Enjoy the silence

U sveopstoj histeriji oko otkazivanja dugo ocekivanog koncerta grupe Depeche Mode, brojni sada vec, emotivno osakaceni fanovi uporno salju zelje za uspesni oporavak zanemocalom pevacu muskog glasa, zarobljenog u telu vecitog decaka. Da li zbog karata, sebicne intence ili mu zaista i hriscanski zele boljitak, nikada necemo saznati, ali znamo da je ovaj put opravdao naziv jedne svoje pesme i to u konceptualno bezgresnom maniru.

Words are meaningless, And forgettable, su stihovi koje bi jedan drugi, po imenu Joe, pretpostavljam, najvise voleo (ili bi mozda apologetski trebalo) da otpeva svojim domacinima, maja tekuce godine.

Kazu da je to covek koji je u svojoj trci za $enatom, 1999. 'ladno izjavio da Srbe treba okupirati po japansko-nemackom principu (sta god to znacilo jer, mislim da se Japanci i Nemci nikada nisu sreli na istoj teritoriji u Drugom svetskom ratu) i da Srbe treba strpati u logore nacistickog tipa. Ko$ovski lobi$ta? Ma naravno! Mogao je da bude i $rpski, samo je pitanje ponude. Uff, mnogo smo glupi!

E sad, uniliberalno orijentisani Srbi ce da kazu: "pas laje, vetar nosi" ili "sto je babi milo (dedi nije bilo?)" ili "nema veze, bilo pa proslo" ili "ma nije to on nikad rekao!" i to bi bilo OK da se cela stvar ne naslanja na o jednog drugog Irca koji je nepaznjom kopulirao po odevnom predmetu svoje uposlenice i da to nas kao narod ne dotice. Medjutim, ono sto nas i te kako dotice je kokosije pamcenje na nacionalnom nivou. Naivnost mentalno redukovane osobe. Istorijski izazvan eskapizam. Nebitno. Tek, mi smo valjda jedan od retkih naroda koji zivi u neverovatnom paradoksu - busamo se sa istorijom, ali isto tako ne investiramo u glave koje su je tvorile.

Uzmimo za primer Jevreje. Posebno one sa petljom, koji zive Izraelu. Skorasnji primer jednog persijskog lidera koji se drznuo da verbalno, a posve paradokslano, istim tim Jevrejima dodeli ulogu njihovih progonitelja iz vremena holokausta, i trenutna reakacija opozita koja dovoljno govori o njihovoj determinisanosti. Da li su Jevreji reagovali? Jesu! Da li ce mu to zaboraviti? Nece! A zasto nece? E pa zato sto je to jedan ozbiljan narod koji se na taj nacin ne cenka sa svojim palim glavama, ali isto tako zna kako da iz te jezive investicije izvuce maksimum za sopstvenu buducnost.

Za razliku od sinova Abrahamovih, mi smo olako ispustili priliku da svoje zrtve naglasimo u kontekstu svetskih razmera. Da li je u pitanju zalog u Jugoslaviju, komunisticka doktrina bratstva & jedinstva, katolicka krivica ili smo samo mi krivi sto smo ostali zivi...pokazace istorija (a mozda i nece). Svejedno, glave dadosmo ili ih oni uzese, a ostadose puki spomenici i nista vise. Povrh svega, mirno podnosimo pokusaje licitacije vezano za pogrom Srba u Drugom svetskom ratu, te se na zvanicnom sajtu jednog od najgrozomornijih logora ikada, pojavljuje cifra od 75.000 ubijenih. od cega cca. 42.000 Srba i za to im je trebalo 250 kvadratnih kilometara organizovanog logora?! Ma nije nego! A sta se desilo sa cca. 500.000 Srba razlike izmedju predratnog i poratnog popisa u Hrvatskoj?

Americka arhiva poseduje podatke po kojima je od aprila 1941. do avgusta 1942., dakle samo u prvih 16 meseci Drugog svetskog rata na ovim prostorima, ubijeno 744.000 Srba. Na osnovu tih arhiva, u Americi je objavljena knjiga mrtvih pod nazivom "Genocide in Croatia", a jedan od casnijih predsednika u istoriji te zemlje, F.D. Ruzvelt je ostao zgranut tim sumornim ciframa. To su istorijske cinjenice.

Jos jedan dokaz da su ovi prostori bizarni na svoj nacin je skorasnja kampanja oko Blajburga. S jedne strane zvanican stav Vlade Hrvatske je da je Hrvatska pobedila u ratu na strani saveznika, a s druge se pokusava sa spinovanjem i bacanjem krivice na Tita, Srbe i partizane, kako su nemilosrdno pobili, valjda 150.000 Domobrana i Casnika (casnik je valjda casni vathr). Pri tom, svesno se zapostavlja cinjenica da je dobar deo tih pobijenih vracen ili isporucen od strane istih tih saveznickih snaga, i to sa najverovatnije jakim razlogom. Uostalom, zasto su uopste isli u taj Blajburg? Od cega su bezali ako su pobedili? Smutna vremena, a onda i po svoj prilici - cist racun, duga ljubav.

Joe Bye-then, nam dakle dolazi, kako kaze neimenovani predstavnik americke administracije, da resetuje srpsko-americke odnose. E sad, pitanje je da li ce pri tom da klikne i na Start+Restart ili ce samo da pritisne ono dugmence ispod Power, to cemo jos da vidimo. U svakom slucaju, opcija Shut Down, u prethodnom periodu, nije funkcionisala.

Ne bih da zvucim levicarski, ali mi smo se, izgleda, u ime potrosackog kapitalizma, u sta ulazi i zabavna industrija...pa i politika, na kraju krajeva, vise nasekirali oko isprolivanog Dave Gahan-a nego oko posete coveka koji nam peva istu onu pesmu s pocetka, ali samo u naslovu: Enjoy the silence.

Sad ce neko da kaze kako je politika kurva i kako je sve to pragmaticno i da treba da ostanemo hladnokrvni, a ja kazem: hajde nek' pokusa da tu svoju pricu o okupaciji i Nazi-logorima plasira Izraelu.

Stvar samopostovanja. Nacionalnog.