Legenda zemlje dugog belog oblaka

Maui je bio polubog koji je živeo na ostrvu Havaiki, mističnoj zemlji predaka Maorija. Posedovao je magične moći o kojima njegova familija nije u potpunosti bila upoznata.

Jednog dana, dok je još bio mali dečak, uspeo je da se sakrije u čamac (koji Maori zovu "waka") svoje braće kako bi i on mogao da ide sa njima na pecanje. Braća su ga primetila tek nakon što su isplovili, a kada su pokušali da ga vrate, Maui je upotrebio jednu od svojih magija kako bi učinio obalu daljom od čamca nego što jeste.

Braća su napokon odustala od vraćanja Mauija roditeljima i nastavili su da veslaju ka pučini. Kada su bili dovoljno daleko Maui je zabacio svoju magičnu udicu. Posle nekog vremena osetio je veliki trzaj (stari majstori medju vama koji su koristili bućkalice znaju o kakvom trzaju pričam). Bio je to mnogo veći trzaj za običnu ribu, te je Maui pozvao svoju braću da pripomognu.

Maui i braca sa ulovom

Nakon mnogo natezanja i povuci-potegni, na površinu je isplivala Te Ika a Maui (Mauijeva riba), danas znana kao Severno ostrvo Novog Zelanda. Maui reče svojoj braći da će Bogovi zbog ovog sigurno biti veoma ljuti i  upita ih da pripaze na njegov ulov, dok ih on zamoli za oprost.

Ipak, čim je Maui otišao, braća su počela da se svadjaju oko nove zemlje i kome će da pripadne veći deo. Potegli su svoja oružja i počeli besomučno da udaraju po ulovu, kako bi otkinuli što veći deo za sebe. Udarci po zemlji su izbrazdali mnoge planine i doline koje krase Severno ostrvo danas.

Južno ostrvo je znano kao Te Waka a Maui (Mauijev čamac),dok je Stjuartovo ostrvo, malo ostrvo na dnu Novog Zelanda, znano kao Te Punga a Maui (Mauijevo sidro), pošto je to bilo sidro koje je držalo Mauijev čamac dok je vukao svoj ogromni ulov.

Novi Zeland

Dobro došli u zemlju dugog belog oblaka. Aotearoa na Maori jeziku, Novi Zeland za naše narode i narodnosti. Čudnovata zemljo, površine bivše SFRJ ili Velike Britanije, a sa 5, odnosno 15 puta manje stanovnika. 15 je takođe broj naseljenih ljudi po kvadratnom kilometru, od kojih 80% živi uz obalu, u gradovima.

Zemljo bez divljih opasnih (po čoveka) životinja, bez predatora. Možda ovde ima ljudi iz struke koji će me ispraviti ako grešim, ali mislim da je to jedina zemlja bez vukova, medveda, zmija, otrovnih paukova, lisica – nema čak ni veverica! Od onog što uništava habitat drugima su jedino zečevi, pacovi, (za srpsko oko) čudnovata verzija rakuna, koja se na engleskom zove possum – usput koja je zaštićena životinja u susednoj Australiji, dok je ovde štetočina i ne znaju kako da ih se otarase (organizuju se lovovi, kontrolisano trovanje, počeli su da prave od njih i šešire, torbe, pa čak i pite – nisam još probao).

Naravno, najveći štetočina medju štetočinama je čovek.