Liberalizacija malo morgen

Emir Halilovic RSS / 13.09.2007. u 20:30

Prođe par godina od usvajanja vajnog zakona o telekomunikacijama u Srbiji. Kad eto ti, seti se kablovski operater SBB (nakon što promeni vlasnika-bitan momenat, pokazaće se) da zatraži licencu za fiksnu telefoniju. I pokrete se lančana reakcija na telekomunikacionom tržištu Srbije. SBB traži licencu, setili se, po zakonu imaju na nju pravo, i traže je od RATEL-a koji, opet po (khm) zakonu vrući krompir uvali taze ministarki informacionog društva.  G-đa ministarka se po sistemu "ko--jel' ja?" oglasi nekom nemuštom izjavom u kojoj dodeljivanje licence SBB-u poče da povezuje sa univerzalnom uslugom, koja, uzgred budi rečeno, nije nijedanput pomenuta u postojećoj regulativi u oblasti komunikacija u Srbiji. Telekom mudro izjavi kako su oni spremni za konkurenciju ali mora da se ispoštuju štajaznamkakvi uslovi, i tako dalje, i tako bliže.

Sa ovim iskustvom (bavim se telekomunikacijama u državama u tranziciji već sedam godina) i iz ove perspektive mogu da kažem sledeće:

 

-SBB će dobiti licencu baš onda kako ministarka kaže, negde u plavom izmaglicom obavijenoj budućnosti.  Što znači "kad se steknu uslovi". Što može da bude za dva meseca. Ili za dve godine. Ili nikad.

-Kada dobije licencu SBB neće moći još jedno dve do pet godina da pruža usluge jerbo će Telekom, uz pasivnu asistenciju RATEL-a, da ih izblokira na svakom koraku uspostavljanja usluga koji zahteva tehničku saradnju Telekoma. Samo oko interkonekcije u zemljama kao što su Češka ili Slovačka sporovi su trajali do dve godine, a oko veleprodajnih cena traju i do sada.

-Kada počne da pruža usluge SBB će videti da su fiksne glasovne komunikacije manje-više mrtav biznis i da će marže morati da obori besmisleno nisko kako bi nekako osvojio nekakav udeo na tržištu. Što onda poništava osnovnu ideju pokretanja glasovnih usluga kao novog izvora prihoda. Naravno, pretpostavka je da je to bila ideja, a ne "plan B (da komšiji crkne krava)", tj. da se glasovne usluge pružaju jeftino edabi se raja zdušnije prihvatila drugih, profitabilnijih SBBovih usluga . Tome se na engleskom kaže bundling.

Prema tome, pitam se, čemu ovolika buka. Opšte poznata je činjenica da fiksni telefonski saobraćaj u situaciji otvorene konkurencije sa otvorenim tržištem mobilne telefonije drastično pada. Pad broja minuta u fiksnom saobraćaju u Srednjoj Evropi u poslednjih par godina meri se desetinama procenata godišnje. Uskoro, fiksne glasovne usluge postaće samo jedna od aplikacija koje će putem broadband priključaka pružati napredniji operateri. Oni koji nastave da pružaju usluge kao i do sada--dovidjenja, it's been nice knowing you. 

Naravno, to je prirodan sled događaja u uslovima otvorenog tržišta komunikacija. U Srbiji nema još ni "o" od otvorenog tržišta.  

Na kraju, oko univerzalne usluge+irelevantne ministarke+privatizacije telekoma+ostalog.

Univerzalna usluga se definiše kao paket telekomunikacionih usluga kojima svaki graždanin ima pravo pristupa, po "narodnim" cenama. Obično taj paket usluga pružaju bivši monopoli i za to primaju neke pare dal' od države (ima u nekim EU zemljama) dal' od drugih operatera (preko tzv. fonda univerzalne usluge) ili ne primaju uopšte (jer pružanje univerzalne usluge ima i nekih samo po sebi dobrih strana, reklamni prostor na telefonskim govornicama je dosta unosan, ili korišćenje istih kao platformi za WiFi bazne stanice). Cijenim da Telekom namerava da iskoristi dotično pitanje kao izgovor da reketira nove operatere, a po onome što g-đa ministarka kaže izgleda da će im to i uspeti. Jer otkud g-đi ideja o univerzalnoj službi uopšte, sigurno joj to nije palo na pamet dok se bavila routing protokolima. 

Drugo, da se ne lažemo, ministarka je u ovom pitanju irelevantna. Relevantna je trojka Velja, Koštunjavi i Draško. A šta oni misle o dotičnom pitanju, poznato je, pročitajte nebuloze iz akcionog plana i strategije telekomunikacija pa će vam biti jasno. Mrzi me da linkujem, idite na www.ratel.org.yu pa čitajte.

