Dan posle

  Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Veljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić,  Branka Bošković, Zora Brkić,  Radosav Novaković

Poginuli pre deset godina, na jučerašnji dan,  u NATO bombardovanju

Juče je bilo dest godina od bombardovanja kamiona  u kojojma su bili momci iz vatrogasne brigade. Sami. Bez nadređenih. Kamioni su bili parkirani pored civilnog objekta-bolnice Dragiša Mišović. Poginulo je 7 momaka i tri pacijenta.

Juče je u Beogradu bio podpredsednik SAD Džozef Bajden.

Na pomen nastradalima od srpskih zvaničnika došao je samo gradonačelnik Dragan Đilas. Gest vredan pažnje i pohvale. Preno samo skoro Kurir od novina koje sam preletela,  i niko više, ima i na sajtu B92, al vrlo povrsno, ko u Kuriru, ni reči o okolnostima, o tome otkud vojni kamioni pored ograde bolnice....Malo se i generalno kod nas priča o "našim" zloupotrebama civilnih objekata u vojne svrhe.

Što se mene tiče, Bajden je komotno mogao da položi i vence tamo. Bila bi to poruka da zaista stoji iza svoje politike. Ali i poruka da je možda još neko debelo odgovoran za smrt tih ljudi.

Bajden je, tokom svoje posete, položio i venac na mestu gde je ubijen premijer Đinđić. Još jedan  gest vredan pomena. Igrom slučaja znam čoveka čija je ideja bila da se polaganje venaca  uvrsti u protokol. Hvala mu na svom lobiranju i čestitke na uspehu. Onako od srca. Bio mi je to, sad kad čujem da je i Mišković sinoć bio na večeri i kad pomislim da svi redom zbog toga treba da uzmemo pillulu za dan posle,  u stvari jedini svetao momemenat cele posete. Hvala D, od srca, kapiram da je ovo drugo daleko od tvojih moći bilo.

Ali....

Čini mi se da se  polako odustaje od zahteva da se detaljnije ispita ono što se po meni pogrešno i zove „politička pozadina" ubistva premijera Đinđića, jer mislim da tu ima odgovornosti kriviče  još onoliko, po službenoj dužnosti, po komandnom lancu, po opisu posla.... Nikad mi nije bio jasan ni  spin da „nikad nećemo doći do pune istine, kao ni kod Kenedija", što, jer ne behu neka druga ubistva politčka rešena, što se hvatamo baš za to. Ili mi je savršeno jasno. Al ne želim da na mene deluje. I neće.  Bar kad su Topčider, RTS, Leskovac i Dragiša Mišović u pitanju. Bar dok se sve pravne procedure ne iscrpe, i svaka rupa u lancu komandovanja ne pretrese i pitanje odgovornosti nadležnih ne otovri i pretrese na pravi način.  Mislim da u suštini isto osinje gnezdo vuče konce i oko tih slučajeva, i oko ubistva premijera. I svih sporih iili nesproverdenih straga.

To su ne samo topnimi stradanja već i toponimi naše široko rasporstranjene nezainteresovansti za sistem u kome živimo, nezainteresovanosti kome daje mandat da koristi silu i kojim prilikam, sve do nezainteresovanosti i kad taj mandat sebi neko mimo procedure prisvoji i u svoje ime i u ime svojih interese čini nedela. Ta nezainteresovanost se onda lako i moze svesti pod davanje zelenog svetla našeg za sve to.  Demokatija su prava ali i obaveze.

Lako je optuživati druge, pogotovu kad u tim optužbama ima toliko legitimnih neslaganja, ako što su;  utemeljenost, definicija, kažnjivost i druge dileme u vezi sa  kolateralnim žrtvama. Novi koncepti, nova priroda ratova, a veliki istoričar Erik Hobsbom kaže da je to najveća društvena promena u 20 veku koja nam se desila, promena prirode rata, celu priču još dodatno komplikuje. Mnogo je teže tu krivicu dobro artikulisati i prezentovati. Još je teže to činiti iz sistema, ili u okruženju delovima tog sistema, koji se i mnogo gorim stvarima služio. A tek boriti se protiv tog „vlastitog" odmetnugog sistema, protiv nedela koje je on učinio i nama i drugima, izgleda mi kao najteža stvar. Od koje je Srbija, a sumnjam na još neke,  mahom digla ruke. To je, s druge strane, jedino što se prvo mora rasčistiti, a šteta paralelno sanirati kroz proces reformi koje se sprovode, da bi se uopšte negde suštinski drugačije stiglo.  Sve drugo, miškovići, luke, kusturice, nestali mladići, sve drugo su samo posledice, ne uzrok problema.

Međunarodni odnosi su, inače,  malo „labavije" uređeni nego unutrašnja zakonodavstva stabilnih i razvijenih zemlja.

A Srbija? Deset godina posle raspada sistema, u kome se nije uvek ni  faktički ni formalno znalo da li je vojska podređena policiji ili obrnuto, kako stvari danas stoje? Deset godina posle „privatizacije" sistema koja je legitimizovana puštanjem virusa nacionalizma iz labaratorija istih tih sistema, i davanjem masovne biračke podrške „investitorima" u sisteme, a zbog kojih smo još uvek na repu integracija u EU, još uvek bez širih jasnih konsenzusa oko svoje budućnosti, gde smo u vezi toga danas.

