листам дневникми из 2005 те набасам на прибелешку . . . . . ' за разраду '
(краниста)
1997,мај .Ј.сам затекао на градилишту новог хотела хилтон на малти.ћера крана. ожењен.немају дјеце.она М.конобарише по кафејима .избјеглице су из сарајева.исчекују папире за канаду. посао нас повезао па се дружисмо пар година. вазда ми је напричао о себи, говорљив.после се нешто са одиласком у обећану земљу прекокеана покарабасило и он .. .пуче .након лечења овде рад на крану није долазио у обзир, а и малта га почињала гушити омеђена водом те одилазе 2001 за србију ,она има рођену сестру тамо удату па да се пробају скућити .неуклапају се у окружење и настају му наново психички проблеми те његово поновно лечење и онда . . .
(усмрт ајмо)
након небројених психотерапијских сеанси и вишемесечне хоспитализације,лекови којима се вазда опирао напосљетку (ипак) недају резултате, па му је након 2 мучне године, 'камен у прсима' почео бујати, крути осећаји јачати стисак и малко-помало наступио је психички крах који је резултирао вешањем окрушку удну србијанског дворишта. . .
истовремено са његовим крахом код женему се разбуктава депресија која је годинама - неприметно за околину - тихо тињала, и нажалост окончала (такође) суицидом ,подвоз .пруга им ома ' нузкућу ишла'. . .
(животе, јебемте)
не без ироније анализирати окружење те xивот Ј.& М. обележен аутоматизмом условљеним припадношћу нижој 'средњој' класи; наиме живело се радећи што се морало, беспоговорно и бесконфликтно (не)прихваћајући стварност каква јест и оно што долази у невидљивој измаглици избора
(одлука)
из свега неумитно следи како се наши животи накрају испостављају крајње непредвидљивим, насумичним и посве неотпорним на већину покушаја контроле .уствари ми смо напросто заробљени у клопку живота те се не треба чудити када након дуготрајне борбе са депресијом самоукокавање постаје доказ како се ипак поседује слободна воља да се управља властитом судбином . или је то правдање предсобом ?
. . . . . .
ништа ново, рећиће начитани. тужна судбина каквих има а и бићеих ,но посебност 'овом случају' даје сазнање да сам са поменутим се дружио , личили су на посве уобичајене људе , били слични размишљањима мени умногоме . . . . . и онда.
присећам се речи Ј. када ми се у овдашњој болници 'правдао' због своје болести те му назрех обећање да ће он већ умети да реши своју бољку, да небринем.но нерече како,но post festum одговор ко да уочих кроз стихове знанеми поетесе И. која у песми насловљеној ти оклеваш да уђеш у моје снове , вели . . ."док сасвим не нестанем... (публика увек пропусти овај део). . .и престанем да постојим . ..". а што мени сасвим довољан повод би за писање оњима двома, неприлагођеним.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
опаска (9 нов. 2005 ) уз ово горе,
читам у данашњој штампи : током осам месеци ове године у србији је било 636 суицида, од чега су жртве 492 пута били мушкарци, а 144 пута жене . и у овој години најчешћи начин је било вешање: 431 пут...
лето 2008, пак, штампа указује,
да преко 1500 особа у србији заврши суицидом. Мушки су бројнији ,70% у односу на 30% жене , што нас сврстава на 13 место у свету а 10 у европи по броју самоубистава. У свету се преко милион особа годишње самоубије, а предњаче мађарска и русија, док најмању стопу суицида имају грчка, в. Британија, португалија, француска . . .
у бившој југославији словенија је предњачила док је на косову било најмање суицида
април 2009 . . . прибелешка и даље разраду чека . . .