Kaže dalje ministarka da "ministarstvo ne pridaje toliku važnost privatizaciji Telekoma, koliko liberalizaciji tržišta". Takva izjava je odličan dokaz da u liku ministarke imamo još jedan odličan primer osobe koja se mnogo ne razume u svoj posao. Nema liberalizacije bez privatizacije. Kako ministarka misli da liberalizuje tržište a da pritom ne ugrozi tok novca na relaciji Telekom-državni budžet to stvarno ne znam. Ili možda ministarka misli na sistem "liberalizacije bez liberalizacije" koji je kao jedina od evropskih zemalja uvela Slovenija. Sasvim slučajno, i u Sloveniji je Telekom još uvek u državnim rukama.  Dok god država poseduje kompaniju koja dominira tržištem telekomunikacija, u državnim organima će postojati interes za održanje statusa quo.

Na kraju, da ne bude da samo nekonstruktivno gunđam, evo malo besplatnih saveta za SBB, političare i korisnike.

SBB-u bi bilo bolje da poradi na podizanju kvaliteta usluge (broadband, digitalni kabl, VoD i uvede neki pristojan billing--eno kod Švajnera na blogu onol'ka furtutma oko toga kako se kod njih plaćaju računi)  a da za glasovne usluge, na primer, krene u neki dil sa Skype-om ili tako nešto i na taj način zaobiđe Telekom, RATEL i ostale. Najveći profit u glasovnim komunikacijama je ionako u međunarodnim pozivima.

Ministarstvo, ako hoće liberalizaciju, treba da otvori VoIP, prestane da kukulji i mumulji oko licenciranja (ej, tender za fiksnu telefoniju!!) i omogući konkurenciju u veleprodaji IP kapaciteta. Skup i loš internet u Srbiji je posledica dominacije Telekoma u velikoprodaji kapaciteta, make no mistake.

Korisnici--razmislite da li vam se isplati fiksna linija, i koliko je koristite. Glasajte svojim novčanikom. Tek kad Telekom izgubi kravu muzaru u obliku fiksnih glasovnih usluga počeće da pruža bolji broadband ili IP TV.



Komentari (27)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

SMT SMT 20:54 13.09.2007

U CENTAR

teško je bilo šta dodati, osim da se demonopolizacije plaše čak i ne znajući zašto. Posebna je priča koliko nas monopol telekoma koči u razvoju. Mrzi me da o tome zamaram prisutne.

Srdačan pozdrav koleginici ministarki, sjajno je počela. Još da nauči par malo glupljih fraza i ostaće ministar još dugo...
Lionsgate Lionsgate 21:08 13.09.2007

Sad

i Aleksandra Smiljanic ne valja i nema pojma...
SMT SMT 21:33 13.09.2007

Re: Sad

Lionsgate
i Aleksandra Smiljanic ne valja i nema pojma...


Ma ne, brzo se uklapa...

A kako ti komentarišeš ono što je izjavila?
Lionsgate Lionsgate 21:43 13.09.2007

Re: Sad

Jel mislite na ovu izjavu:

G-đa ministarka se po sistemu "ko--jel' ja?" oglasi nekom nemuštom izjavom u kojoj dodeljivanje licence SBB-u poče da povezuje sa univerzalnom uslugom,


"Nemusta izjava" i povezivanje u gornjem citatu nisu bash jasno navedene a mene ipak mrzi da po Netu trazim sta je izjavila... ali u G-đu ministarku kao inzenjera i veoma inteligentnu osobu ne sumnjam i mislim da je njena moc rasudjivanja daleko iznad vecine prosechnih svrshenih studenata sa Bul.Revolucije 73.
SMT SMT 21:54 13.09.2007

Re: Sad

Izjava:

Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije Aleksandra Smiljanić izjavila je danas da će druga licenca za fiksnu telefoniji na srpskom tržištu biti dodeljena nakon raspisivanja tendera.

“Orijentacija Ministarstva jeste uvođenje konkurencije, ali istovremeno mora da se vodi računa o pružanju univerzalnog servisa, odnosno da svi građani imaju osnove telekomunikacione usluge po pristupačnim cenama“, kazala je ona na konferenciji za novinare povodom 100 dana rada Ministarstva.

Smiljanićeva je navela da Ministarstvo još nije dobilo zahtev kompanije SBB za dodelu licence za pružanje usluga fiksne telefonije, ali da je o tom zahtevu obavešteno iz medija.
“Kompanije su obično zainteresovane za pružanje profitabilnih usluga, ali postoje i neprofitabilne, tako da postoji opasnost da Telekom Srbije izgubi prihode i bude onemogućen da pruža osnovne usluge”, istakla je ona i dodala da je zbog toga u toku analiza tržišta.


Smiljanićeva je kazala i da je upoznata sa zahtevima kompanija za uvođenje telefonije preko Interneta (VoIP), što će biti omogućeno kada Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) završi pravilnik o toj oblasti, čija je izrada u toku.
Pomoćnik ministra za telekomunikacije Slobodan Laketa kazao je da nove licence za fiksnu telefoniju neće biti izdate do kraja godine, ali da se novi operateri fiksne telefonije mogu očekivati u 2008. godini.
On je naveo da SBB kao kablovski i Intenet operater već ima mrežu preko koje u kratkom roku može da počne da pruža usluge telefonije, ali da je neophodno da pre dodele dozvole formira fond za univerzalne usluge.
Laketa je dodao da je u toku i razmatranje planova za raspodelu frekvencija, koji će omogućiti razvoj “vajmaks” (WiMax) tehnologija, odnosno pružanja usluga fiksne telefonije bežičnim putem.