Kako stoje stvari sa parlamentarnim nadzorom nad vojnim  obaveštajnim službama, nad policijom, nad BIA? Od toga da se lako može reći kakav - Parlament takav i nadzor- nadalje. Ako poslanici nisu vlasnici glasova, ako tvrdimo da tajkuni drže gro poslanika na listama, via stranke, koje na uzici drže poslanike, zašto se ista logika ne bi mogla primeniti i na to da otuđeni-nekontrolisani centri moći drže i odbore ili usporavaju uspostavljanje procedura za bolji parlamentani nadzor, za uspostavljanje generalnih inspektorata u službama, svega onoga što nam ni državni vrh ne poriče da ne postoji. Da nije tako, zar bi tako teško bilo doći do saznanjana ko je i zašto žrtvovao civile i vojnike, i u sukobu sa NATO i posle. Zar bi tako teško bilo isporučiti Mladića.

U takvoj situaciji, čuli smo juče, tokom Bajdenove posete,  da se vojna saradnja doboro odvija, da se planira jačanje bilatralne  vojne saradnje SAD i Srbije.  

Ovo se može tumačiti na dva načina. Povoljniji  bi bio da je i  SAD jasno koliko je vojska nerasčišćena, koliko se tragova i afera vuče, da im je jasno da ona šaka jada isporučenih generala  nije mogla sve zločine sama počiniti, i da stabilnosti na Blakanu nema dok se to ne sredi, dok se to srce tame ne razbije, pa su uzeli stvar u svoje ruke. Ne baš čiste, ako pogledate broj civilnih žrtava u Afganistanu. ( Broj samoubilčko-ubilačkih napada u Iraku je druga priča, meni to samoubilački napad nekako amnestiranje, ako se ubiješ u rušenju zgrade prazne, ajde, al kad pobiješ i 70 civila to je ubistvo prvo, ubilački napad prvo, ako mene pitate). Onda, ipak, da se nadamo da će se i neka od ovih vrlo spornih pitanja, sa suviše indicija, rasvetliti do pune istine i odgovornosti, a Mladić uskoro naći u Hagu.

U tom slučaju mi sledeća stvar, sa naše strane tako da kažem,  nije jasna-zašto smo neutralni vojno, nećemo u NATO a oćemo bilateralno sa SAD. Poed SAD i Kanade, i Norveške, pa zar u NATO nisu pretežno EU zemlje! I to one koje su bile uzdržane mahom oko američke, ne NATO intervencije u Iraku! I da li mi to imamo „društveno-plitičku podršku" za tu bilateralnu saradnju, onu istu koju nemamo za NATO kako je Tadić juče rekao Bajdenu. Ne verujem da bi Đinđić dopustio da mu zemlja ovako deiletantski deluje, i drugima i samoj sebi.

Nepovoljnije tumačenje bi bilo da e Amerikancima žuri, da im trebaju partneri za Afganistan. I to zato što neke druge zemlje, NATO, zemlje, sa kojima mi nećemo, ne šalju puno vojnika. Da li  će zbog te  potrebe solidno progledavati kroz prste onima sa kojima planiraju da intenziviraju „bilateralnu" vojnu saradnju. Znate li gde je sve Guri radio u poslednjih  pet-šest godina!? (Faktor Rusija se verovatno pojavljuje u oba scenarija.)

Koja je cena, za drugu opciju? Garancija da EU neće praviti pitanje oko prijema Srbije u EU, pitam jer smo nešto slično, čuli juče od Bajdena! Sad da li on za to ima pokriće ili ne, nadam se da nema. Evo i zašto.

Cena je po Srbiju, dugoročno, u tom slučaju mnogo nepovljnija. Meni se čini da je jedino formalna proces pridruživnja Srbije u EU, uz ispunjavanje svih uslova, i onih iz izveštaja EK i onih koje primena SAA podrazumeva, ali pre svega onih najopštijih iz Kopenhgena, na koje je čini mi se i EU malo zaboravljala dok je finalizacija  priče o Kosovu trajala, jedini način da se Srbija suštinski uredi, u smislu da se i službe i vojska i policija stave pod standardni demokratski nadzor. Pitanje Kosova, traljavog ustava, to, takođe usporava i otežava i oko toga EU mora da ima jasniji stav.

Lopta je u EU dvorištu, a Bajden ako oće da pogura oće, nek krene sa odmrzavanjem, nek pusti članstvo, to neka EU vidi. Mladić je "zajednička" tema, i ocena saradnje, i Hag. Članstvo baš i nije. Odmrznuti SAA i bez Mladića, jer Mladića neće ni biti  u Hagu, dok je ovakvo stanje stvari, a ovakvo stanje će se održavati ili pogoršavati, ako Srbija ne nastavi strogo kontrolisani proces EU integracija. Ovakvo stanje upravo koristi nekontrlisanim službama. Tajkuni ga samo vešto koriste. I svi ostali skloni korupciji, građevinskom i svakom drugom haosu. Dok nam je pravosuđe tu gde jeste. I tu je lek, samo dalje ispunjavanje uslova  reformi, koga nema u sadašnjem ćorsokaku! EU se, mora, takođe, relativno brzo izjasniti i oko mogućnosti da Srbija, kad bi isporučila Mladića, kad bi se reformisala mogla da postane član, bez proznavanja Kosova. O tome sam i pre posete pisala kao o jedinoj povoljnoj opciji. Dan posle, sve je, ako mene pitate, oko toga isto. Osim što EU sad ima i zgodan lid, Bajdenovu jučerašnju poruku oko naše EU budućnosti, koja je u stvari poruka ohrabrenja nikom drugom nego vukuijareiparejeremiću. EU bi morala jasno da se odredi i izjasni. I svoje reputacije radi, i nas radi. I mira na Blakanu radi, u koji nešto baš ne verujem, ako Srbija i SAD  krenu onom nepovoljnijom opcijom, a EU ostane bez jedinstvenog stava, bar oko budućnosti Srbije. Ponavljam, Španija na primer, ima „izgovor" zašto je u EU a ne priznaje -Kosovo. Batajnicu.