Društvo| Kultura

Mala kutija mudrosti

mirelarado RSS / 11.04.2009. u 23:14

Ako danas govorimo o italijanskoj kulturi i italijanskim intelektualcima, jedino ime koje će biti poznato svima, od 200px-Umberto_Eco_01.jpgFrancuske do Japana, Kine ili Kube, svakako je Umberto Eko. Zašto je ovaj semiotičar, književni kritičar i teoretičar, lingvista, medijevalista i pisac toliko popularan? Za to je, nesumnjivo, najzaslužnija njegova spisateljska delatnost.


 


Ако данас говоримо о италијанској култури и италијанским интелектуалцима, једино име које ће бити познато свима, од Француске до Јапана, Кине, или Кубе, свакако је Умберто Еко. Зашто је овај семиотичар, књижевни критичар и теоретичар, лингвиста, медијевалиста и писац толико популаран? За то је, несумњиво, најзаслужнија његова списатељска делатност. Екови романи, упркос томе што им многи оспоравају уметничку вредност, спадају међу најпродаваније књиге на свету и он има своју верну читалачку публику.

Овде ми је, међутим, намера да оставимо по страни Еково списатељство и да се осврнемо на његову улогу једног од ретких преосталих интелектуалаца који помно прате шта се у нашем свету догађа и настоје да се њихова реч чује. Већ деценијама Еко пише чланке за најчитаније италијанске дневне новине и часописе (Il Corriere della sera, La Repubblica, L’Unità, Il Manifesto, L’Espresso). У њима износи своје ставове  пре свега о италијанској политици и свакодневици, али и о светским догађајима, ратовима који се воде, смртној казни, предрасудама, погубној „политичкој коректности“, новим технологијама и њиховим утицајем на наш живот... укратко, о свему што га занима. Објавио је и више збирки чланака који се баве одређеним темама, као што су: Минимални дневник (1963); Нови минимални дневник (1992); Паклица Минерве (2000); Ход унатрашке (2006). Будући да су многи издавачи по свету сами правили збирке преведених чланака, Еко воли да каже како је свет преплављен и књигама које он никада није написао, а још мање насловио.  Али, ако бисте га запитали шта му је од овог стваралаштва најдраже, одговорио би да је то Паклица Минерве, колумна у недељнику L'Espresso. За настанак ове колумне везана је и ова анегдота: Еко се опкладио с пријатељем да је кадар да напише два ступца о некој актуелној теми на основу онога што током једне седмице забележи, скицира, назначи на полеђини поклопца меког паковања шибица италијанске фабрике Минерва.

Тако је, захваљујући кафанској шали, у марту 1985. године, изашао први чланак у овој чувеној рубрици на последњој страни споменутог недељника. Од тада Паклица Минервe(La bustina di Minerva)излази непрестано, у почетку сваке, а од 1998. сваке друге недеље. Последњих година налазимо је и на Интернету, где се по кометарима читалаца може закључити да Екова размишљања не остављају равнодушним ни његове поклонике, ни противнике Ови невелики чланци често су духовити и забавни, ако се баве „лакшим“ темама, али неретко су веома оштри и јетки, када Еко, без икаквог зазора или ограда, говори о ономе што сматра негативним у италијанским или светским оквирима. Многи од ових чланака односе се на дешавања у свакодневици, било да је реч о политици, музичким фестивалима, црној хроници, стога губе актуелност, или су разумљиви само Италијанима. Срећом, има довољно и оних који се баве општијим темама и увек се са задовољством читају. Она анегдота о кутији шибица не треба да нас завара, ипак је Еко пре свега семиотичар, не заборавимо стога да је Минерва и римска богиња мудрости.            

         За представљање ове колумне одабрала сам два чланка, од којих је један илустрација за актуелне, а други за опште теме. Чини ми се да и једно и друго може да послужи као повод за разговор.

Ово је прав угао

Спадам међу оне који сматрају да и научно знање треба да се преноси у облику прича.

Већ одавно влада устаљено уверење да ствари упознајемо посредством њиховог дефинисања. То је у одређеним случајевима тачно, као када је реч, на пример, о хемијским формулама. Наиме, сазнање да је нешто NaCl,  ономе ко има икаквог појма о хемији помаже да схвати да то мора бити некакво једињење натријума и хлора, а можда ће, премда формула то изричито не казује, наслутити и да је у питању кухињска со. Али, све оно што треба да знамо о соли (да служи за чување намирница и као зачин јелима, да се вади из мора, или из камена, да изазива повишен крвни притисак, да је у далекој прошлости била много драгоценија и скупља него данас) хемијска формула нам не казује. Да бисмо сазнали све што се о соли зна, или барем све оно што нам је у суштини потребно (занемарујући безбројне појединости), нисмо се послужили толико дефиницијама, колико причама. А те приче се, за оне који би хтели да о соли сазнају баш све, претварају у чудесне пустоловне романе, са караванима који се крећу путем соли, кроз пустињу, из северног Судана ка мору, или о доживљајима древних лекара, што су водом и сољу испирали ране. Другим речима, наше знање (научно, а не само митско) саткано је од прича.

Постоје два начина да дете упозна свет око себе. Први би се могао назвати „показним“, у смислу да малишан пита мајку шта је то пас, а она му покаже првог пса на којег наиђу (чудесна је чињеница да ће дете коме су показали басета сутрадан умети да препозна и хрта као пса – добро, можда ће и претерати, па ће и прву овцу коју види сврстати међу псе, али тешко да било ког пса неће препознати као таквог).

Други начин није помоћу дефиниције, каква је „пас је сисар, кичмењак из реда месождера, спада у породицу паса“ (јер, шта би детету значила ова, иначе таксономијски исправна дефиниција), већ мора бити некаква прича: „Сећаш се, онда када смо били у парку, видели смо такву и такву животињу.“      

              Дете у ствари не пита шта је пас или шта је дрво. Обично их најпре угледа, а потом му неко објасни како се зову. Тек тада почињу питања. Дете ће лако схватити да су и буква и храст дрвеће, али радозналост га нагони да сазна зашто су ту, одакле потичу, како расту, чему служе, зашто им опада лишће. Ту приче ступају на сцену. Знање се шири посредством приповести: посади се семе, оно проклија, итд. Чак и оно „најважније“ што деца желе да сазнају, тј. како се рађају бебе, може једино да се исприповеди као прича, било да је то прича о роди и купусу, или о тати који мами даје семе. Спадам међу оне који сматрају да и научно знање треба да се преноси у облику прича и студентима увек наводим двадесетак прелепих Персових редова где се  литијум дефинише тако што се описује шта треба да се уради у лабораторији како би се добио литијум. За мене је та страница изузетно поетична, никада нисам видео како настаје литијум, а онда, једнога дана, читајући Перса, као да сам се обрео у пећници каквог алхемичара, а заправо је то права хемија.