------------------------------------------


Liči li na nekoga ko je odmah uspeo da shvati da treba stvari sagledavati šire, a ne samo usko iz pozicija sopstvenog ministarstva?

yu1bcd yu1bcd 22:04 13.09.2007

Dezela

U dezeli Telekom ponovo zagrabio najveceg mobilnog operatora i internet ponudjaca pa ide u delimicnu privatizaciju. Uspeli su oterati treceg mobilnog operatora sa americkim kapitalom. Postigli su nagodbu izvan suda. Slicno je prosao i prvi neodvisni ponudjac internetne telefonije. Telekom ga nije pustio na paricu. Kasnije im uvaljivali neke niskoprousne filtere kao neophodne za zastitu od groma pa su bitovi sporo trcali maraton. Srecom imamo alternativu preko TV kabla u umrezenoj Ljubljani. Crkvenim parama se raskopavaju ulice i polaze optika. Bice bolje...
Lionsgate Lionsgate 22:19 13.09.2007

Re: Sad

I sta je sporno u njenoj izjavi?

Prvi pasus: ne mogu svi gradjani u Srbiji imati racunar i internet prikljucak da bi koristili usluge VoIPa, mnogi ce jos deceniju ili vise koristiti stari dobri fiksni telefon koji je ipak najjeftiniji nacin komunikacije u lokalu. A sasvim je druga stvar sto vecini stanovnistva sem fiksnog telefona nista drugo u sferi komunikacija i ne treba.

Drugi pasus
: Telekom bi trebao da ima sto bolji starrtni polozaj pri liberalizaciji trzista, sto je i normalno jer je drzavna kompanija a drzava bi trebala da vodi racuna o svojoj imovini jel tako? Eventualnim finansijskim krahom Telekoma fiksna telefonija bi ili bila unistena ili bi doslo do povecanja cena iste a to opet ide u vezi zastite obicnog gradjanina nezainteresovanog za internet i voip.

Treci pasus: opet VoIP (pogledati prvi pasus).

Meni Smiljaniceva lici na osobu koja odlicno sagledava stvari, ima shirinu i kapira stvari mnogo bolje od prosecnih ljudi. Malo licna digresija, zena je bila zvezda u Matematickoj (zvezdama su se zvali samo odabrani u toj skoli), dosla je i do bronzane medalje na Matematichkoj olimpijadi. Te iste godine kad je moj brat dosao do srebra.

Umesto shantavog SBB-a i slichnih firmi naprednijim korisnicima telekomunikacija bi usluge portabl interneta a samim tim i voipa mogli da pruze i provajderi mobilne telefonije Telenor i VIP ali za sad toga nema.... pitate li se zasto?

Btw. Chestitam, danas ste registrovani a vec naveliko blogujete.
U svakom sluchaju laku noc.
SMT SMT 22:47 13.09.2007

Re: Sad

Sad ste me diskreditovali, pa mi je teško da se koncentrišem.

Dobro mi je poznata biografija ministarke, tim veće razočarenje. Što se SBB-a tiče, sam sam ne(zado)voljni korisnik usluga istih, ali to nikako ne znači da je monopol bolji od loše konkurencije.

Pošto već nudite neka rešenja, ko će nam nuditi broadband za preduzeća kojima je potreban da bi pokušali da ostanu konkurentni u bilo čemu? Kako u Srbiji kompanija može da poveže svoje 2 lokacije i po kojoj ceni? Ima li tu nekakvog interesa za državu, ili ipak ne...

Da ne bi bilo da samo lupetam napamet; u Valjevu jedna italijanska kompanija čekala na telefon 4 godine, konačno dobili PRI, proradio posle jedva 30-tak dana, internet još uvek bežično prebačen preko obližnjeg brda... a zaklinjanje u povećanje stranih investicija....

Ako vi zaista ne vidite ništa sporno u izjavi ministarke koja bi trebala da bude najprogresivniji ministar u vladi, nema ni potrebe da polemišemo. Ja vidim.

P.S. Izvinjavam se što sam se usudio da blogujem. Laku noć.
Geronimo Geronimo 06:03 14.09.2007

Re: Sad


Dobro mi je poznata biografija ministarke, tim veće razočarenje.

Nema razloga da budete razocarani. Kad prihvatis da budes ministar to podrazumeva da si spreman da glupave poteze branis glupavim izjavama. Za takve poteze pametna objasnjenja ne postoje cak i da hoces.
Emir Halilovic Emir Halilovic 09:49 14.09.2007

Re: Sad

Lionsgate
I sta je sporno u njenoj izjavi?

Prvi pasus: ne mogu svi gradjani u Srbiji imati racunar i internet prikljucak da bi koristili usluge VoIPa, mnogi ce jos deceniju ili vise koristiti stari dobri fiksni telefon koji je ipak najjeftiniji nacin komunikacije u lokalu. A sasvim je druga stvar sto vecini stanovnistva sem fiksnog telefona nista drugo u sferi komunikacija i ne treba.



