Katarina

Nisam raspolozen za pisanje. Nije mi danas dan za to. Lose sam spavao.Nisam preterao sa picem i cigaretama ali sam se ipak probudio sa gorcinom u ustima. Umivanje,licna higijena i sve po redu ali i dalje se osecam lose. Taman sam profunkcionisao kad u novinama videh sliku sa dva velika lepa oka,slatki sesiric i osmeh koji otapa severni pol. Pored slike tog andjela stoji krupnim slovima POMILOVANI. Pogledah jos jednom..vidim da sam dobro procitao. Zatvaram novine.Zapanjen.Zbunjen.

Ciagreta??Moze,naravno.

Imala bi skoro pet godina.Kakva bi bila nikada necemo saznati.Oni su joj to uradili.Naj blizi.Majka.NJen decko.Ko je od njih manje ili vise kriv nije na kraju ni bitno.Vise ne.Otisla je sa ovog sveta u naj gorim mogucim mukama.Mala.Ne zasticenja.Nadam se da je sada na nekom mnogo boljem mestu.Da je nista ne boli.Da nije sama.

Voleo bih da vidim tu pastu za zube ili sta vec koriste sudije koje su pomilovali ovo dvoje (nemam nikakav naziv ili ime za njih).Cime oni neutralisu gorcinu u ustima ili neprijatnost u stomaku nakon sto poniste presudu.Kada bih ja kojim slucajem bio sudija ja bih......mislim da nije dobro da pisem o tome.

Jos jedna cigareta??Naravno,hvala.