Пре неколико дана слушао сам предавање о Аристотелу свог пријатеља Франческа Ло Пипара. Пажњу ми је привукла чињеница да Еуклид, отац геометрије, прав угао уопште не дефинише као угао од 90°. Када боље размислим, то је још једна исправна дефиниција, али бескорисна за оне који не знају шта је угао, или шта су степени, и надам се да ниједна мама неће свом детету нарушити детињство причом да је угао прав ако има 90 степени.

             А погледајте шта каже Еуклид: „Када се једна права усправно подигне на другој прави, заједно граде два међусобно једнака суседна угла, сваки од тих углова је прав, а уздигнута права је нормална у односу на праву на којој је усправљена.“ Је ли то јасно? Хоћеш да знаш шта је прав угао? Ево, рећи ћу ти како да га направиш, или, испричаћу ти причу о корацима помоћу којих ћеш га изградити. После тога ћеш већ схватити. А причу о степенима, између осталог, можеш и касније да научиш, али свакако тек пошто си остварио онај чудесни сусрет двеју права. Чини ми се да је овакав поступак и поучан и поетичан, јер свет маште, где се измишљају нови универзуми да би се створила прича, приближава стварном свету, где се приче измишљају да бисмо тај свет могли да разумемо.

(Зашто сам вам све ово испричао? Зато што сам вам у првој Паклици, 1985, обећао да ћу причати о свему што ми се врзма по глави, а данас ми се врзмало баш ово.)

5. мај 2007.

     Берлускони и Писторијус

    Премијер користи своје тело као да је киборг, лифтинзима мења природне црте лица, пресађује косу.

     О Берлусконију постоји прилично обимна литература. Међу најновијим приказима издвајам онај који сам управо прочитао, а у припреми је за штампу (објавиће га Манифестолибри), Феноменологија Силвија Берлусконија, Пјерфранка Пелицетија, у којем се беспоштедно критикује личност овог политичара, у распону од естетике до сексуалности. Књига Марка Белполитија, Тело и шеф, већ је објављена (Гуанда, 12 евра), али се односи само на крајње необичан Берлусконијев однос према властитом телу и на то како он властити изглед непрестано истиче у први план.

    Премда се чини да је чудно, нису све политичке вође истицале своје тело: довољно је да се сетимо великог државника Де Гасперија, чије ружне црте лица памте сви који су били живи педесетих година прошлог века. Ако обиђете његов споменик у Тренту, видећете да његово тело као да је ишчезло, у старинском, изгужваном оделу. Ни други политички лидери из прошлости, од Ненија до Фанфанија, као да нису имали тело (највише ако су им лица била препознатљива), ово важи чак и за Тољатија, чија се несумњива магнетска привлачност заснивала на интелектуалности.

    Али, тако је и у другим земљама: нико се не сећа тела француских председника, изузев Де Головог (због изузетне висине и кукастог носа); док се међу Енглезима издваја Черчилов лик, због тога што је био налик на дежмекастог, добродушног пијанца, с цигаром у устима; Рузвелтове телесности сећамо се једино због тога што је био инвалид, Труман је личио на агента неког осигуравајућег друштва, Ајзенхауер на стрица, а први који је рачунао на свој спољашњи изглед био је Кенеди, победио је Никсона захваљујући фотогеничности пред телевизијским камерама.

       Да ли су велики владари у прошлости истицали своје тело? За неке, попут Октавијана Августа, побринуло се вајарство, а за друге се претпоставља да су се домогли власти јер су били јаке личности и уживали углед, и то не у народу (који није имао прилике ни да их види) већ међу владајућим слојем. За остало се побринула легенда, приписујући, на пример, француским краљевима моћ да исцељују од туберкулозних гука. Али, не верујем да је физички изгред играо  било какву улогу у Наполеоновом успону.

       Да би неки вођа готово манијачки почео да се бави својим телом и физичким изгледом (обратите пажњу, читавим телом не само лицем) требало је сачекати доба масовних средстава комуникације, почевши од фотографије.

       Стога Белполити најпре проучава Мусолинијев однос према властитом телу, као неодвојиви део његове моћи, у толикој мери да је његов пад напросто морало да обележи извртање тог тела, вешање с главом окренутом надоле.

        Ако постоје сличности између Берлусконија и Мусолинија, (да се разумемо, да се нико не би згражавао, не због тога што је Берлускони фашиста, већ зато што, попут Мусолинија, жели да успостави популистички однос са масама, да заобиђе парламентарне институције, једне укида, а друге ниподаштава) оне се огледају управо у готово манијачком неговању властитог изгледа. Нећу се овде бавити Белполитијевом анализом, која се одвија претежно на основу фотографија, почев од доба кад је Берлускони певао по бродовима, па до данас, једино ми је жао што тако подробна анализа није илустрована већим бројем фотографија (има их свега двадесетак, одиста су упечатљиве, али читаоци би сигурно волели да их има више). Истаћи ћу само да се детаљно проучавају шаке, осмех, ту су и неочекивано и изазовно разматрање женске стране личности, као и проучавање утицаја нарцисоидне културе (Белполити се ослања на разнородне узоре и изворе, од Јунга до Фукоа и Сенета), запажања о коришћењу породице као додатног украса и продужетка властите телесности.

   Основна разлика између Мусолинија и Берлусконија у овом погледу, јесте чињеница да је овај први, ако занемаримо униформу, своје тело, укључујући наги торзо, користио онако како га је мајка родила, помало дрско истичући своју ћелавост, док се Берлускони понаша као да је киборг, све је даље од природног изгледа (Белполити га пореди са Оскаром Писторијусом, тркачем са вештачким удовима), од пресађивања косе до безбројних лифтинга, да би својим следбеницима показао свој окамењени лик, на којем време не оставља траг. Чудна тежња ка вечности, за онога кога Белполити назива „вечном звездом непостојаности“.

4. април 2009.

 

 

 

 

 



Komentari (186)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Dr M Dr M 23:19 12.04.2009

Re: whataday

nisam stigao ranije, imadoh goste, al evo oni pristojno odose, pa da rezimiram...


I ja sam ispratio goste, razjurio ukucanke u hrk,
i sada najlepsi deo dana- mirelarado, bas Te citam rado
mirelarado mirelarado 23:40 12.04.2009

Re: whataday

Dr M, и обратно исто важи.
jasnaz jasnaz 21:25 12.04.2009

trep!




________dobrodošla
mirelarado mirelarado 21:46 12.04.2009

Re: trep!