Kao prvo, svako domacinstvo, i tehnicki i ekonomski, moze i treba da ima prikljucenje na internet. Poznajem i starije ljude u Srbiji koji veoma zdusno koriste internet, a o mobilnoj telefoniji da i ne govorim. Ministar u vladi nije tu da odlucuje kome treba kakva usluga, vec da omoguci sto siri izbor usluga sto siroj populaciji. Stoga liberalizacija i ostalo. Dalje, fiksna telefonija "u lokalu" uopste nije jeftina stvar (koliki je CAPEX i OPEX na PSTN-u?).

Lionsgate


Drugi pasus: Telekom bi trebao da ima sto bolji starrtni polozaj pri liberalizaciji trzista, sto je i normalno jer je drzavna kompanija a drzava bi trebala da vodi racuna o svojoj imovini jel tako? Eventualnim finansijskim krahom Telekoma fiksna telefonija bi ili bila unistena ili bi doslo do povecanja cena iste a to opet ide u vezi zastite obicnog gradjanina nezainteresovanog za internet i voip.



I onda treba da poverujemo kako se vlada zalaze za liberalizaciju? Telekom vec ima najbolju startnu poziciju u liberalizaciji, a finasijski moze da propadne samo ako ne obrati paznju sta se desava na trzistu. Nijedan bivsi monopol NA SVETU nije finansijski propao tokom liberalizacije. Neki su par godina uleteli u gubitke, ali su naucili lekcije, restruktuirali i idu dalje. Dalje, ni u jednoj zemlji u kojoj je doslo do liberalizacije nije doslo do drasticnog povecanja cena. Desavale su se stvari kao rebalansiranje tarifa, zbog toga sto, istorijski, telekomunikacioni monopoli pruzaju usluge u lokalnom saobracaju ispod cene a u medjumesnom i medjunarodnom daleko iznad ekonomskih troskova. To moze dovesti do optickog "povecanja" cena, medjutim konkurencija i to ume da resi. U proseku u svakoj od 17 evropskih zemalja koje pratim cene su nakon liberalizacije padale. Ako hocete da vidite sta se desava kad bivsi monopol hoce da rebalansira tarife bez obzira na konkurenciju, pogledajte sta se desavalo u Rumuniji tokom ove i prosle godine.

Drzava treba da vodi racuna o interesu gradjana, a ne o interesu jedne kompanije. Sta je vaznije, napredak ekonomije i razvoj usluga za skoro osam miliona ljudi ili interes nekoliko hiljada zaposlenih i nekoliko desetina politicara i njihovih ljudi u monopolu? Drugo, drzavni monopoli su stvar proslosti, i tako treba i da bude. Moze drzava i drugacije da radi, opet pokazali Slovenci, protekcijom bivseg monopola ali i teranjem istog u investicije u nove tehnologije. Telekom Slovenije tako sada kao jedan od prvih u Evropi celu pristupnu mrezu migrira na opticka vlakna. Medjutim, estonski i litvanski bivsi monopoli rade isto, kao i Orange u Slovackoj na primer. Znaci moze kao u Sloveniji, moze i dinamicna liberalizacija, ali ovo sto radi vlada u Srbiji, to nigde ne vodi.

Lionsgate


Treci pasus: opet VoIP (pogledati prvi pasus).

Meni Smiljaniceva lici na osobu koja odlicno sagledava stvari, ima shirinu i kapira stvari mnogo bolje od prosecnih ljudi. Malo licna digresija, zena je bila zvezda u Matematickoj (zvezdama su se zvali samo odabrani u toj skoli), dosla je i do bronzane medalje na Matematichkoj olimpijadi. Te iste godine kad je moj brat dosao do srebra.



Meni Smiljaniceva lici na osobu koja nema ideja i razmislja vise o interesu "drzave" nego gradjana. Ocigledno je da jos uvek nije shvatila kako funkcionise telekomunikaciono trziste, ili to jako dobro shvata ali nema namere da bilo sta menja. Znaci, birajte--nekompetentnost ili cinizam.

Lionsgate


Umesto shantavog SBB-a i slichnih firmi naprednijim korisnicima telekomunikacija bi usluge portabl interneta a samim tim i voipa mogli da pruze i provajderi mobilne telefonije Telenor i VIP ali za sad toga nema.... pitate li se zasto?



Dve stvari. Internet preko mobilnih mreza ne moze da funkcionise masovno zato sto je radio spektar ogranicen resurs. Inace operateri ga nude i u Srbiji, istina pod dosta brutalnim uslovima. Operateri ga ne nude zato sto nemaju tranzitne kapacitete, izmedju ostalog jer iste ne mogu izgraditi bez amina od strane vlade, a i nije im prioritet. Pogledati moj prethodni bajati tekst o 3G i ostalim bezicnim kerefekama pa ce vam biti jasnije.

