Mileva Ajnštajn... Kad ljubav nadvlada intelekt...

Mileva Ajnštajn je bila srpska matematičarka, a prema nekim izvorima i fizičar, i naravno prva žena Alberta Ajnštajna. U pojedinim tekstovima se može naći i da je ona učestvovala u Ajnštajnovim radovima. A koliko je učestvovala, to zavisi od toga koliki je nacionalista onaj koji je pisao tekst. Pa se tako mogu pročitati i tekstovi u kojima piše da je zapravo ona ta koja je otkrila teoriju relativiteta, a njen muž je od nje samo prepisao.

Rođena je u Titelu, u Vojvodini. 1886. godine je krenula u žensku gimnaziju u Novom Sadu, a 1888. je prešla u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. kao najbolja u razredu iz matematike i fizike. Od 1890. je pohađala Kraljevsku srpsku školu u Šapcu. Kada se preselila u Zagreb, dobila je specijalnu dozvolu da bi išla u školu u koju su išli samo dečaci.
U leto 1896. upisala je studije medicine na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Ona je bila tek peta žena koja je bila primljena u ovu školu. Jedan on njenih kolega na predavanjima iz fizike je bio Albert Ajnštajn, koji je tada imao 17 godina. Prve dve godine studiranja su bile vrlo uspešne za Milevu. Jedan semestar je provela u Hajdelbergu. Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom, koji joj je napisao da mu nedostaje. U Cirih se vratila 1899. i njihova veza je planula. Milevini roditelji se nisu protivili toj vezi, pošto su znali da su njene šanse za brak bile male zbog njene bolesti. (imala je jednu kraću nogu zato što joj je iščašen kuk na rođenju) Međutim, Ajnštajnovi roditelji su se protivili jer je bila starija od njega 3 i po godine i nije bila Jevrejka.

Uprkos obećavajućem početku studija, Milevin uspeh je počeo da slabi. U leto 1900. nije položila svoje završne ispite. Iako je i Milevin i Albertov prosek bio manji od potrebnih 5,0, Albertov prosek 4,9 je bio zaokružen na 5,0, ali za Milevinih 4,0 je najviše zaslužna slaba ocena 2,5 iz teorije funkcija. Ajnštajn je diplomirao i otišao kući za raspust. Mileva je ostala u Cirihu, radeći kao laboratorijski asistent i pripremala se da ponovo izađe na ispite. Mileva i Albert su se ponovo sastali na jezeru Komo. Nekoliko nedelja kasnije Mileva je otkrila da je trudna, a u julu 1901. je opet pala na ispitima. Te jeseni Ajnštajn je dobio slabo plaćeni posao nastavnika na zameni u Šafhauzenu.
Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Neko vreme pre venčanja Liserl, njihova prva ćerka, je obolela od šarlaha. Nije poznato da li je umrla ili je data na usvajanje. Tada je njihov brak zapao u krizu, koju su prevazišli rođenjem sina Hansa Alberta.

Njihov život je kasnije bio usmeravan Ajnštajnovim ponudama za posao, pa su tako živeli u Pragu, Berlinu, gde je tada živela Ajnštajnova nova ljubavnica Elza, inače njegova rođaka, i na kraju ponovo u Cirihu.
Kada su poslednju put trebali da se presele u Berlin, Mileva je to odbijala znajući da se tamo nalazi Ajnštajnova ljubavnica, ali je na kraju ipak pristala. Da bi se uskoro sa decom ipak vratila u Cirih. Ubrzo joj Ajnštajn podnosi zahtev za razvod, usled čega se ona razbolela, ali je ipak pristala par godina kasnije da prihvati taj razvod, a Ajnštajn je odlučio da joj da novac od Nobelove nagrade.

Još jedna bitna stvar koju sam zaboravio da napomenem jeste da su Albert i Mileva imali još jednog sina Eduarda, koji je 1930. oboleo od šizofrenije.
Mileva je zbog dugova nastalih zbog Eduardove bolesti morala da proda dve kuće, a pretila je opasnost da ostane i bez treće, pa se obratila Albertu za pomoć. Ajnštajn je preuzeo vlasništvo nad kućom, ali ju je 8 godina kasnije iznenada prodao, pod uslovom da kupac dozvoli Milevi da ostane u kući. Međutim, na dočeku Nove godine, Milevi je iznenada dobila zvanično obaveštenje da je njen najam istekao. Jedan prijatelj joj jepokušao da produži boravak i otkriveno je da je kupčev novac slučajno uplaćen na Milevino ime. Albert je zahtevao da mu Mileva vrati novac i pretio je da će izbaciti Eduarda iz testamenta.

Tog proleća Milevi je pozlilo tokom jednog Eduardovog nasilnog napada, i onesvetila se. Umrla je u bolnici tri meseca kasnije, 4. avgusta 1948. i sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm. Za njen grob šira javnost je sa znala 2003. zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra "Nikola Tesla" iz Sent Galena. Njen grob nema spomen ploču, a iznad njenih ostataka, ležeostaci još nekoliko ljudi.

Ovo je priča o ženi koja je dozvolila da njena ljubav nadvlada njen intelekt. Priča o ženi koja je dala ceo svoj život za svog muža. Priča o ženi koja je imala tri želje u životu, a to su Ajnštajn, Ajnštajn i Ajnštajn...