Tnx.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 23:14 12.04.2009

Lep početak



Ali to obavezuje. Mi, tvoji čitaoci, tražićemo sve više i više.
Moraćeš da pišeš baš kao i Eko: često, mnogo i lepo.
Čestitam.
topcat topcat 23:19 12.04.2009

Re: Lep početak

Vojislav Stojković

Ali to obavezuje..


Slobodna sam reći da je Mirela jedna od onih autora koji to jako dobro znaju.
mirelarado mirelarado 23:42 12.04.2009

Re: Lep početak

Vojislav Stojković


Ali to obavezuje. Mi, tvoji čitaoci, tražićemo sve više i više.
Moraćeš da pišeš baš kao i Eko: često, mnogo i lepo.
Čestitam.


Куку, Војиславе - Јеремија, у шта ли сам се увалила?!
Хвала.
mirelarado mirelarado 23:44 12.04.2009

Re: Lep početak

topcat
Vojislav Stojković

Ali to obavezuje..


Slobodna sam reći da je Mirela jedna od onih autora koji to jako dobro znaju.


Ех, Topcat, крхко је знање...
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 23:45 12.04.2009

Re: Lep početak

topcat
Vojislav Stojković

Ali to obavezuje..


Slobodna sam reći da je Mirela jedna od onih autora koji to jako dobro znaju.


Znam da zna, ali mi je bilo zgodno da je uporedim sa Ekom.:)
omega68 omega68 23:19 12.04.2009

Добро нам дошла

И да нам улепшаваш блог и даље
mirelarado mirelarado 23:43 12.04.2009

Re: Добро нам дошла

Омега, хвала.
crossover crossover 00:28 13.04.2009

La letteratura italiana

Занимљиво ми је како је Еко описао Берлусконија. Сличан утисак је тај човек оставио и на мене: надувени кловн и врло опасан човек. Заиста, има сличности са Дучеом. Када сам први пут видео Берлусконија на телевизији упало ми је у очи да он превише пажње поклања свом изгледу и утиску који оставља у јавности. Па се онда мислим, мора бити да имам предрасуде, сувише често примећујем код Италијана склоност ка кинђурењу и театралности. Сад ми је лакше, ипак нисам толики циник, Умберто Еко мисли исто о Берлусконију.
Изгледа да господин Силвио није баш много популаран у својој кући, као што није ни у свету. Гледао сам неке снимке о томе како је дочекан у Напуљу, па сам чак хтео, илустрације ради, да их окачим овде али сам одустао. Оно што су му "одушевљени" грађани узвикивали је толико увредљиво да није за пристојан блог, чак ни на мелодичном италијанском језику.

Повремено сам имао среће да читам La bustina di Minerva када на Интернету натрапам на енглески превод и најзанимљивији су ми били баш текстови који се баве италијанском свакодневницом јер ми је то била прилика да сазнам нешто о Италији на начин који није "опште место" као што су то често емисије на телевизији или чланци у новинама.

Иначе, нисам баш нешто "луд" за постмодерном па ћу о Ековим романима неки други пут. Што би рекли Енглези он у мени изазива помешана осећања :))
Радујем се што си почела да пишеш и што си већ првим текстом и својим присуством међу ауторима много подигла квалитет целог блога.
topcat topcat 01:09 13.04.2009

Re: La letteratura italiana

crossover

Радујем се што си почела да пишеш и што си већ првим текстом и својим присуством међу ауторима много подигла квалитет целог блога.

Cross, izvinjavam se ako je o tome već vođena diskusija, a ja zabadam nos...ali meni bi iskreno bilo jako drago da dočekamo i tvoj tekst.
crossover crossover 01:12 13.04.2009

Re: La letteratura italiana

Умало да заборавим, још једна ствар због које волим Италију, а није pasta ни Parmigiano-Reggiano. Музика!

Con te partirò - Andrea Bocelli & Sarah Brightman



njanja_de.manccini njanja_de.manccini 01:12 13.04.2009

Re: La letteratura italiana

cross a kad ćeš ti da nam ulepšaš blog svojim tekstovima? eto mirela je pobedila to nešto u sebi što je sprečavalo, sad je red na tebe druže. znaš da nas ima dovoljno onih koji se raduju svakoj tvojoj reči.
razvaljuj!

p.s. mirela izvini al ovo možda i nije trol
topcat topcat 01:13 13.04.2009

Re: La letteratura italiana

njanja_de.manccini


p.s. mirela izvini al ovo možda i nije trol


onda je dupli, ja sam to isto pitala.
mirelarado mirelarado 01:15 13.04.2009

Re: La letteratura italiana

crossover
Занимљиво ми је како је Еко описао Берлусконија. Сличан утисак је тај човек оставио и на мене: надувени кловн и врло опасан човек. Заиста, има сличности са Дучеом. Када сам први пут видео Берлусконија на телевизији упало ми је у очи да он превише пажње поклања свом изгледу и утиску који оставља у јавности. Па се онда мислим, мора бити да имам предрасуде, сувише често примећујем код Италијана склоност ка кинђурењу и театралности. Сад ми је лакше, ипак нисам толики циник, Умберто Еко мисли исто о Берлусконију.
Изгледа да господин Силвио није баш много популаран у својој кући, као што није ни у свету. Гледао сам неке снимке о томе како је дочекан у Напуљу, па сам чак хтео, илустрације ради, да их окачим овде али сам одустао. Оно што су му "одушевљени" грађани узвикивали је толико увредљиво да није за пристојан блог, чак ни на мелодичном италијанском језику.


Еко га не подноси, има много чланака у Паклици посвећених његовим злоупотребама власти, простаклуку, а овде и изгледу. Уочи претходних избора, које је добила левица, писао је о погубном учинку десничарске владе и на крају рекао, отприлике: "А зашто се ја уопште секирам, кад могу да живим и у Паризу!" Сручила се лавина коментара и увреда Берлусконијевих присталица, све у стилу: "Срећан ти пут!" Жао ми је што овде нисам могла да пренесем последњи чланак, у којем се види да је огорчен због размера које је ксенофобија.
попримила у Италији, поготово према Румунима. Пошто је истраживање показало да већину преступника у Италији ипак чине сами домаћи грађани, саставио је саркастичан чланак, навео је сва убиства која су у Италији почињена од 1947. до данас, само је имена убица преправио у румунска... Уопште, често напомиње да га све подсећа на фашизам.
А о романима ћемо неком другом приликом. :))
mirelarado mirelarado 01:18 13.04.2009