Drugo, VoIP preko mobilne mreze ne moze da funkcionise zbog prevelikog kasnjenja i jittera u radio delu mobilne mreze. To ce resiti 3G LTE, WiMAX i slicne tehnologije, ali to tek za nekoliko godina. Do tada ce u fiksnim mrezama standard biti fiber.
Covek u belom Covek u belom 16:17 14.09.2007

Re: Sad

Lionsgate
Meni Smiljaniceva lici na osobu koja odlicno sagledava stvari, ima shirinu i kapira stvari mnogo bolje od prosecnih ljudi. Malo licna digresija, zena je bila zvezda u Matematickoj (zvezdama su se zvali samo odabrani u toj skoli), dosla je i do bronzane medalje na Matematichkoj olimpijadi. Te iste godine kad je moj brat dosao do srebra.
Pa ti si Pirocanac . Nego tvoj brat je u to vreme bio daleko bolji od Aleksandre nemoj da si skroman, doduse ja bih kod Aleksandre vise cenio nastavak karijere od preko bare. Inace slazem se da nije prosecna osoba iz Bulevara revolucije 73. Ono ste se zasigurno moze rece je da se razume u struku i to jako dobro, ali koliko se razume u politiku to je krajnje diskutabilno. Jos diskutabilnije je koliko moze da uradi, cak i da jako zeli, tj. koliko je ogranicavaju bilo celni ljudi svoje sopstvene partije, bilo od koalicioni partneri.

A propos teksta, prvi pasus je manje vise ok, dakle diskutabilno je samo da li je u pitanju vecina ljudi; drugi pasus nije bas tacan, tj. krahom telekoma, fiksna telefonija sigurno ne bi bila unistena, jer infrastruktura postoji i postojace, samo je pitanje u cije ruke bi presla. Da bi cene bile vise, mozda, mada tesko mnogo vise, jer bi drzava sigurno bila u stanju da to lako iskontrolise, s obzirom da je to bitna stavka radi ocuvanja socijalnog mira.
Soylent Green Soylent Green 22:54 13.09.2007

Pasulj, bandwidth & service

Sustinski problem je u tome sto SBB (ili ko god zeli licencu za landline PSTN) hoce da postane isto sto i Telekom. Povrsno gledajuci, dva Telekoma bi se kao takmicila, ali problem u ovom slucaju zaista nije u vise providera telefonskih usluga. Ono sto SBB hoce je da i on postane bandwidth-based monopol.

O cemu se radi?

Telekom poseduje zicu. Onu sto izlazi iz zida. SBB takodje poseduje gajtan, obicno prikucan na zid. Te naprave sluze za prenos podataka. Da li su podaci telefonski razgovor, neko djubre na TV ili surfovanje porn-a na 'net-u je, tehnicki/investiciono gledano, nebitno.

Medjutim, sam prenos podataka ne moze skupo da se naplati. Da bi se maznule pare od gradjanstva, tu se umesa drzava i kaze "samo XYZ moze da prenosi govorne podatke, i to ce da naplacuje tako 100 puta vise po bitu nego ostale podatke". SBB bi samo da se prikaci na tu sisu, i tu nista nije ni zanimljivo ni napredno.

Da objasnim malo bolje za one koji nisu upoznati sa tehnologijom: zamislite da drzava licencira gradski ili privatni vodovod da jedino on sme da ucestvuje u pasulju. Svaka cesma, na istoj cevi, ima dve slavine, i ona pasuljska se posebno meri. Voda za pasulj ce da kosta, recimo, EUR1 po litru. I sad, kad kuvate pasulj, smete da uzimate samo tu vodu, koju vam prodaje Ovlasceni Vodovod. Da li ima jedan ili dva (gde bi voda, recimo, kostala EUR 0.8/l), vama je prilicno svejedno. Ako vam padne na pamet da koristite obicnu vodu, zatvor (ne konstipacija nego kazamat.) I ako vam neko proda pasulj kuvan sa neoporezovanom vodom, zatvor.

U cemu jeste osnovni problem? Da se usluga telefonije odvoji od usluge sirovog bandwidth-a (prenosa bitova.) Odnosno voda od usluge kuvanja pasulja. Drzavi ne pada napamet da se odrekne poreza, a ni Telekom(ima) ekstra profita. Ovaj proces polazi od industrije i potrosaca, koji pomocu tehnologije omogucavaju masovni jevtin pasulj, i suocavaju drzavu i Telekome sa svrsenom stvari. Proces je spor i traje godinama, posto i drzava i Telekomi imaju dovoljno para da ga uspore.

U USA je stvar pocela vrlo slicno. U pocetku je ATT posedovao telefonske aparate po kucama (nisu smeli privatni). Par decenija kasnije cable operators su poceli da pruzaju i telefonske usluge. Sto je malcice oborilo cenu. A onda se pojavio commodity bandwidth - Internet broadband, pa Skype i na kraju 3-4 VoIP providera (Vonage etc.) koji pruzaju cistu telefonsku uslugu i uopste ih ne zanima odakle dolazi bandwidth. Cena je pala sledecih 30-40%. Posto nisu uspeli da ih zaustave pomocu drzave USA Telekomi trenutno pokusavaju kroz privatne tuzbe (patenti itd.)

Znaci da je jedino dugorocno resenje koriscenje commodity bandwidth-a za telefoniju, gde su prenos podataka (voda) i telefonska usluga (pasulj) dve razlicite usluge od nezavisnih providera.

