Kako sam potrošio milion eura...(2)

Hajde da vidimo šta je bilo dalje...

Eto, nastavljamo, popio sam par piva i sada su mi misli bistre ali me prsti malo slabije slušaju. Ako ste pomislili da sam alkoholičar pogrešili ste, od svih problema sam uspeo da sačuvam čistu psihu i zdrav razum. Zvuči skoro neverovatno. Čuo sam za 10 ljudi koji su bili u istom problemu kao i Ja. 7 ih se ubilo, 2 su pobegla u inostranstvo i od tada im se gubi svaki trag i zadnji sam Ja koji je ostao da se suoči sa svim problemima. Ako bi pravili top listu ko je najgluplji od ove desetorice onda bih suvereno držao prvo mesto duži vremenski period, bez ikakve šanse da me neko prestigne. Moram napomenuti da će ovaj blog da se sastoji od potpuno nepovezanih činjenica i konstatacija pa je vaš zadatak da to pokušate da logički povežete i napravite neku celinu ukoliko je to uopšte i moguće.
Upravo pokušavam da nadjem fajl gde sam započeo sličnu pisaniju pre par meseci ali bezuspešno. Neznam da li je to znak da prestanem ili da zaboravim šta se desilo. Obično mi kažu da ću se ovoga sećati i razmišljati o tome kakve sam gluposti napravio i kakve sam imao probleme zbog svega toga. Na njihovo razočarenje i nemogućnosti da se i ubuduće slade mojom mukom, pišem ovo jer sam i više nego siguran da ću sve ovo lagano da zaboravim. Događaje, "odmah i možda", a ljude koji su učestvovali, malo "kasnije i sigurno".
Ok, ajmo više da počnemo sa nečim konkretnim. U samom startu nam hvali početak ali to ćemo nekako srediti. Sredina priče je problematična jer je toliko nepovezana da je se i sam teško mogu setiti i povezati. Kraj još nije stigao ali je blizu pa za razliku od ostatka ove pisanije biti će jedna od retkih logičnih stvari, i nalaziti će se na samom kraju. Nemam ni sam pojma kakav će da bude ali imam predosećaj da će biti "Happy End" kao u najboljim romantičnim komedijama Hugh Granta. Osim što je ovo horor sa primesama naučne fantastike na osnovu istinitih događaja. Da je Stiven Spilberg znao za mene, E.T. vanzemaljac bi bio njegov drugi najbolji film. Prvi bi bio o meni naravno. Kako sada stvari stoje najverovatnije će me zvati Kusturica da zamenim Perhana u Domu za Vešanje 2 jer sam taman takve pameti. Nisam siguran da li postoji neka stručna literatura koja objašnjava način na koji bi ovo sve povezali u neku logičnu priču koja ima kakav takav redosled. Nema veze, kao što rekoh povezujte sami. Smestite se udobno u svoje fotelje, uzmite čašu vode i dva brufena jer je samo pitanje momenta kada će Vas zaboleti glava od sve ove zbrke. Moram još napomenuti da na uputstvu za upotrebu ovoga bloga mora da stoji i oznaka za potrebne godine za čitanje istoga. Stavljamo 30+ sto se tiče godina. Upotreba i način konzumiranja neka bude 2 puta dnevno po jedna rečenica osim za one sa dobrim i izdržljivim stomakom.
Ovo što budemo poveravali jedno drugome u ovoj nepovezanoj gomili reči nemoj nikome da pričaš jer ti sigurno neće verovati. Onaj koji ti poveruje je sigurno u nekom segmentu bio učesnik ove potencijalne urbane legende. Čim ti ovo počne izgledati kao neka normalna i obična priča, odmah prestani čitati da ne naidješ na kraj koji glasi "i živeli su srećno do kraja života". Moram priznati da toliko težim takvome kraju da nemožete ni da zamislite. Sada su mi nekako pale na pamet one muzičke razglednice koje kada otvorite puštaju one piskutave tonove a melodiju prepoznate tek pri njenom kraju. E kada bi ovo bila razglednica, posle otvaranja bi bila vrlo prigodna muzika koja prati filmove Alfreda Hičkoka.
Moram napomenuti jedinu osobu koja je svo vrijeme bila uz mene, a to je moja supruga, i to tokom čitave kako svi časopisi i testovi kažu, sedme, najrizičnije godine braka. E ako je to tačno onda nemoram da brinem da neću sa kime imati gledati televiziju iz one stolice što se ljulja. 
