koju se pretpostavlja da se o njoj raspravlja i konsultuje?

Šta, u stvari, bilo ko još ima da kaže na tu temu sem da jasno i nedvosmisleno iznese decidan stav i odluku za čije je donošenje ovlašćen funkciojom koju obavlja?

... ili: Nismo isti!

Danima pokušavam da napišem tekst o političkoj situaciji i predsedničkim izborima u Srbiji. I ne uspevam. Razlog tome svakako nije inspiracija svakodnevnim zbivanjima i važnošću teme. O ne. Ni nedostatak stava ni materijal za njegovu argumentaciju. Naprotiv. Razlog leži u kristalno jasnoj situaciji, očiglednostima koje mute vid i potpuno ogoljenim pozicijama i političkim životopisima aktera.
Sve bi se u tom tekstu vrtelo oko one koliko idiotske i česte toliko i pogibeljne teze koja svakodnevno zagađuje sve rasprave i javni prostor - Svi su isti!

Svi možemo da odahnemo!

Biće sve kul.  

"Da nećemo vojnom snagom da povratimo suverenitet nad Prištinom? Nećemo, jer u ovom trenutku to ne možemo. Mi se ne borimo sa Prištinom nego sa NATO, čak i sa EU, koja je ponekad na strani Prištine, a ne Beograda. Nije sukob jedan na jedan, Srbija ne može sama protiv velikog dela međunarodne zajednice, a naši prijatelji su daleko da bi nam pomogli u sukobima koji se ovde događaju", 

reče on, i ode da se spakuje da sa našim evropskim i američkim prijateljima završi posao oko Kosova.

Kome treba pacov u klopci?

Da li je moguće da niko ne čuje vapaj hora srpskih političara na čelu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u molitvi da im (nam) se dopusti nekakva, bilo kakva, časna odstupnica, kroz neki jezički kalambur kojim bi Srbija prihvatila Ahtisarijev plan praveći se da je zadržala i nešto obraza, ako već ne i svoju teritoriju, imovinu i građane?
I da li je moguće da im (nam) "naši prijatelji i partneri" iz "međunarodne zajednice" tu odstupnicu ne dozvoljavaju, usput ih (nas) još šamarajući, šutirajući u tur i valjajući se od smeha nad našom brukom i nemoći?