Re: La letteratura italiana

njanja_de.manccini
cross a kad ćeš ti da nam ulepšaš blog svojim tekstovima? eto mirela je pobedila to nešto u sebi što je sprečavalo, sad je red na tebe druže. znaš da nas ima dovoljno onih koji se raduju svakoj tvojoj reči.
razvaljuj!

p.s. mirela izvini al ovo možda i nije trol


Ма какав трол, Њањо, то је право питање, које сам и сама хтела најозбиљније да поставим!
Дакле, Крос, када ћемо читати твој пост?
crossover crossover 01:41 13.04.2009

Re: La letteratura italiana

Не знам ни сам, тренутно сам у великом хаосу а нема изгледа да ће се то завршити у следећих месец дана. Право да вам кажем користим сваки слободан тренутак (а нема их много) да побегнем од овог проклетог рачунара и да изађем на свеж ваздух. Скупила ми се цела година у ова два месеца, а још у кући имам мајсторе који немају намеру да оду.
Ускоро, ваљда.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 01:46 13.04.2009

Re: La letteratura italiana

ja te držim za reč
i probaću da uzmem ovu 100-ku
mirelarado mirelarado 01:50 13.04.2009

Re: La letteratura italiana

crossover

Ускоро, ваљда.


Значи, ускоро. :))) Онај нецитирани део сматраћемо за класично спиновање и стога ћемо га занемарити. :)
crossover crossover 02:10 13.04.2009

Re: La letteratura italiana

mirelarado
Онај нецитирани део сматраћемо за класично спиновање

Има и тога, да знаш. Никад нисам био добар у "делегирању одговорности" па сад све морам сам да урадим. Тако то испадне кад неко ко је по природи лењ мисли да је најпаметнији. Ко ми је крив, сад могу само да се вадим да немам времена :)))
bauer. bauer. 02:38 13.04.2009

Re: La letteratura italiana

Ускоро, ваљда.

So, you wanna play that game? OK. We can wait
shumska shumska 07:03 13.04.2009

ja malo

sa zakašnjenjem želim iskreno da čestitam jer ste mi ulepšali ovo jutro (koliko vidim) vašim prvencem
mirelarado mirelarado 13:39 13.04.2009

Re: ja malo

Хвала, Shumska.
marta l marta l 08:09 13.04.2009

EKO...i musketari

na pitanje kako je romanu dao naslov "Ime ruze" Eko je odgovorio kako se uvek divio Aleksandru Dimi i njegovom naslovu "Tri musketara" iako se u stvari sve vrti oko cetvrtog , D'Artanjana....

Eko je moja omiljena mirodjja u ovome sto radim. Cesto pitam "I? gde je tu cetvrti musketar?"
onda dogovorili smo se, ovo je samo prvi nastavak o Eku, za ne
mariopan mariopan 12:13 13.04.2009

Re: EKO...i musketari

Bravo za prvi blog

Umalo da zakasnim , kad se pre naredjalo toliko naroda (komentara)....ovde zurka?
Volim kako Umberto pise a to me vodi kada biram knjige, ne kritike nekih kriticara vec preporuka nekog prijatelja koji je nesto vec procitao. Obicno sestra ili cerka vec procitaju pa meni kazu da im se dopalo..Ovaj tvoj blog bas tako dozivljavam, i drago mi je da saznam da i to pise jer nisam znala.
Cestitke
mirelarado mirelarado 13:47 13.04.2009

Re: EKO...i musketari

marta l
na pitanje kako je romanu dao naslov "Ime ruze" Eko je odgovorio kako se uvek divio Aleksandru Dimi i njegovom naslovu "Tri musketara" iako se u stvari sve vrti oko cetvrtog , D'Artanjana....


Тачно, Еко воли Диму и често истиче тај парадокс са мускетарима. А око наслова Име руже постојао је још један неспоразум: многе је подсетио на оно Шекспирово "a rose by any other name...", а Еко је хтео да каже управо супротно: реч ружа симболички означава толико много ствари (од руже ветрова, преко оног лепог дела бута, до женског принципа...), да напослетку, као симбол, више не значи ништа.
mirelarado mirelarado 13:58 13.04.2009

Re: EKO...i musketari

mariopan


Umalo da zakasnim , kad se pre naredjalo toliko naroda (komentara)....ovde zurka?
Volim kako Umberto pise a to me vodi kada biram knjige, ne kritike nekih kriticara vec preporuka nekog prijatelja koji je nesto vec procitao. Obicno sestra ili cerka vec procitaju pa meni kazu da im se dopalo..Ovaj tvoj blog bas tako dozivljavam, i drago mi je da saznam da i to pise jer nisam znala.
Cestitke


Хвала, Мариопан , журке су нам омиљене. Чини ми се да је твој став према читању једини исправан и могућ. Радозналост је оно што нас води, одржава и храни. Ево, и Еко још верује да има смисла да своје виђење света подели са што више читалаца.
benevolent benevolent 12:51 13.04.2009

од пресађивања косе до безбројних лифтинга

Иако су сличне идеологије, разлика између Мусолинија и Берлусконија је та што је први био природни кловн, без вештачког улепшавања, а овај данашњи имитатор обилато користи естетску и корективну хирургију.
Додуше, парадокс је да су обојица успела да убеде масе да је лепо то како они себе презентују, обзиром да су им идеологије ружне
То је позив за изучавање естетике ружног коју је промовисао Умберто Еко.
mirelarado mirelarado 14:24 13.04.2009

Re: од пресађивања косе до безбројних лифтинга

benevolent
Иако су сличне идеологије, разлика између Мусолинија и Берлусконија је та што је први био природни кловн, без вештачког улепшавања, а овај данашњи имитатор обилато користи естетску и корективну хирургију.
Додуше, парадокс је да су обојица успела да убеде масе да је лепо то како они себе презентују, обзиром да су им идеологије ружне
То је позив за изучавање естетике ружног коју је промовисао Умберто Еко.


Да није ружног, не би било ни лепог: обе категорије су подједнако битне, и у животу и у уметности.
benevolent benevolent 14:58 13.04.2009

Да није ружног, не би било ни лепог

Полагао сам испит из Естетике код професора који је био заговорник најбаналније теорије да је естетика наука о лепом, поред низа такође непрецизних дефиниција шта би то била Естетика.
Пошто нисам заговорник такве теорије, почео сам излагање: -Естетика је све, само не наука о лепом...,
-где ме је професор прекинуо и одмах оборио. У следећем испитном року сам излагање почео истоветно, само што сам иза: -Естетика је све, само не наука о лепом,- одмах додао- ЈЕР како би се онда могла доживљавати музика Беле Бартока, сликарство Бројгела и Боша, или поезија Шарла Бодлера.
Добио сам само 6 и то због брзо иговореног ЈЕР и остатка.
mirelarado mirelarado 16:05 13.04.2009

Re: Да није ружног, не би било ни лепог

benevolent
Полагао сам испит из Естетике код професора који је био заговорник најбаналније теорије да је естетика наука о лепом, поред низа такође непрецизних дефиниција шта би то била Естетика.
Пошто нисам заговорник такве теорије, почео сам излагање: -Естетика је све, само не наука о лепом...,
-где ме је професор прекинуо и одмах оборио. У следећем испитном року сам излагање почео истоветно, само што сам иза: -Естетика је све, само не наука о лепом,- одмах додао- ЈЕР како би се онда могла доживљавати музика Беле Бартока, сликарство Бројгела и Боша, или поезија Шарла Бодлера.
Добио сам само 6 и то због брзо иговореног ЈЕР и остатка.