Danas me niko više nemože ubediti da onaj ko sedi u zadnjoj klupi može biti dobar đak i student bez obzira na njegove potencijale. Ovim putem se zahvaljujem pravnom fakultetu u Beogradu, što mi je obezbedio najlepšu stvar u životu, tada, sada i neke daleke 5043-će godine kada nas neki arheolog pripravnik bude čistio onom njegovom metlicom i vidio dva kostura kako se drže za ruke. Nema promašaja. To smo sigurno nas dvoje. Čudno da mi je "ženu mog života" donela guzica, ali kao i sve u mom životu ni to nije bilo kao kod "običnih" ljudi. Pojasniti ću ovaj deo. Vrlo je čudno bilo da kada sam išao kući Nataša i njena najbolja drugarica su išle iza mene uvek jedno 50-tak metara. Kasnije sam saznao da je glavna tema njihovog razgovora bilo moje dupe. Lepo. To se zove dobiti ono što si želio čitavog života na guzove. Posle smo se zajedno družili u malo većem društvu, a onda njoj odjednom nije bilo jasno "nešto" iz jednog predmeta, a ja sam se kao svaki dobri "prijatelj" našao tu da pomognem i objasnim. Sada tvrdim da je definitivno ona mene "startovala". Ja sam kao i svaki dobar momak objasnjavao dok je ona gledala u moje noge. Naravno sada se pitate ko je ovde musko a ko žensko. E pa vidite sami. I tako jednog dana idemo mi kod mene da joj "objasnim" šta treba i na pola puta nam kao slučajno sudare ruke i ostanu u tom sudaru. Nije bilo povređenih. Držeći se za ruke otišli smo kod mene u sobu i bili skroz pristojni. Ustvari bili smo još duži vremenski period u našoj vezi vrlo pristojni. Sada imamo sina od 12 godina, ćerku od 9 godina i sex na kojem bi zavideli i novopečeni parovi puni strasti. Doduše po onoj staroj bolje kvalitet nego kvantitet. Ukoliko budete naišli na primerak ovog teksta u pisanoj formi koji je u ovom dijelu ispravljan hemijskom olovkom i umetane su reči kao "loš", "mali", "kratko", "mesečno jednom", onda ste sigurno dobili stranice koje je čitala i ispravljala moja voljena supruga i nemojte joj verovati, jer bar mi muškarci nikada ne lažemo o našim seksualnim podvizima.
Svestan sam ja činjenice da je fakultetsko obrazovanje nešto što je zaista neophodno za neki normalan život. Naravno lakše se nalazi posao, i cene te u društvu, i družiš se sa akademskim ljudima, i nemaš leba da jedeš, i jebu te u zdrav mozak jer nema šanse da postanesš direktor sledećih 20 godina, i kada se nađeš u nekom problemu koji nije objašnjen u stručnoj literaturi nemaš pojma kako bi ga rešio. Na kraju kada svedeš saldo to izgleda ovako. Karijeru si počeo u 30-toj jer su profesori lečili finansijske i seksualne komplekse upravo na tebi i nisu ti dozvoljavali da sa dovoljno znanja položiš ispit. Svako pojednostavljanje i prihvatanje novih tehnologija u cilju bržeg i tačnijeg rešavanja zadataka je najstrože zabranjeno!!! Pa zar nije jednostavnije ispisati 6 strana običnom olovkom u roku od 3-5 sati nego upotrebiti računar i sve to obaviti u roku od minuta ili manje, sa potpuno isključenom mogućnošću greške? Naravno da je pisanje bolje,brže i tačnije. U 40-toj si skoro otplatio kuću i imaš dvoje dece kojima nemožeš da obezbediš sve što je potrebno. U 50-toj te očistilo srce... A mnogo još nisi proživio. Čast izuzecima, koji je na sreću sve više. Lova je sve. U 50-toj bi koristio vijagru i umro isto od srca na nekoj crnkinji. Imaš izbor. Pip,piiiip,piiip,piip. Ovo moja žena psuje u mom pravcu. Sve OK. To je normalno. Razmišljam da joj unajmim prateći vokal da mi stalno govori kretenu,idiotu,majmune,debilu... Siguran sam da je većina ljudi koji se neslazu samnom vjerovatno reinkarnacija kornjače ili hrasta pa imaju u životu vremena na pretek. Tako sam i ja razmišljao nekada. Nije ovo neka filozofija zbog isfrustriranosti što su neki ljudi završili a ja nisam na vreme, već jednostavno moj stav prema takvom životnom put. Danas imam diplomu završenog pravnog fakulteta. Pa onda, da li bih volio da moje dete završi fakultet i zaposli se na dobrom radnom mestu? Naravno. Problem je jedino što njih boli dupe što mi želimo. Biti će po njihovom i nikako drugačije. Kraj. pomirimo se sa tim. Moji roditelji još nisu. Ali hoće jednog dana. Fakulteti i takav stil života gdje pod obavezno imamo kurs pod nazivom "Kako da se šefu uvučem a da mi apsolutno ništa ne viri iz njegove guzice". Dobro i ovo ima koristi. Kupiš stan na kredit, kupiš kola na lizing, kupuješ i kondome na rate. Sjedneš u neotplaćenu fotelju,upališ plazmu za koju imaš još 19 rata, uzmeš pivo koje kupuješ u prodavnici ispod na recku, obučeš se u trenerku koju si već pola otplatio i uzivaš. E pa vidi, skidam kapu ali neka hvala. Nije da podcenjujem takav način života ali nemogu nikako da postavim tu scenu na DVD-u koji se vrti u mojoj glavi pod nazivom "život". Dođem kao kocka dimenzija 3 puta 3 metra u kutiji punoj sitnih lego kockica i nema nikakve šanse da mogu da se uklopim u celinu. Napominjem da ukoliko ti roditelji ostave bilo kakvo nasledstvo pod obavezno odmah sve potroši na dobra kola, žene, kocku, drogu i ostale hedonizme jer ćeš sigurno čitavog života biti uskraćen jer će taj novac na ovaj ili onaj način svakako otići. Verovatno ćete na mene gledati kao na nekog snoba, pametnjakovića ili nešto slično ali jebiga, tako ja vidim te stvari i neću da vas lažem. Generalno smatram da je ipak život u ovakvom sledu događaja ipak mnogo sigurniji za porodicu. Bez velikih oscilacija kakve sam ja imao. Da sada mogu da se vratim na početak, izabrao bih priču sa fakultetom i mirnim životom sa puno neotplaćenih kredita. Eto, ipak izgleda da su oni u pravu a ne ja. Ali možda tako ramišljam zato što više ne težim ka hedonizmima. Skoro svi su bili sastavni dio mog života...
Nastavak sledi...Naravno...