Liberalizacija malo morgen

Prođe par godina od usvajanja vajnog zakona o telekomunikacijama u Srbiji. Kad eto ti, seti se kablovski operater SBB (nakon što promeni vlasnika-bitan momenat, pokazaće se) da zatraži licencu za fiksnu telefoniju. I pokrete se lančana reakcija na telekomunikacionom tržištu Srbije. SBB traži licencu, setili se, po zakonu imaju na nju pravo, i traže je od RATEL-a koji, opet po (khm) zakonu vrući krompir uvali taze ministarki informacionog društva.  G-đa ministarka se po sistemu "ko--jel' ja?" oglasi nekom nemuštom izjavom u kojoj dodeljivanje licence SBB-u poče da povezuje sa univerzalnom uslugom, koja, uzgred budi rečeno, nije nijedanput pomenuta u postojećoj regulativi u oblasti komunikacija u Srbiji. Telekom mudro izjavi kako su oni spremni za konkurenciju ali mora da se ispoštuju štajaznamkakvi uslovi, i tako dalje, i tako bliže.

Sa ovim iskustvom (bavim se telekomunikacijama u državama u tranziciji već sedam godina) i iz ove perspektive mogu da kažem sledeće:

-SBB će dobiti licencu baš onda kako ministarka kaže, negde u plavom izmaglicom obavijenoj budućnosti.  Što znači "kad se steknu uslovi". Što može da bude za dva meseca. Ili za dve godine. Ili nikad.

-Kada dobije licencu SBB neće moći još jedno dve do pet godina da pruža usluge jerbo će Telekom, uz pasivnu asistenciju RATEL-a, da ih izblokira na svakom koraku uspostavljanja usluga koji zahteva tehničku saradnju Telekoma. Samo oko interkonekcije u zemljama kao što su Češka ili Slovačka sporovi su trajali do dve godine, a oko veleprodajnih cena traju i do sada.

-Kada počne da pruža usluge SBB će videti da su fiksne glasovne komunikacije manje-više mrtav biznis i da će marže morati da obori besmisleno nisko kako bi nekako osvojio nekakav udeo na tržištu. Što onda poništava osnovnu ideju pokretanja glasovnih usluga kao novog izvora prihoda. Naravno, pretpostavka je da je to bila ideja, a ne "plan B (da komšiji crkne krava)", tj. da se glasovne usluge pružaju jeftino edabi se raja zdušnije prihvatila drugih, profitabilnijih SBBovih usluga . Tome se na engleskom kaže bundling.

Prema tome, pitam se, čemu ovolika buka. Opšte poznata je činjenica da fiksni telefonski saobraćaj u situaciji otvorene konkurencije sa otvorenim tržištem mobilne telefonije drastično pada. Pad broja minuta u fiksnom saobraćaju u Srednjoj Evropi u poslednjih par godina meri se desetinama procenata godišnje. Uskoro, fiksne glasovne usluge postaće samo jedna od aplikacija koje će putem broadband priključaka pružati napredniji operateri. Oni koji nastave da pružaju usluge kao i do sada--dovidjenja, it's been nice knowing you. 

Naravno, to je prirodan sled događaja u uslovima otvorenog tržišta komunikacija. U Srbiji nema još ni "o" od otvorenog tržišta.  

Na kraju, oko univerzalne usluge+irelevantne ministarke+privatizacije telekoma+ostalog.

Univerzalna usluga se definiše kao paket telekomunikacionih usluga kojima svaki graždanin ima pravo pristupa, po "narodnim" cenama. Obično taj paket usluga pružaju bivši monopoli i za to primaju neke pare dal' od države (ima u nekim EU zemljama) dal' od drugih operatera (preko tzv. fonda univerzalne usluge) ili ne primaju uopšte (jer pružanje univerzalne usluge ima i nekih samo po sebi dobrih strana, reklamni prostor na telefonskim govornicama je dosta unosan, ili korišćenje istih kao platformi za WiFi bazne stanice). Cijenim da Telekom namerava da iskoristi dotično pitanje kao izgovor da reketira nove operatere, a po onome što g-đa ministarka kaže izgleda da će im to i uspeti. Jer otkud g-đi ideja o univerzalnoj službi uopšte, sigurno joj to nije palo na pamet dok se bavila routing protokolima. 

Drugo, da se ne lažemo, ministarka je u ovom pitanju irelevantna. Relevantna je trojka Velja, Koštunjavi i Draško. A šta oni misle o dotičnom pitanju, poznato je, pročitajte nebuloze iz akcionog plana i strategije telekomunikacija pa će vam biti jasno. Mrzi me da linkujem, idite na www.ratel.org.yu pa čitajte.

Kaže dalje ministarka da "ministarstvo ne pridaje toliku važnost privatizaciji Telekoma, koliko liberalizaciji tržišta". Takva izjava je odličan dokaz da u liku ministarke imamo još jedan odličan primer osobe koja se mnogo ne razume u svoj posao. Nema liberalizacije bez privatizacije. Kako ministarka misli da liberalizuje tržište a da pritom ne ugrozi tok novca na relaciji Telekom-državni budžet to stvarno ne znam. Ili možda ministarka misli na sistem "liberalizacije bez liberalizacije" koji je kao jedina od evropskih zemalja uvela Slovenija. Sasvim slučajno, i u Sloveniji je Telekom još uvek u državnim rukama.  Dok god država poseduje kompaniju koja dominira tržištem telekomunikacija, u državnim organima će postojati interes za održanje statusa quo.

Na kraju, da ne bude da samo nekonstruktivno gunđam, evo malo besplatnih saveta za SBB, političare i korisnike.

SBB-u bi bilo bolje da poradi na podizanju kvaliteta usluge (broadband, digitalni kabl, VoD i uvede neki pristojan billing--eno kod Švajnera na blogu onol'ka furtutma oko toga kako se kod njih plaćaju računi)  a da za glasovne usluge, na primer, krene u neki dil sa Skype-om ili tako nešto i na taj način zaobiđe Telekom, RATEL i ostale. Najveći profit u glasovnim komunikacijama je ionako u međunarodnim pozivima.

Ministarstvo, ako hoće liberalizaciju, treba da otvori VoIP, prestane da kukulji i mumulji oko licenciranja (ej, tender za fiksnu telefoniju!!) i omogući konkurenciju u veleprodaji IP kapaciteta. Skup i loš internet u Srbiji je posledica dominacije Telekoma u velikoprodaji kapaciteta, make no mistake.

Korisnici--razmislite da li vam se isplati fiksna linija, i koliko je koristite. Glasajte svojim novčanikom. Tek kad Telekom izgubi kravu muzaru u obliku fiksnih glasovnih usluga počeće da pruža bolji broadband ili IP TV.