КОМУНИСТИ, ТАЈКУНИ И ЕВРОПА – ХРОНИКА ЈЕДНЕ ПРЕВАРЕ

sepeo RSS / 12.03.2009. u 23:05

Српски покрет обнове се од свог оснивања залаже за повраћај имовине која је након Другог светског рата противправно одузета од законитих власника. За све ове године били смо од противника исмевани и омаловажавани, а ни наши пријатељи и савезници нису учинили готово ништа да се ова темељна тачка нашег програма спроведе у дело. Данас, пуних 20 година након пада Берлинског зида и слома комунизма у Европи, у Србији реституција још није ни на видику, а већ једном одузета имовина поново се отима кроз процес приватизације. Реституција, па приватизација – уче нас искуства некадашње источне Европе. Приватизација, па онда можда реституција – одговара глас српске партиократије...


 

Последњи примери приватизације хотела у тзв. друштвеном власништву у Београду и Новом Саду, велелепних здања које су револуционарне власти отеле од законитих власника након 1945. г, иако релативно слабо запажени у домаћим медијима, поново су отворили неколико врло озбиљних питања.

 

Комунисти

 

Прво питање свакако јесте постоји ли у врховима актуелне власт довољно одлучности да се историјска неправда начињена према огромном броју грађана Србије након Другог светског рата, само због њиховог политичког опредељења или тзв. „класне припадности“, напокон исправи. Тек пре неколико година Народна скупштина Републике Србије донела је закон о евидентирању национализоване имовине, који како му и само име каже, за искључиви циљ има евидентирање постојећих наследника и њихове имовине, али ни на који начин не регулише рокове или начин повраћаја. По расположивим информацијама, на основу овог закона поднето је око 100.000 обједињених захтева за враћање имовине, при чему је пресечан број титулара по захтеву десет. Дакле, укупно милион данашњих грађана Србије оштећено је спровођењем „револуционарне правде“ средином прошлог века и с правом очекује да учествује у процесу реституције.

 

Европа

 

Осим етичке димензије, нажалост толико ефемерне за добар део наше политичке елите, ово питање има и другу, врло прагматичну страну, уско повезану са прокламованом европском агендом српске Владе. Наиме, принцип неприкосновености приватне својине, уткан у саме темеље европске цивилизације, једна је од полазишних тачака правних тековина Европске уније, тзв. acquis communitaire, чије прихватање представља основну обавезу сваке нове чланице ЕУ. Пољска, Мађарска, Словачка... излишно је набрајати, све државе некадашњег источног лагера, а сада припаднице „Нове Европе“, збацивши репресивне комунистичке режиме пригрлиле су овај принцип и у складу са њим поништиле одлуке о насилном одузимању приватне својине.

Изван сваке сумње је да ће се исто то десити и у Србији, која је, без обзира на некада апсолутно несхватљиву и недопустиву спорост, ипак прилично чврсто трасирана на свом европском путу. Једино питање је када. Зашто реституција за последњих девет година, колико је протекло од слома Милошевићевог режима, још увек није спроведена. Зашто се враћање отете имовине увек оставља за неко сутра? Одговор на то питање многи наслућују, а ретки изговарају, мада и они углавном тек шапатом.

 

Тајкуни

 

Но, вратимо се опет на актуелан и врло сликовит пример приватизованих хотела. Оно што сваком, па и потпуном лаику у сфери некретнина, упада у очи јесу изузетно ниске цене по којима су ови хотели, смештени на најатрактивнијим локацијама, продати. Зашто је то тако, следеће је питање на које ваља потражити одговор.

Поредећи наведене почетне цене на лицитацији са тек мало вишим продајним ценама, види се да правог надметања није ни било, што неодољиво подсећа на оне филмске сцене у којима контроверзни бизнисмени са револверима за појасом седе у сали за аукције, а они нешто мање контроверзни остају испред сале. Одбијање сваке помисли да се било шта слично може дешавати на аукцијама Агенције за приватизацију, нажолост, више је последица нашег оптимистичко-патриотског виђења српске стварности, него ли објективних показатеља.

Последњи елеменат у овој слагалици јесу тужбе које су легитимни наследници законитих власника хотела поднели надлежним судовима, одлучни да своју потрагу за правдом, уколико то у Србији није могуће, доврше у Европском суду за људска права у Стразбуру. Готово је сигурно да ће до Стразбура и морати да иду, а имајући у виду досадашњу праксу Европског суда за људска права, нема никакве сумње да ће наследници добити спор против Републике Србије. Дакле, без обзира колико потребне процедуре буду трајале, држава ће на послетку морати да обештети легитимне власнике отете имовине.

 

Закључак

 

Реално је очекивати да ће садашњи купци предметних хотела врло брзо исте продати по тржишним ценама, вишеструко већим од оних по којима су их на скорашњим аукцијама купили и при том остварити енормну добит. У утрошку остварене добити свакако ваља тражити одговоре на већину питања постављених у овом тексту.

Након очекиваних пресуда из Стразбура, држава Србија ће морати да обештети легитимне власнике и то у пуном обиму, дакле у висини тржишне цене хотела. Било да обештећење буде спроведено директно или путем обвезница, јасно је да ће новац бити исплаћиван из државног буџета, односно из заједничког џепа свих нас пореских обвезника.

Применимо елементарну логику, упростимо постојећу једначину, отворимо очи. Неправда ће коначно, не вољом наше државе, бити исправљена, а законити власници ће, иако касније него у било којој држави источне европе, бити обештећени. Једино ће се у целом том процесу знатна количина нашег новца, а богами и новца наше деце, унука, преселити на неке тропске рачуне неких тајкуна. Приватизација, па реституција – преварени смо редоследом.



Komentari (2)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

libkonz libkonz 23:25 12.03.2009

Oteto prokleto

Nije slučajno ova zemlja osiromašena. U šali volim da kažem "sačuvaj nas Bože novih ratova, ne može ova zemlja podneti više oslobodilaca". Bitange su oterale vredne ljude sa njihovih imanja, nove bitange ne daju zemlju nazad.
A što se tiče tajkuna, sve je to DB bagra.
112358oo 112358oo 04:40 13.03.2009

prevareni smo redosledom

slažem se... ovakvom zamenom teza razlika između tržišne cene i tenderske prodajne cene će se prevaliti na poreske obveznike, što u prevodu znači da ću i ja lično da stavim prvom kupcu u džep svoj "doprinos" i da ga nagradim što je u sadejstvu sa aktuelnom vladom manipulisao informacijama... karta na koju oni igraju je da je mnogo teže objasniti ovu vrstu prevare, pre svega jer nije direktna i njene posledice nećemo osetiti u kratkom roku...

bez da se sećam gde sam pročitao, kažu da mali lopovi nose gvozdene, a veliki zlatne lance... hvala što si pisao o ovome sepeo!

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana