Da li spiralno stepenište koje se, uzanim basamacima, obrušava ka prizemlju može biti hodnik?
Da li četrdesetogodišnja, dobrodržeća, razvedena gospođa može biti pisac?
Da li teme o kojima piše moraju spontano da joj dođu ili bi, naprotiv, trebalo da vežba što više i piše o bilo čemu, pa čak i o stepeništu koje se spiralno obrušava?
Bila je lenja i talentovana. Sa smislom za humor i lepo, a bez smisla za glupo. Smisao za glupo bi joj, bez sumnje, olakšao život, ali nije imala strpljenja. Nije mogla da sačeka glupe ljude da završe svoje rečenice, bezobrazno bi im upadala u reč i ispadala nevaspitana. Što je bilo glupo. Znači, ipak je posedovala neki potencijal, mada se nije preterano hvalila time, da ne bi ispalo da je, osim što je uobražena, i pametna.
Radila je dosadan posao od devet do pet, kući se vraćala sa po dve kese ruci, ručala na brzinu i vodila psa u park. O, da, život je sasvim sigurno promicao pored nje i nije se trudila da ga sustigne. Živela je starinski, lagano, od ponedeljka do petka, bez ideje. Sa glupim talentom za pisanje. Još u svojim ranim dvadesetim raskrstila je s tim ko je, a ko nije kriv za to što ona jeste, odnosno šta nije u životu. Zaključak je bio rasterećujući – kriva je sama. No, zbog toga njen odnos sa roditeljima nije postao ni za dlaku, a kamoli nijansu, bolji. Naprotiv, stalno su joj nabijali na nos svoje neuspešno roditeljstvo, koga, naravno, nisu bili svesni. Više su, nekako, mislili da se ona naopaka rodila.
Tu i tamo bi se raskoprcala, napredovala u službi, podigla prosek za penziju i limit na kreditnoj kartici. Bilo joj je bitno da zna da može. Nadmeno se ponašala prema svojoj vrsti, da je imala veći stan postala bi frik sa dvadeset mačaka. Da je imala veći i svoj stan. Patetično podstanarstvo omogućilo joj je da hrani samo jedno kuče, nezgodnog kraktera. Njoj slično.
Zaljubljivala se iz ljubavi, patila, pa se odljubljivala. Nije bila sklona suicidu. Udala se zbog drugarstva, razvela zbog hormona kojih je kasno postala svesna. Opet se zaljubila, ovaj put zbog hormona, sreća je htela da je u njemu našla i prijatelja. Voli ga, al’ joj je gužva s njim u njenom iznajmljenom domu, srećom – on je čovek tolerantan. I samom mu je tesno u sopstvenoj koži, viđaju se kad su im obe kože potaman. A to je često, ali ne uvek. Ne bi mogla da bude s nekim ko ne voli životinje, on taj uslov ispunjava, a i dobro je građen. Voli kad su muškarci pametniji od nje. On jeste. Ili se, makar, u društvu, takav utisak stiče. Na letovanju se pokazao kao pravi muž,ume da naduva dušek i namaže leđa. Ne svađaju se kad su deset dana zajedno. Veza im je dobro utabana, odnos komotan. Nije neophodno da kad spavaju upari gornji i donji deo pidžame, al’ pazi da je izdepilirana.
Nekad, kad u lošim danima podvlači crtu, prebrojava prijatelje, pa od pet prstiju više saviti ne može, ali i ne mora. Misli da je matora za nova prijateljstva. Stara čuva i održava, povremeno glanca. Pouzdana je, do nerviranja tačna. Tvrdoglava je, al’ laka za razuveriti. Reći će - dobro, taman i da nije, samo da o tom više ne bi pričala. Al’ će da misli šta je mislila i čekaće momenat u kome će to rado nabiti na nos. Zlopamtilo, koje će, sa uživanjem, reći – ma, nije važno.
Vredna je i odgovorna, zbog toga joj mrski neprijatelji ništa ne mogu, sem otrcanog pluvanja pod prozor okrenut u zajedničko dvorište. Lenja do iznemoglosti kad joj dođe takav minut, koji može potrajati danima. Tad je a) muči griža savesti ili je b) grize muka savesti, pa simbolično podižući ćebe malodušja hrli ka kupatilu, gde noktima guli kamenac pokajanja i riba šolju, kloaku svih gluposti.
Gaji cveće godinama uspešno, pa godinama neuspešno. Obožava kaktuse, nema ni jedan. Nekoliko je ubila i nema srca da ponovo pokušava. Rado bi uništila neke muškatle koje prezire, al’ su uspešno i same uvele, bez da ih nije zalivala. Umrle su od nedostatka ljubavi, a da ona nije imala ništa s tim.
Boji se saobraćaja, tramvaja naročito, ne voli da joj voda pređe iznad glave. Nema fobiju od visine i zatvorenog prostora, samim tim, misli da je normalna.
Grudi su joj, još uvek, čvrste, što nije problem – jer su male. Umela je da bude i po deset kilograma deblja, sa čim se teško suočavala, al’ nije podlegala pritiscima sa strane i pristajala na ucene. Kad se suočila sa strašnim spravama u teratani, pomislila je da bi to mogla biti horor priča, al’ je strašni instruktor bila simpatična plavuša s kojom je rado odlazila na kafu. Stroga dijeta je potpuno odgovarala njenom nacističkom karakteru, uživala je nejedući. Sad je u fazi u kojoj joj noge poprimaju obrise mladosti, pa povremene izlete u porodična pakovanja sladoleda, kažnjava samopregornim radom i bežanjem u zdrav razum.
Od alkohola konzumira pivo, belo i crno vino. Slabost joj je čips.
Volela bi da ide na krstarenje Nilom. Volela bi da upozna Džordža Klunija, u Mela Gibsona se razočarala, mada joj srce zaigra kad ga vidi.
Volela bi da ume da napiše horor priču. Ima problem kad nešto mora. A mora, jedino, da ima torbu i cipele u istoj boji. Što nije moderno, ali je staromodno.
A ona to voli.