"MetrO"

"

."..Kako može metro da se otvori, to mi nije jasno. Dugo su ga pravili, mislim da je Evropa to od nas tražila, tapkali smo u mestu, trebalo se približiti Evropi.. Pola love je od zajma, građani su hteli da siđu pod zemlju pošto poto. Evropa je već odavno bila pod zemljom, mi smo nešto čekali i odlagali taj trenutak.

.....
...Sa jednom kartom mogu da se vozim ukrug, ali nikad neću moći da izađem napolje. Svejedno je, grad je isti i dole i gore....
....

....

....Krug ima vertikalnu osu, ko uđe gore izađe dole i obrnuto....

....Ako ideš u krug, možda imaš šansu da stigneš negde.Tako je bolje,
Kendra je isuviše jednostavan. Njegove misli su adekvatne njegovim rečenicama, to nije postignuta ravnoteža, namerno, ne. To samo odražava njegove mogućnosti.. Sve izvan toga je nestvarno i izvan realnosti.
Kako da mu objasnim da greši?
Trebalo je da započne razgovor sa mnom, pa da mu uzvratim. Ja neću prvi.
Imam dosta razloga za to: nosi prugasto odelo, stvarnost mu je sasvim prihvatljiva i već priča s nekim. To su tri razloga, četvrti je to što ne volim prvi da postavljam pitanja.
Mogu da klimnem glavom prvi, to je u redu, često radim tako sa ljudima s kojima nemam šta da pričam.
Klimanje glavom pokazuje kako mi je sve jasno. Ako posle toga postavim pitanje, ljudi će biti u nedoumici.
Naravno da sam klimao glavom i kada mi ništa nije bilo jasno, to su retki trenuci, ali, ipak ih je bilo. Kome sve klimam glavom?
Nisam o tome razmišljao: verovatno da postoji neka proporciija, recimo na dnevnoj bazi, koliko ljudima klimnem glavom, a sa koliko njih razgovaram? 10:2?
O tome treba razmišljati možda početi knjigu baš s tim. Pitao sam urednika šta danas?
portiru sam klimnuo glavim, taksisti sam klimnuo glavom, izašao sam ispred spomenika i klimnuo glavom, onda je neko na ulici klimnuo glavom i ja sam otklimao, kasnije sam klimnuo za ručak, klimnuo sam pre nego što je neko hteo da klimne, obezbeđenje na ulazu u metro je klimnulo glavom u znak zahvalnosti što sam imao urednu propusnicu i ja sam zaklimao, kasnije sam klimnuo Kendri i on se naklimao odmah zatim.
Treba izbrojati koji je bio odnos, ne sećam se više, zbog toga treba stvari zapisivati, makar u dnevnik, ako ne u knjigu.
Knjiga je bolja . Zapisane stvari su literatura, dnevnik je privatna stvar i piše se suvoparnim stilom.Mogu odmah pokušam tim putem:da napišem dnevnik i odmah zatim ga oživim sočnim izrazima i literarnim zaključcima..Možda je to put. Ali to ne znači da knjigu treba početi klimanjem.Dnevnik zahteva drugačiji početak, sa godinom rođenja , možda. Ne, pisaću knjigu, bolje je.
Početi klimanjem glavom i izračunati odnos između govora i klimanja. Pitanja i odgovora , zapravo.
Ali , šta bi se desilo da je Kendra umesto klimanja upotrebio jezik?
Da je govorom pokušao da poremeti moj utvrđeni odnos? Šta ako neko drugi?
Stvar bi sa odnosom 10:2 spala na 5:5, verovatno. Onda ništa nisam uradio , jer dobijam adekvatan broj pitanja i odgovora.Knjiga to zahteva, tako treba verovati..Ako nađem odgovor na polovinu pitanja koje postavim u knjizi, ja sam obavio svoj zadatak, sve ostalo je izmišljanje i laž.
Pitati nekog iskusnijeg, nije li to zadatak literature?
Mada postoje knjige, čitao sam, koje daju odgovore na sva pitanja.Ako se setim koje sam odgovore dobio iz takvih knjiga, nameće se utisak da je bio jedan odgovor i jedno pitanje. Jedno pitanje se multipliciralo, postajalo deset, stotinu pitanja i odgovor je za sva ostajao isti. To i jeste veština: jedan odgovor na sva pitanja, kao u bibliji, ili kod stranca koji zna jednu reč, kao kod ljudi koji na sva pitanja odgovaraju klimanjem glave.
Eto došao sam na to. Ja klimam glavom zato što znam odgovor na sva pitanja, a to je jedan, jedini.Moj odgovor je klimanje glavom. Ne mogu da uradim ništa bolje jer nisam počeo da postavljam pitanja : tek onaj koji postavi pitanje dobija pravo da zna i neki odgovor. Ne mogu da pitam ljude zato što klimam glavom, a ne mogu da im dam odgovor jer mi nisu postavili pitanje. Krug je zatvoren, ja još verujem da taj krug donosi mogućnost da se stigne negde
Ipak treba priznati pročitao sam dosta knjiga koje ne postavljaju ni jedno pitanje, šta ostaje čitaocima? Ostaje im pitanje zbog čega nema pitanja, jedva sačekaju da izađe nova knjiga tog istog pisca, pročitaju je, ne nađu odgovor, i tako dalje, dok pisac ne postane hit.
To nije loša zamisao, samo neko je to već smislio, pre mene, naravno.
Postoje stvari u kojima kasnim, uglavnom su to stvari kod kojih klimam jer se pretvaram da su mi jasne. Kasnije se uplašim nejasnoće i ne smem nikog da pitam o čemu se radi. Gluposti, kako sam strpljivo studirao kameru i nisam se stideo najglupljih pitanja?
Bio sam mlad i nisam otkrio klimanje glavom.Ne, u ono vreme su pitanja imala smisla.
Tako je, postoje pitanja koja se postavljaju u određeno vreme, kasnije ili ranije nema vremena, odgovori pripadaju određenom trenutku......
.....

....

Audio

• Šta biste stavili pozadi, na korice vašeg života?

• Ništa . Blank page

• Zašto?

• Zato što prazna stranica, bez boje i mirisa, ne korespondira sa ostalim ljudima tj. koricama. Dijalog ne postoji , to je sasvim jasno.

• Zašto " Metro"?

• Zbog sitnih zabluda. Mislili smo da je podzemlje dole, tako smo i voleli svoj grad. Neko je izmislio taj redosled: upoznaćeš grad ako upoznaš podzemlje. Zlo nije tamo, gore je na površini. Trebalo je da izgradimo metro da shvatimo kako dole nema ničega

• Metro još nije izgrađen

• Gde?

• Pa , u našem gradu

• Mi govorimo o pogrešnim gradovima

Video

KRUPNO:Lice ošišanog čoveka koji stoji u uglu vagona u metrou.

RAŠIRITI DO SKP:- Njegove ruke oko vrata, nešto ga guši.Čovek izlazi na stanici, bori se za vazduh.
Ustrčava uz stepenice, na površini je : Gušenje i dalje.
Pored njega proleće grad , dečak sa slikarskim priborom, manekenka doktor , glumica, roker sa devojkom i ostali anonimni vlasnici duhovnih butika.
Čovek se guši
CHROMA KEY PROJEKCIJA: Čovek se rukama brani od grada.

REZ NA T - Čovek sa krilima maše na vrhu oblakodera."

******
"Metro"
" Mika Oklop "

*...ništa posebno, samo nešto što meni mnogo znači, ... trener*