Trenutno srpska drzava i Telekom(i) na sve nacine pokusavaju da sprece VoIP (pasulj od jevtine vode) u Srbiji, posto se ne sme dozvoliti da neko za EUR15-20 mesecno neograniceno razgovara sa svetom. Takodje sprecavaju jevtine ulazne linije za VoIP (kad neko spolja zove Srbiju), tako da, recimo, dok je razgovor sa Engleskom dzabe, sa Nemackom EUR 0.015/min, sa Srbijom je EUR 0.12/min (8 puta skuplji nego u DE). Posto drzavi i Telekomu trebaju pare, valjda da spasavaju Kosovo.

Znaci ako postoji svrsishodna akcija javnog mnjenja, ona se ne sastoji u podrzavanju Telekoma broj 2, nego u legalizaciji VoIP operatera.
Soylent Green Soylent Green 23:26 13.09.2007

Re: Pasulj, bandwidth & service

Zaboravih da kompletiram analogije - Universal Service (univerzalne usluge) mu dodje kao narodna kujna sa dzabe pasuljem za one koji nemaju ni sporet ni vodovod. Umesto da im se dotiraju sporet i vodovod, dotira im se jevtin pasulj iz skupe cesme, i tako opravdava ideja o neophodnosti skupe vode. Suludo ali funkcionise.
Emir Halilovic Emir Halilovic 09:16 14.09.2007

Re: Pasulj, bandwidth & service

Sto se tice principa odvajanja "cevi" i usluge, slazem se sa vama. Po meni je idealna situacija skandinavski model, u kojem lokalna ili centralna vlast ulaze u tranzitnu i pristupnu mrezu (primer su Stockholm, Lulea, Gottland itd. u Svedskoj, neki gradovi u Norveskoj itd.) a pruzaoci usluga kroz tu mrezu imaju pristup korisniku, svi pod jednakim uslovima. Naravno da je commodity bandwidth jedino dugorocno resenje, to je svima jasno. Marze na goli broadband su vec dosta niske, operateri se sve vise orijentisu na pruzanje dodatnih usluga, IP TV, VoD, hosting, razlicitih managed usluga za poslovne klijente, FMC i tako dalje. Slazem se i da u Srbiji treba otvoriti prostor za VoIP, to je jedino resenje. Medjutim, ne mislim ni da je sada prostor zatvoren-ko vas sprecava da uzmete ADSL i koristite Skype?

Ono na cemu bi se moralo poraditi je regulisanje cene ADSL-a i odvajanje ADSL usluge od pretplate za telefon. Ako covek moze da koristi samo ADSL i Skype ili nekog domaceg OTT (over the top) VoIP providera, problem konkurencije je resen.
Soylent Green Soylent Green 10:42 14.09.2007

Re: Pasulj, bandwidth & service

Emir Halilovic

Medjutim, ne mislim ni da je sada prostor zatvoren-ko vas sprecava da uzmete ADSL i koristite Skype?


Za vecinu korisnika basic Skype nije resenje (treba racunar na obe strane.) Pravi VoIP (mala kutijica od EUR20 koja se sa jedne ima RJ45 za broadband a sa druge RJ11 za obican telefon) jeste resenje.

VoIP unutar Srbije ne moze da proradi zato sto bi operateru trebao pristup PSTN-u (za brojeve i switching), sto drzava i Telekomi ne daju po cenu zivota (nekog tudjeg naravno.)

A da daju, evo koliko bi to recimo kostalo.
Emir Halilovic Emir Halilovic 11:44 14.09.2007

Re: Pasulj, bandwidth & service

Soylent Green
Emir Halilovic

Medjutim, ne mislim ni da je sada prostor zatvoren-ko vas sprecava da uzmete ADSL i koristite Skype?


Za vecinu korisnika basic Skype nije resenje (treba racunar na obe strane.) Pravi VoIP (mala kutijica od EUR20 koja se sa jedne ima RJ45 za broadband a sa druge RJ11 za obican telefon) jeste resenje.

VoIP unutar Srbije ne moze da proradi zato sto bi operateru trebao pristup PSTN-u (za brojeve i switching), sto drzava i Telekomi ne daju po cenu zivota (nekog tudjeg naravno.)

A da daju, evo koliko bi to recimo kostalo.


Vonage model nije jedini, a sto se tice kutijice, moze ali i ne mora. Pristup PSTNu (interkonekcija) je potreban za pozive sa i do PSTN mreze, ali nemojte to da mesate sa fondom brojeva, to dodeljuje regulator a sa Telekomom nema veze.

Ono o cemu sam govorio je da vam za zvanje medjunarodnih brojeva (gde Telekom najvise guli) ne treba nista vise od broadband veze i Skype Out racuna. I bez kompjutera moze-sam aparat je malo skuplji ali moze. Naravno, sa finansijske tacke gledista to je sada bedasto jer morate da placate i telefonsku liniju, i skup ADSL i Skype Out. Ali, ako bi imali "go" ADSL (sa nizim, regulisanim cenama), koriscenje mobilni glas+Skype (za medjunarodne pozive) mi se cini kao racionalno.
ivana23 ivana23 23:00 13.09.2007

Emire,

Mozete li mi objasniti, posto sam tehnicki laik, kako je moguce da je jedna osoba nezadovoljna kvalitetom
usluge SBB-a (I kablovska i internet), ima prekide, los protok i sl. dok ja konkretno 5 godina imam kablovsku i
tri godine internet preko njih i nisam dosada imala nikakvih problema. To mi je velika enigma.
Emir Halilovic Emir Halilovic 08:35 14.09.2007

Re: Emire,

Postoji vise mogucnosti.

