Uskrs 2

Za katolicki Uskrs bi otisli kod baka Olge, a za pravoslavni kod baka Mare. Te proslave su bile potpuno drugacije, kod mojih baka, ili ih se ja tako secam.

Nekako, kod baka Mare, mozda zato sto smo ziveli samo dve ulice dalje, sto smo se vidjali skoro svakog dana, praznici su bili dani jako slicni ostalima. Dani kada smo se okupljali, ali bez preterivanja u hrani i picu, dani za druzenje i za price.

Mozda se zato tih praznika ne secam tako dobro, zivlja su mi u secanju jutra vikendom kada bi nas budio telefon i baka zvala na mekike, vec zamesene, pocece da ih przi za koji minut, pa da pozurimo i krenemo. I na mladi, mladi sir, pravljen od kupovnog mleka "iz kese", zbog dedinog neznog zdravlja, koji smo sestra i ja jako volele.

Ozbiljna i odmerena, visoka, gotovo mrsava, baka je gledala nedeljom "Znanje Imanje", pogadjala po nosnjama koja grupa je iz kog kraja, pre nego sto bi voditelj rekao, i pevala sa njima, tacno i lepo. Citala je popodne novine, kraj prozora razmaknutih zavesa, i resavala ukrstene reci. 

Komsiluk je voleo i zvao Gospa Maro, a ona komsinicama govorila Gospa Dano i Gospodja Ljiljo, a dugo, sve dok nisam gotovo odrasla, mi je potpuno zagonetan bio naziv Kirida, kako su se tetka Klara i baka medjusobno zvale.

Nikada nam nije svoju ljubav pokazivala otvoreno, nije nas grlila ili ljubila, ali nam je stalno plela i sila i redovno nas cuvala. A kada bi zimi spavale kod nje, u ledenoj spavacoj sobi u zemunskom stanu bez centralnog grejanja, stavljala bi velike jastuke preko perina, da nam greju noge, i pricala bajke o Marku Kraljevicu i Vili Raviojli... 

---

Ovih dana, misli mi lutaju, pomalo zelim da se vratim u detinjstvo, u moju sobu i moj grad. Mozda zato, ove price o bakama .