Да те је Еко испитивао, сигурно би много боље прошао, већ и због тога што парадокс као стилску фигуру много воли (барок у његовој души :) и често употребљава. Он своје студенте подстиче да његове ставове доводе у питање и тврди да расправе са њима подмлађују дух.
rapunzel rapunzel 14:06 13.04.2009

bravo

odličan tekst.
mirelarado mirelarado 14:25 13.04.2009

Re: bravo

Хвала, Златокоса
Budimac Budimac 16:47 13.04.2009

*****

Ni trenutka nisam ni sumnjao da će kvalitet tvog teksta, kao što su neki pre mene već rekli, bitno poboljšati kvalitet bloga. Dobrodošla i čekam s nestrpljenjem još.

A uredništvo ne bi trebalo da se muči razmišlanjem o dodeli VIP, nego koliko odmah da ti ga da.
mirelarado mirelarado 16:54 13.04.2009

Re: *****

Хвала, Будимац, пусти сад те статусе, него, реци, да ли има смисла то што Еко настоји да његова критика друштва допре до људи? Због те свеприсутности често га критикују, али он не одустаје. Да ли је то само романтични остатак шездесетосмаштва или ипак има неки утицај?
marco_de.manccini marco_de.manccini 17:19 13.04.2009

Re: *****

А што не би имало смисла? Он је у позицији да буде саслушан, па зашто то не искористити? Не кажем да свако ко је познат треба да буде друштвена савест, али ако сам хоће и уме, ја бих рекао само напред!
Budimac Budimac 17:34 13.04.2009

Re: *****

mirelarado
да ли има смисла то што Еко настоји да његова критика друштва допре до људи? Због те свеприсутности често га критикују, али он не одустаје. Да ли је то само романтични остатак шездесетосмаштва или ипак има неки утицај?

Pa ja mislim da ima smisla. Ko će ako ne intelektualci i kada ako ne uvek? Naravno da ga kritikuju, (pravi) intelektualci (omnipotentni po definiciji) koliko su retki toliko su po pravilu predmet kritike onih niščijih. Sjajno je da ima kolumnu. Koliki je njen uticaj pojma nemam, ali siguran sam (nadam se) da postoji.
mirelarado mirelarado 17:46 13.04.2009

Re: *****

Марко и Будимац, то сам само хтела да рашчистимо. Хвала.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 18:21 13.04.2009

Re: *****

Ја се извињавам ако је неко ОВО већ прочитао, али будући да је ту реч управо о књизи која говори о "праву и дужностима" те наслеђу интелектуалаца (не волим овај израз), и то на нашим просторима (не волим ни овај последњи синтагматски склоп), упутно је, када се о положају памети у нашем данашњем свету размишља, погледати како га дотични аутор сагледава.

Приказивач наречене књиге је прилично поуздан известилац из туђих текстова (знам човека), те вам га ја, у ту сврху, препоручујем ;-)
mirelarado mirelarado 18:33 13.04.2009

Re: *****

Predrag Brajovic
Ја се извињавам ако је неко ОВО већ прочитао, али будући да је ту реч управо о књизи која говори о "праву и дужностима" те наслеђу интелектуалаца (не волим овај израз), и то на нашим просторима (не волим ни овај последњи синтагматски склоп), упутно је, када се о положају памети у нашем данашњем свету размишља, погледати како га дотични аутор сагледава.

Приказивач наречене књиге је прилично поуздан известилац из туђих текстова (знам човека), те вам га ја, у ту сврху, препоручујем ;-)


:)) Упецали смо мргудног Предрага. Имала сам ово на уму, поуздани известиоче.

gordanac gordanac 18:47 13.04.2009

---

Приказивач наречене књиге је прилично поуздан известилац из туђих текстова (знам човека), те вам га ја, у ту сврху, препоручујем ;-)

he, he!
(neka sam i ovo doživela! )
Naravno da je pročitano.i ja preporučujem autora.

E, sad, malko o samoj temi "uloga intelektualaca i društveni procesi ovde i bilo gde".
...о књизи која говори о "праву и дужностима" те наслеђу интелектуалаца (не волим овај израз), и то на нашим просторима (не волим ни овај последњи синтагматски склоп), упутно је, када се о положају памети у нашем данашњем свету размишља, погледати како га дотични аутор сагледава.

(umesto ante scriptum - ne volim ni ja italic napisano, sa istim objašnjenjem)
Čini mi se da je u nas oduvek osnovni problem sa "angažovanim intelektualcima" (ne volim ni ovu sintagmu) bio dvostruk:

1.) anatomija društvenih procesa (događaja, ličnosti, postupaka, ponašanja, whatever...) češće je zavisila od toga KO je izvodi (ili s kim) nego ŠTA se anatomskim sečivima britkih misli analizira, definiše, TEMATIZUJE. To je čini mi se, bio osnovni nedoatatak - nekakvo neznanje (ili potiskivano znanje) KAKO se TEMATIZUJE nešto što se intuitivno ili promišljanjem VIDI kao tema o kojoj treba pisati, govoriti, polemisati .
..
2.) dijalog kao neophodna forma u kojoj bi takav esejista (intelektualac, misaono biće, erudita, znalac, zantalija svog posla, whatever...) u nas je bio i još uvek je vrlo kržljava forma, nenegovana i ponekad skoro pa nepoželjna u nekakvoj "društvenoj javnosti" koja podrazumeva aktivizam kakav pokazuje Eko, na primer. Neznanje o suštini dijaloga, nedoatatak znanja i veština za dijalog prosto "boli" kad god se čita kakav esej koji sam sebe želi da nazove "aktivističkim, analitičkim tekstom". Kao da se ne shvata da se kolumne poput ovih koje piše Umberto Eko MORAJU pisati tako da ne ostavljaju nikakvu sumnju da se dijalog želi, da se u dijalog ulaže i da se ima svest da je bez tog znanja o dijalogu svako "vikanje" - neproduktivno.

