Jane Doe...

Zaborav u klicama prolecnog zumbula... i stojimo tu naspram naseg srama, gledamo se praznim ocima, i sapucemo lazi mislima... odavno ovde ne pripadamo, i sva su objasnjenja suvisna... kao daska na wc solji, beskorisni u svojoj poniznoj korisnosti... budis u meni buntovnika, egoistu, i nesrecnika... vracas mi moj odraz bez ogledala... prikovana uz zid, sa cigaratom u poganim usnama trazim razlog da jos malo ostanem... daj, skuvaj mi kavu... skini mi mantil i glumi da te zanima... i ovaj dvopek je prepecen, al' i on je zilaviji od nas... malo putera da suze otera i prekine cutanje zalogajem... izacicu, oticices... ovaj put nema povratka... slika u crno-beloj boji, i prvi vetar ce odneti strah... ostace na pragu bez mojih cipela, ostace srce kao skitnica... preko stola dodir ruke, dodir koji ne obecava nista, a veze sve... uspomene kao miris ljubicica u rano prolece tutnje po mozgu, sire se organizmom, i padamo na pod... svlacis me pogledom, ljubis usnama sto su miljama daleko... osecam sapat na vratu i reci koje vise nista ne znace... iznova se vrti skica buducnosti u ocima, ne dam ti ovaj poslednji pogled sto se od mene otima... ne dam ti svoju slabost na tacni od porcelana, precutacu sve... sagecu se kao starica, sakriti lice da ne vidis ono sto ti pripada, glumiti dok vrata zatvaram... u onom vazduhu sto cemo ga udahnuti ostavicu svoje cutanje... bice ti u venama... slutnja daje vise od lazi, i uzima vise od istine... sanjajmo...