Kao prvo, nema svaka mreza identicne karakteristike u svakom delu. Sto se tice kablovskih mreza, i sam koaksijalni kabl moze da varira po kvalitetu ili kategoriji, nisam inzenjer pa da ulazim u detalje, ali znam osnovno. Dobre navike u izgradnji mreze nalazu unifikaciju ili barem neku homogenost, ali jedno su lepe zelje a drugo surova stvarnost, neki operateri nemaju novca za tako nesto. Znaci, ne mora kvalitet usluge da bude isti u svim delovima mreze, situacija je slicna kao sa telefonskom mrezom, tamo imate i analogne i digitalne centrale, u Bugarskoj imaju (ili su donedavno imali) i manualne na primer, pa onda dvojnike, razlicit kvalitet parice, itd. itd.

Kabelaza unutar zgrade ili cak stana moze biti problematicna, mada po mom iskustvu (koristim kablovski internet, mislim da je EuroDOCSIS standard, vec pet-sest godina) to ili radi ili ne radi. Problem moze biti i sa modemom, jedan moj kolega nije mogao da postigne obecanu brzinu prenosa sa jednim modelom modema, dosao servisni tehnicar pa zamenio. Ovu vrstu problema obicno resava servisni tehnicar na licu mesta. Pitanje je onda da li je taj nezadovoljni korisnik trazio da servisni tehnicar proveri mrezu i kakav je kvalitet usluge dobijao pri samom aktiviranju usluge. Ja sam, recimo, od operatera dobijao obecanu propusnost skoro stalno (preko 90% vremena), od pocetka pruzanja usluge pa do danas. Dalje, svaki servisni tehnicar trebalo bi (to je recimo dobra navika) da klijentu nakon aktiviranja usluge pokaze kolika je u stvari brzina protoka.

Trece, protok je uvek izmedju tacke A i tacke B, zagarantovan ili obecan je obicno unutar mreze doticnog operatera, ili unutar drzave (sto je prakticno isto ako operater ima dobru vezu sa NIC-om). Retko koji operater garantuje medjunarodnu propusnost, ne verujem da SBB ima svoju medjunarodnu vezu, a takodje ne verujem da mu njegovi wholesale provideri garantuju propusnost. Znaci, pitanje je kako korisnik meri propusnost.

Cetvrto, problem moze biti i u kompjuteru, losi driveri za mreznu karticu, povezivanje modema na USB 1.0 ili 1.1 port obicno obara brzinu prenosa, na primer (USB izlaz postoji kod nekih starijih modema), itd itd. Desava se stvarno svasta. Takodje, neke aplikacije koriste vasu propusnost bez obzira na to da li vi to hocete ili necete. Skype, na primer, koristi vas kompjuter kao, 'ajmo reci, tranzitnu tacku za saobracaj drugih korisnika, ukoliko oceni da na taj nacin postize bolje karakteristike prenosa.

Na kraju, problem moze biti i izmedju tastature i monitora, neki ljudi jednostavno umeju da sabotiraju opremu na meni nepoznate i egzoticne nacine, u slobodno vreme me rodbina i prijatelji cesto koriste kao besplatan IT support i svacega sam se nagledao.
ivana23 ivana23 09:47 14.09.2007

Re: Emire,

Hvala na iscrpnom odgovoru.
yu1bcd yu1bcd 16:19 14.09.2007

Re: Emire,

OSI model sa 7 nivoa Ovde je najcesci problem silovanje telefonske parice na velikim razdaljinama od telefonske centrale. Koaksijalni kabl je bolji za dva reda velicine. Opticki beznacajno u lokalu.

Emire, da li ti obrisa moje dve humoristicke recenice oko pasulja i sampanjca?

Emir Halilovic Emir Halilovic 16:38 14.09.2007

Re: Emire,

Nista ja ne brisem, iz principa. Jedino ako nije zakazao novi blog SW. Postujte ponovo, bice valjda u redu.

Nego, kad ce kod vas optika, u Ljubljani ce biti prvo, pretpostavljam :)?
Covek u belom Covek u belom 16:41 14.09.2007

Re: Emire,

Emir Halilovic
Kao prvo, nema svaka mreza identicne karakteristike u svakom delu. Sto se tice kablovskih mreza, i sam koaksijalni kabl moze da varira po kvalitetu ili kategoriji, nisam inzenjer pa da ulazim u detalje, ali znam osnovno. Dobre navike u izgradnji mreze nalazu unifikaciju ili barem neku homogenost, ali jedno su lepe zelje a drugo surova stvarnost, neki operateri nemaju novca za tako nesto.
Koaksijalac, je koaksijalac, dakle ili radi ili je u prekidu, ako postoji slabljenje na koaksijalcu, to slobodno racunajte kao prekid, u zavisnosti gde su kablovi otklanja se od par minuta do par sati. Dakle do zgrada je obicno skoro uvek u redu.