S vremena na vreme su književne polemike kod nas "ličile" na aktivistički (ili kontemplativni) tekst koji je izgledao kao da nosi plodan zametak budućih dobrih, inspirativnih eseja, a onda je i to nekako - zamrlo, na žalost.
Situacije "knjigom na knjigu" ili "kolumnom na kolumnu" više su podsećale na atmosferu koja bi izazivala repliku "aman, drugovi, ne spletkarite!" nego što su promišljenošću uticale na dodatno "razgledanje" procesa kojima su se bavili....
Tako se meni čini. A nadam se da grešim i da prosto nisam stigla ni postigla da prave ljude i prave eseje ćitam. Niko sretniji od mene ako mi na bilo koje obratite pažnju.
myredneckself myredneckself 20:53 14.04.2009

Re: *****

Да ли је то само романтични остатак шездесетосмаштва или ипак има неки утицај?

eh, kad si pomenula ovo romantično šezdesetosmaštvo, kod mene se probudi puno asocijacija oko podsećanja na njega, ali to sada nećemo, koga je to još briga...
evo... malo, možda, i nepotrebnog znanja i pisanja , ali šta ću, jače je od mene
pročitala sam negde da Eko danas živi lep život u solidnom blagostanju, podeljen negde između letnjikovca u Riminiju i rezidencije u Milanu, u kojoj btw ima biblioteku od preko 30000 knjiga, još uvek puši nekoliko paklica cigareta na dan, radi do kasno u noć na više stvari započetih istovremeno, naviknut na grubosti, viče u žustrim diskusijama...
Eko kaže da na svom grobu želi epitaf, od reči Tomasa Kampanele(ne znam kojih i gde)
"Čekaj, čekaj."
"Ne mogu."
(ipak moram malo...izgleda da je šezdesetosmaštvo - časni napori, ali neostvareni ciljevi, bilo poslednja nada i vizija, međutim iluzorna, za ostvarenjem boljih političkih sistema... pogled na Levo, danas...faux bitka na polju anti - globalizma i environment-a... pozdravljam svaki, pa i Ekov, napor u kritici društva, i mogućnost da se on iskaže, po cenu kritike za sveprisutnost )
mirelarado mirelarado 21:26 14.04.2009

Re: *****

pročitala sam negde da Eko danas živi lep život u solidnom blagostanju, podeljen negde između letnjikovca u Riminiju i rezidencije u Milanu, u kojoj btw ima biblioteku od preko 30000 knjiga, još uvek puši nekoliko paklica cigareta na dan, radi do kasno u noć na više stvari započetih istovremeno, naviknut na grubosti, viče u žustrim diskusijama...
Eko kaže da na svom grobu želi epitaf, od reči Tomasa Kampanele(ne znam kojih i gde)
"Čekaj, čekaj."
"Ne mogu."


Ево, да мало апдејтујем податке: живи у благостању, поред Риминија и Милана, ту је и стан у Паризу. Библиотека броји преко 60. 000 наслова. Не пуши више већ неколико година (забранили лекари, висок притисак, гојазност), али зато има неке специјалне цигаре, које сецка и жваће (никотин) и увек му је једна таква у углу усана. Воли касно да леже, воли да пре починка попије неколико вискија, уз добру причу. Не виче, али живахно прича, глас му је пријатан, мало промукао, напукао, и котрља р, онако по француски.
И уме да очара причом, баш онако...
Епитаф: "Чекај, стани."
"Немам времена."
myredneckself myredneckself 21:33 14.04.2009

interesantno

meno male che silvio c'e

mirelarado mirelarado 21:49 14.04.2009

Re: interesantno

Хеј, Мyredneckself, ово је изванредно урађено. Свака част како си ово пронашла! Што је најгоре, све је тачно. :((
myredneckself myredneckself 16:59 15.04.2009

Re: interesantno

Хеј, Мyredneckself, ово је изванредно урађено. Свака част како си ово пронашла! Што је најгоре, све је тачно. :((

...radoznala, pa se smucam svugde, tj. uvek u prisnom kontaktu sa životom
crossover crossover 17:16 15.04.2009

Re: interesantno

myredneckself
...radoznala, pa se smucam svugde, tj. uvek u prisnom kontaktu sa životom

Zappa community :)))
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:40 15.04.2009

Re: *****

mirelarado
И уме да очара причом, баш онако...

То сам хтео да питам, али не онако јавно, док је блог био препун радозналаца, сада ће само тврдокорни блогери свратити – упознала си човека?
vishnja92 vishnja92 19:51 15.04.2009

Re: *****

(virim, cutim i cekam...)
marco_de.manccini marco_de.manccini 19:55 15.04.2009

Re: *****

еееј, ћути, не одај, мислиће да нико не вири па ће се распричати.
bauer. bauer. 20:03 15.04.2009

Re: *****

helou, helou, helou
vishnja92 vishnja92 20:34 15.04.2009

Re: *****

hej jack :)
zanimljivo je ljudi to sto ja vas jednostavno volim.

sad ce mirela, samo sto nije... pa ionako smo samo mi tu. valjda.
bauer. bauer. 21:23 15.04.2009

Re: *****

Volimo i mi tebe, valda znas

a sto volim sto cimamo marca i predragea. svaki put kad vide novi komentar ovde, oni click, misle da je mirela... a mirela je nema :))
marco_de.manccini marco_de.manccini 21:30 15.04.2009

Re: *****

муфљуз један!
mirelarado mirelarado 21:59 15.04.2009

Re: *****

Predrag Brajovic
mirelarado
И уме да очара причом, баш онако...

То сам хтео да питам, али не онако јавно, док је блог био препун радозналаца, сада ће само тврдокорни блогери свратити – упознала си човека?


Аха.

EDIT: Ови што шпијунирају остаће без књига :)))
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:05 15.04.2009

Re: *****

mirelarado
Аха.

Ух, сад ћу моћи на миру да заспем.
mirelarado mirelarado 22:17 15.04.2009

Re: *****

vishnja92
hej jack :)
zanimljivo je ljudi to sto ja vas jednostavno volim.

sad ce mirela, samo sto nije... pa ionako smo samo mi tu. valjda.


Вишња, занимљиво је и да ја све вас (добро, неколицину) волим, а нисам баш тако широке руке када су емоције у питању.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 22:25 15.04.2009

Re: *****

jao vama je proleće udrilo u glavuuuu!

mirelarado mirelarado 22:33 15.04.2009

Re: *****

njanja_de.manccini
jao vama je proleće udrilo u glavuuuu!


Њањо, па и ти вириш
mirelarado mirelarado 22:38 15.04.2009

Re: *****

Predrag Brajovic
mirelarado
Аха.

