[Помисли нешто потпуно другачије]

Novak je Crnogorac, Tesla je Hrvat, a ja sam Greta Garbo.

Jedan mi je dnevni list tražio intervju "o svemu osim o politici", pa pošto su u nedostatku prostora objavili 1/3 teksta, ceo intervju stavljam ođe, čisto da se ne baci.

Новчаница, кованица... Глава? Писмо? Читам неке србијанске "толерантне" паметњаковиће, а по питању хрватског својатања Николе Тесле које се ових дана наставља, кроз стављање лика Николе Тесле на хрватске новце. Неки овдашњи, српски наднационални јапи аналитичари кажу - Шта има везе? Какав је то ниво расуђивања?! Никола Тесла није делио Хрвате и Србе. - Тако је. Није их делио. А зашто их није делио? Па, зато што тада за то уопште није било повода. Не може се причати о теми која не постоји. Тесла није делио Хрвате и Србе, јер није ни сањао да ће га Хрватска "дубока пропаганда" (некад мање, некад више уочљиво, перфидно и директно, корак по корак, али у сваком случају плански) проглашавати да је Хрват, иако је он ко зна колико пута нагласио да је Србин.

10-12 jul 2021.

Stigao sam na Novi Beograd veče pre starta, našao parking mesto ispred picerije "Poncho", odakle startujemo narednog jutra u 6 sati, i uspeo da zaspim negde oko ponoći. Međutim, morao sam zbog vrućine da ostavim odškrinute

Leto je počelo onako kako se stvari događaju godinama. Nisam bio spreman. Bez plana za bilo koju od letnjih aktivnosti. Ono je počelo a ja sam na 'milion' stepeni stajao, znojio se i čudio se. Kako je počelo a nisam spreman. Toliko o meni.

Sve teže hodam ali sam uporan, izlazim svako prepodne i poslepodne u kraću ili dužu šetnju. Preko ramena nosim zelenu američku vojničku torbu i u njoj flašicu vode, bočicu sa alkoholom, cigarete, ukrštenicu i hemijslku olovku, zlu ne trebalo, ako sednem u neki kafić da popijem produženi sa mlekom. Zagledam, obratim mu se, pomilujem svakog psa kojeg sretnem. Retko srećem poznanike, s mene pa na uštap.

Nesigurno hodam, polineuropatija mi se sa tabana popela do kolena. Juče sam mobilnim zvao lekarku sa Neurologije ali mi se javila sa porukom da je na odmoru do 20. jula. Ipak

Unjkav glas spikera na železničkoj stanici u Beogradu objavio je da je voz iz Beograda za Bar postavljen na peronu četiri. Sudija Sreten Jović se ispravi, zagladi gustu sedu kosu i orlovskim pogledom prelete preko mase putnika. Sve se odvijalo po planu: automobil je natovaren na voz i on će istim vozom do  sutra ujutru biti u Baru. Za sada sve teče kako je predviđeno, jedino je u sebi molio Boga da u kupeu ne bude i  neko ko je pročitao njegovu knjigu o zločinima u prestonici,  i ko ima veliku želju da mu ispriča svoje rešenje zagonetke ko je ubica.

Izgleda da je Bog tada

staje kisa u beogradu i dok mi se pricinjava da svetlost trci izmedju ulicnih svetiljki, opticka varka, cujem kako odzvanja jos poneka zaostala kap. sutrasnji dan je ponovna borba za dostojanstvo, za profesiju, za delic srece koju nam donese uspeh i nagrada sa kojom onda obradujes sebe i bliznje.

 u medjuvremenu u zivahnom i nadasve vise postojecem neko nepostojecem svetu koji nazivaju virtuelnim rodila se nova vrsta pismenosti, upotreba crteza koji izrazavaju nase raspolozenje. koliko puta vam se desilo, priznajte, da se nervirate jer u brzini ne mozete da nadjete

polagano

            Hajde da, hajde da se zaljuljamo, polagano. Hajde da se uzmemo? Sve će proći, ostajemo jedno drugom, rekao je. U osvit rata zove devojku, zove je ali niko se ne javlja. Niko ne sedi pored telefona. Nešto se oseća u vazduhu, a nije zagađenje rudarske industrije. Prelistava po auto-karti, za šta će ovaj rat biti? Ispadaju prazne razglednice. Odlazi do pošte. Suprotno ustaljenom verovanju na telefonu radi dedica, koji bi trebalo da je odavno u penziji po svim paragrafima zakona za koji se izborio radnički savet ili makar u Šao-lin hramu, sa svojim sveštenicima.