Kabelaza unutar zgrade ili cak stana moze biti problematicna, mada po mom iskustvu (koristim kablovski internet, mislim da je EuroDOCSIS standard, vec pet-sest godina) to ili radi ili ne radi. Problem moze biti i sa modemom, jedan moj kolega nije mogao da postigne obecanu brzinu prenosa sa jednim modelom modema, dosao servisni tehnicar pa zamenio.
Obicno nije samo kabelaza nego sve sto je prikaceno u zgradi na tu istu mrezu (raznorazne antene, kamere i ostalo) moze dosta da zezne signal, tj. da ga oslabi. Takodje u samom stanu (sto je najcesca mogucnost) kabl jednostavno nije propisno zatvoren, tj. impedansa je neodgovarajuca. To je vec stvar koju bi tehnicar trebalo da je u stanju da sredi za 5min. Sto se modema tice, retko kad je to u pitanju, ali ko sto rekoste to se jednostavno resava zamenom. Tehnicar u pricipu ne mora da pokaze protok, ali mora da obezbedi odgovarajucu jacinu signala u modemu. Ostatak zavisi od centrale.

Trece, protok je uvek izmedju tacke A i tacke B, zagarantovan ili obecan je obicno unutar mreze doticnog operatera, ili unutar drzave (sto je prakticno isto ako operater ima dobru vezu sa NIC-om). Retko koji operater garantuje medjunarodnu propusnost, ne verujem da SBB ima svoju medjunarodnu vezu, a takodje ne verujem da mu njegovi wholesale provideri garantuju propusnost. Znaci, pitanje je kako korisnik meri propusnost.
E ovde dolazimo do poente. A poenta nije ukupna propusna moc provajdera, nego lokalnog servera. Provajder obicno ima dovoljnu propusnu moc, ali lokalni serveri nemaju. Zasto, mislim da je samo nemarnost provajdera u pitanju, recimo na isti server prikljuce celu zgradu, a dodeljeni opseg ostane isti.

Cetvrto, problem moze biti i u kompjuteru, losi driveri za mreznu karticu, povezivanje modema na USB 1.0 ili 1.1 port obicno obara brzinu prenosa, na primer (USB izlaz postoji kod nekih starijih modema), itd itd. Desava se stvarno svasta. Takodje, neke aplikacije koriste vasu propusnost bez obzira na to da li vi to hocete ili necete. Skype, na primer, koristi vas kompjuter kao, 'ajmo reci, tranzitnu tacku za saobracaj drugih korisnika, ukoliko oceni da na taj nacin postize bolje karakteristike prenosa.
Nazalost cak i USB 1.1 je 12Mb/s sto je vise nego sto 99.99% korisnika u Srbiji ima, tako da je to retko problem, drajveri su ponekad problem, ali opet tu ili radi ili ne. Najcesce je problem gomila virusa (i dr. programa) na racunaru koji prosto pojedu propusni opseg.
yu1bcd yu1bcd 21:04 14.09.2007

Re: Emire,

OK za principe! I ja mnogo volim prvi amandman Americkog Ustava...

Ljubljanske ulice su debelo raskopane radi polaganja optike. Cekaju se ponudjaci usluga kojima se bas ne zuri sa koaksijalca. U mom naselju BS3 su razvukli optiku i po zgradama.

Meni ce optika verovatno olaksati zivot jer kada grunem sa 1 kW na radioamaterskih 3,5 MHz, pukne veza! Pre par godina sam imao problema sa smetnjama na staroj TV instalaciji po bloku. Nije dosadno u penziji
Milan Novković Milan Novković 08:34 17.09.2007

Re: Emire,

kada grunem sa 1 kW

jel to u Ljubljani QRPP postao popularan :) Nemoj da te čuju bcd ili exy pa da ti kupe model-train za sledeći rođendan :)
Felix Krull Felix Krull 08:27 14.09.2007

Interesantno

je da Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo nema Web site!!!Strašno bih voleo da čujem kako u ministarstvu objašnjavaju taj paradoks.Možda im je malo 100 dana da nešto urade ili imaju vrlo specifičan pogled na razvoj informatičkog društva!!!
ivana23 ivana23 09:53 14.09.2007

Re: Interesantno

Felix Krull
je da Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo nema Web site!!!Strašno bih voleo da čujem kako u ministarstvu objašnjavaju taj paradoks.Možda im je malo 100 dana da nešto urade ili imaju vrlo specifičan pogled na razvoj informatičkog društva!!!


Министарство за телекомуникације и информатичко друштво
Београд, Немањина 22-26
тел: 3065-698; факс: 3631-645
www.mtid.sr.gov.yu
http://www.mtid.sr.gov.yu/code/navigate.php?Id=1
Emir Halilovic Emir Halilovic 10:02 14.09.2007

Re: Interesantno

Helem, ima stranicu, ali nema politiku i nema cojones da malo zatalasa ustajalu barustinu. Medjutim, da ne trujem previse, moze i gore, pogledajte Albaniju ili Bosnu i Hercegovinu...

Arhiva