Ух, сад ћу моћи на миру да заспем.


Лаку ноћ.

Само немој ником да кажеш. Једном си рекао да си поверљив човек...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:40 15.04.2009

Re: *****

mirelarado
Само немој ником да кажеш. Једном си рекао да си поверљив човек...

Јесам... Ух, какве све страшне тајне ја, Мирела, знам ;-)

Само да знаш да не грешиш. Неколицина је то и заслужила.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 22:41 15.04.2009

Re: *****

pa šta da radim? ako ne virim na blogu onda bi trebalo da čistim po kući ili večeru da kuvam. bolje ovde da virim.
mirelarado mirelarado 23:06 15.04.2009

Re: *****

njanja_de.manccini
pa šta da radim? ako ne virim na blogu onda bi trebalo da čistim po kući ili večeru da kuvam. bolje ovde da virim.


Па нисмо ваљда луде да ринтамо по кући?! Живео блог!!!
mirelarado mirelarado 23:33 15.04.2009

Re: *****

Predrag Brajovic

Само да знаш да не грешиш. Неколицина је то и заслужила.


Е, сад ћу и ја моћи мирно да спавам. :)
myredneckself myredneckself 11:00 16.04.2009

Re: *****

a ja se osećam ovako...



...evo !... našla i malo dobre grappe, da lakše čekamo mirelurado

mirelarado mirelarado 15:40 16.04.2009

Re: *****

myredneckself
a ja se osećam ovako...



...evo !... našla i malo dobre grappe, da lakše čekamo mirelurado


Стижем, стижем... Спора али достижна. Додајем мало белог вина (ни калуђери не би имали ништа против оваквог отрова) за окрепљење:


miloradkakmar miloradkakmar 17:41 13.04.2009

Nema zaustavljanja



Sada kada si započela nema zaustavljanja. Moraš do kraja da nam na svoj način približiš, razotkriješ, ponudiš... Umberta Eka.
Eto, ja sam prvi put saznao, da je zabeleške za kolumne Paklica Minerva pisao na poleđini kutije šibica.
Očekujem da saznam kako je npr . pisao " Ime ruže ".
Čestitke i pohvale.
mirelarado mirelarado 17:51 13.04.2009

Re: Nema zaustavljanja

miloradkakmar


Sada kada si započela nema zaustavljanja. Moraš do kraja da nam na svoj način približiš, razotkriješ, ponudiš... Umberta Eka.
Eto, ja sam prvi put saznao, da je zabeleške za kolumne Paklica Minerva pisao na poleđini kutije šibica.
Očekujem da saznam kako je npr . pisao " Ime ruže ".


Хвала, Милораде, на честиткама. А за разоткривање... само донекле, нека сазнања не могу да поделим ни с ким.
За Име руже давно је, у шали, рекао да му се прохтело да поубија неколицину калуђера, док је Фукоово клатно писао на компјутеру, далеко пре појаве персоналних...
vishnja92 vishnja92 20:02 13.04.2009

Re: Nema zaustavljanja

рекао да му се прохтело да поубија неколицину калуђера

:))))
ja sam volela tu knjigu. pravi pametan srednjovekovni krimic, sa strastima i maglom.

"Fukoovo klatno" sam nedovrsila, na svoje nezadovoljstvo i sramotu - mislim da mi je mucenje prekinuo neki ispitni rok. i svaki put kad zvirnem da vidim sta bih, stoji kao opomena tamo: "aha, Fukoovo klatno!..." i nikad se nista ne desi. to me bas nervira. smatram sebe disciplinovanim citaocem, inace.

ako bi ti poslo za rukom da me vratis toj knjizi, bila bih beskrajno zahvalna :)

evo ti jos jedan

mirelarado mirelarado 20:22 13.04.2009

Re: Nema zaustavljanja

vishnja92
рекао да му се прохтело да поубија неколицину калуђера

:))))
ja sam volela tu knjigu. pravi pametan srednjovekovni krimic, sa strastima i maglom.

"Fukoovo klatno" sam nedovrsila, na svoje nezadovoljstvo i sramotu - mislim da mi je mucenje prekinuo neki ispitni rok. i svaki put kad zvirnem da vidim sta bih, stoji kao opomena tamo: "aha, Fukoovo klatno!..." i nikad se nista ne desi. to me bas nervira. smatram sebe disciplinovanim citaocem, inace.

ako bi ti poslo za rukom da me vratis toj knjizi, bila bih beskrajno zahvalna :)


:)) Даћу све од себе. За почетак: ако имаш оно старо издање са белим папирнатим омотом, одмах га баци, роман је дословно масакриран. Ако то није случај, цитираћу ти српску лекторку која је, завршивши дотеривање превода, рекла: "У ствари је ово добар роман, лепо га је заокружио." Није да нема заморних делова, али се читање ипак исплати.
vishnja92 vishnja92 21:34 13.04.2009

Re: Nema zaustavljanja

ако имаш оно старо издање са белим папирнатим омотом, одмах га баци

to imam. a koje da kupim?

nije to pitanje isplativosti, akomerazumes (a razumes). potpuno mi je neverovatno da sam procitala veliki deo te knjige i da sam je samo pustila, to mi je bas los osecaj. zelim da znam sta je ona.
mirelarado mirelarado 21:43 13.04.2009

Re: Nema zaustavljanja

Вишња, батали куповину, лако ћу ти дотурити књигу.
vishnja92 vishnja92 22:06 13.04.2009

Re: Nema zaustavljanja


volim ja da imam knjige, dok im ne dodje vreme da odu.
hvala tebi :)
mirelarado mirelarado 15:35 16.04.2009

Re: Nema zaustavljanja

vishnja92

volim ja da imam knjige, dok im ne dodje vreme da odu.
hvala tebi :)


Књигу ти могу дотурити трајно.
Види како је лепо ово кратко поглавље:

