Panika ( Iz zbirke poezije " Poljubac Žene Zmaja")

Histerična , proždrljiva , zavidna , žena - koja jurca , 
Na ivici nervnog sloma ili moždanog udara...

Zavisna , zavidna , raspojasana u raspadu već decenijama , 
Grbava , sušičava , dlakava kao kakva spodoba...

Umotana u crvljive dronjke iz kojih neotesano oči noću mutno cakle , 
Luta ulicama , nemajući mira , 
Duh zao , pakleni stvor , već odavno sa njom gaca , 
Preko dana u san duboki je baca ,
Na sumrak je diže da povraća ,
Da ponovo loče , neku rullju da traži...

Ko će pomoći jadnici ovoj , ovako besnoj ,
Koja bes svoj najviše prema sebi usmerava , 
Kao samoubica , u prazno svet ona obara ,
U Ništa i Nebitno...

  *

Te vrele gradske noći ,
Kada se smrad na mnogim mestima ,
Usled raspada oseća ,
Ništa novo , samo se čeka ,
Tek poneko delo , vredno da ga se čovek seća...

  *
  
Ona uobičajeno hramlje i tada u tom parku ,
Tog stvora ugleda...

Ispred nje stajaše čovek , 
Čije oči i sad ne daju joj mira , 
Fantomski odraz u njima i duboka praznina...

Šta je mamilo dušu njenu da zaviri u te crne rupe , 
Eto zlokobne prilike da se srodne duše sastave...

Čovek je stajao mirno , 
Na neki je kamen u tom odelu sivom podsećao...

Sasvim nadareno je čuo,
Šta mu je demon došaptavao...

On iznenadi rečima svojim 
Otrcanu jadnicu
I probudi u njoj nešto što njeno srce 
Odavno je sahranilo...

Nevidljiva žurka potamnelih andjela , 
Razigrano , razvi se širom parka , 
Nečujno za obično ljudsko uho 
Tu nasta potpuno ludilo...

Dva stranca , 
Čovek i Žena , 
Naspram svega toga...

Svesni brutalne gladi koja se sprema ,
Znajući da su oni hrana ,
Skloniše poglede jedno od drugoga...

On nesta iza hrasta , 
Ona odšepa do starog utočišta , gde je čašica nadje sama...

Kakva strašna tuga u njoj naraste i osta...
   
  *

Prošlo je dosta vremena , 
I dalje je potamnelo stanje ,
I sada samo po neko delo ,
Izgleda dovoljno vredno da i dalje postojimo...

  *

Dok se ona i dalje po neki put trzne i naglo osvrne ,
Misli tada " evo ga " ,
Taj pogled iz samog bezdana ,
On sve zna , mislila je , 
Ah , kako je zaljubljena ostala...

Sada, uz očaj i strah ,
Samo groznica i halucinacija te ima...

Mada ona zaista ne zaboravlja , 
Nosi tu noć duboko u grudima..

Sa gadnom panikom je čuva
I vešto je sakriva , 
Neda krvopijama , karakondžulama , veštcima i vešticama ,
Da strašnoj toj tajni ,
Neko od takvih pristup ima.