FILENAME: San

Ne mogu da se setim da li je to bio san u snu, ili sam iste noći sanjao jedan za drugim, ili su se, jednostavno, dva sna smenjivala.
Tražim neku ženu, ženu koju poznajem, s kojom sam imao burnu vezu, ali ne mogu da dokučim zašto je došlo da zahlađenja – verovatno sam ja kriv što se nisam javljao. Čini mi se neverovatnim da sam dopustio da protekne toliko vremena. Naravno, tražim nju, odnosno njih, jer nije u pitanju samo jedna žena, ima ih više. Sve sam izgubio na isti način, jer sam ih zanemario. Obuzima me neizvesnost. Bila bi dovoljna samo jedna, jer znam da sam njihovim gubitkom mnogo izgubio. U snu ih, kao po pravilu, ne nalazim, ne odlučujem se da otvorim imenik u kojem se nalazi broj telefona, a i kada ga otvorim, zbog dalekovidosti ne uspevam da pročitam imena.
Znam gde se ona nalazi, odnosno ne znam tačno mesto, ali znam kako izgleda, jasno se sećam nekakvih stepenica, predvorja, odmorišta. Ne šetam gradom u potrazi za tim mestom, izjeda me briga, potpuno sam paralisan, i dalje me muči pitanje kako sam dopustio, ili zbog čega sam hteo da se naša veza ugasi, zašto nisam došao na poslednji sastanak. Siguran sam da ona očekuje moj poziv. Kad bih samo znao kako se zove, znam dobro ko je, jedino ne mogu da se setim njenih crta lica.
Ponekad u polusnu koji sledi pokušavam da opovrgnem san. Probaj da se setiš, ti znaš sve i sećaš se svega, nemaš neraščišćene račune, sve je jasno kao dan. Ne postoji stvar za koju ti ne znaš gde je. Sigurno ne postoji.
Ali i dalje sumnjaš da si nešto zaboravio, potisnuo negde u dubinu, poput novčanice ili poruke sa dragocenim podatkom koje ćušnemo u džep pantalona ili stare jakne, a tek kasnije shvatimo da je to bila jedina važna stvar, odlučujuća.
Jasno se sećam grada. To je Pariz, leva obala, znam da ću, ako pređem reku, doći do trga koji liči na Place des Vosges... ali čini mi se da nije tako zatvoren, u pozadini se vidi nešto nalik na Madeleine. Kad prođem trg i krenem iza hrama, stižem do jedne ulice (na čijem uglu se nalazi knjižara-antikvarnica), a kada ulica zavije udesno, dolazim do lavirinta uličica i nema sumnje da je to Barrio Gotico u Barseloni. Mogao bih odatle da izbijem u veoma široku ulicu, punu svetla, a gotovo fotografski se sećam da, kada se iz te ulice skrene udesno, stiže se do ćorsokaka u kojem se nalazi Pozorište.
Ne znam šta se odigrava na tom mestu za uživanje, verovatno neka sumnjiva ali zabavna rabota, možda striptiz. Zbog toga se ne usuđujem ni da se raspitam, ali znam dovoljno da poželim da se, sav uzbuđen, vratim. Uzalud, sve ulice u blizini Chatam Roada su se izmešale.
Budim se s gorkim ukusom promašenog susreta. Ne uspevam da se pomirim s činjenicom da ne znam šta sam izgubio.
Ponekad se nalazim i u nekoj velikoj kući na selu. Kuća je veoma prostrana, ali ja znam da postoji još jedno krilo, samo ne znam kako da dođem do njega, kao da su svi prolazi do tog dela zazidani. A u tom drugom krilu ima sobâ i sobâ, ja sam ih ranije video, nemoguće da sam to sanjao u nekom drugom snu. U njima se nalaze stari nameštaj i izbledele gravire, police na kojima su mala pozorišta od isečenog kartona iz XIX veka, divani sa vezenim prekrivačima i biblioteka sa mnogo knjiga, cela zbirka Ilustrovane Revije Putovanja i Pustolovina na Kopnu i Moru, po godištima. Nije tačno da su se raskupusale od silnog čitanja i da ih je mama dala sakupljačima stare hartije. Pitam se ko je izmešao stepenice i hodnike, jer bih tamo, u mirisu te dragocene stareži, hteo da sagradim svoj mirni kutak.

Zašto ne sanjam maturski ispit kao sav normalan svet?
vishnja92 vishnja92 17:29 16.04.2009

Re: Nema zaustavljanja

Види како је лепо ово кратко поглавље:

carobno.
hvala .
johnny011 johnny011 23:04 15.04.2009

nažalost, tek sada....

...sam video ovaj "skriveni" blog posvećen mom omiljenom savremenom piscu, ili bar jednom od njih nekoliko. Hm, moraću ubuduće pažljivije da pratim šta mirelarado objavljuje ovde
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:08 15.04.2009

Re: nažalost, tek sada....

Стави је у своју сопствену VIP листу. Њу и све друге које желиш да читаш. Онда, углавном, отварај само своју листу и скоро никада ништа нећеш пропустити.
johnny011 johnny011 23:18 15.04.2009

Re: nažalost, tek sada....

Hahaha, marco, hvala na pomoći, mada posle 2 i kusur god. ukapirao sam da postoji ta opcija
bauer. bauer. 23:20 15.04.2009

Re: nažalost, tek sada....

Tako je. Ja naslovnom prodjem samo zato sto moram, da bi se ulogovao. I da proverim ima li nesto novo na listi non-vip blogera, da ne propustim nesto za sta nisam ni znao da postoji.
johnny011 johnny011 23:26 15.04.2009

Re: nažalost, tek sada....

Ja naslovnom prodjem samo zato sto moram, da bi se ulogovao. I da proverim

Ma, ja volim da prošvrljam po više-manje svim postovima, samo što me najčešće mrzi, ili ne vidim potrebu, da se odražavam mišljenjem
mirelarado mirelarado 23:30 15.04.2009

Re: nažalost, tek sada....

johnny011
...sam video ovaj "skriveni" blog posvećen mom omiljenom savremenom piscu, ili bar jednom od njih nekoliko. Hm, moraću ubuduće pažljivije da pratim šta mirelarado objavljuje ovde


Хвала, Johnny, у мом случају ниси ништа пропустио. Ово је први текст. Драго ми је да ти је Еко омиљен.
johnny011 johnny011 23:41 15.04.2009

Re: nažalost, tek sada....

Драго ми је да ти је Еко омиљен.

Toliko da sam čak i uz Ostrvo dana pređašnjeg.... zaspao samo jednom

Eko mnogo piše, i kojekuda, pa ga je teško "pohvatati" ili izdvojiti neki posebno omiljeni tekst, ali u O književnosti (Sulla letteratura) sabrani su neki od eseja kojima se zaista često vraćam, poput Moći neistine (dobar i za blogokomentarisanje) ili Valoa u izmaglici....

Čestitke za prvi tekst!

marco_de.manccini marco_de.manccini 23:54 15.04.2009

Re: nažalost, tek sada....

Hahaha, marco, hvala na pomoći, mada posle 2 i kusur god. ukapirao sam da postoji ta opcija

Мислим да нећу погрешити ако узвратим са нема на чему.
johnny011 johnny011 00:07 16.04.2009

Re: nažalost, tek sada....

Мислим да нећу погрешити ако узвратим са нема на чему.

Ipak mislim da se dobra volja računa

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana