Nasi stranci

Radujem se što uz Betovenovu devetu simfoniju,već osam godina pravim emisiju "Naši stranci". Kao nepopravljivoj pacifistkinji, koja je 9. marta 91. Godine u Beogradu vikala Slobo- Sadame, danima šetala u građanskim protestima, zviždala u pištaljku, u vreme dnevnika lupala poklopcima dadoše mi "petooktobarski" orden. Marta 2001. Emitovana je prva emisija "Naši stranci" na televiziji Novi Sad. U početku je bilo neverice da u nas ima dovoljno stranaca, koji govore jezik ovog prostora, pa da ću ih naći, nagovoriti da pričaju o svojoj zemlji i sa gledaocima podele detalje svog života. Zanesena idejom da posle četvrt veka novinarstva provedenog u oblasti medicine pravim "lekovitu emisiju", koja leči od ksenofobije uspela sam da nagovorim tadašnje šefove i "Naši stranci " su rodjeni.

Svesna Andrićeve misli "da rđava uprava može toliko zbuniti, unakaziti i izvitoperiti svest jednog naroda da izgubi sposobnost da razlikuje dobro od zla i sopstvenu korist od očigledne štete" odlučila sam da mom narodu pokažem da Srbi nisu jednini " najbolji, najlepši, najhrabriji, najnebeskiji narod" na svetu . Družeći se sa našim strancima svakog meseca predstavljala sam po jednog čoveka koji je rođen i odrastao u drugom svetu, a kod nas došao i kraće ili duže ostao. Gosti emisije su bili ljudi sa svih kontinenata. Oni na svom - našem jeziku govore o sličnostima i razlikama među svetovima, o zemlji porekla i našoj zemlji, o porodici iz koje potiču i onoj ovde.

Prvi gost emisije bio je Valerij Jegoškin, ambasador Rusije u našoj zemlji, a jedan od poslednjih u 2008.godini ambasador Japana Tadaši Nagaji. Emisiju su jednostavnošću I humanošću obojili obični ljudi. Bolivijka, Viktorija Riveros de Mitrović, kao najbolji đak generacije Josip Broz Tito, u školi Socjalistička Federativna Republika Jugoslavija u La Pazu u Novi Sad je stigla kao naše kumče, prvi i jedini stipendista naše zemlje. Zamislite, već na aerodromu je konstatovala da smo mi u odnsu na njen narod Guliveri. Samjuel Elian Tudimanana sa Madagaskara je došao na studije, oženio se I sad kao profesor u selima oko Plandišta uči našu decu engleskom. Kad skromni porodični budžet popravlja radom u poljopribredii pomisli: „ E, da me vidi mama. Ostvario sam san mnogih Afrikanaca,prešao okean, došao u Evropu i kopam banatsku zemlju."

Kanađanin Alan Frejzer je na nagovor Kemala Gekića, postao Novosađanin i na Akademiji umetnosti od studenata stvara virtuoze klavira, Teksašanin Rendal Mejdžor je lektor na katedri za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Filipinka Dženifer Viljegas Ilić sa porodicom svoga muža vodi privatnu firmu i podiže troje malih Ilića. I Ukrajinka Ivana Grumić I sa suprug Zdravko u kući imaju troje dece. Oni brinu o usvojenoj Nikolini, a Romima, braći Stamenković Ostoji i Urošu su hranitelji. Kad joj Ostoja pri povratku iz obdaništa kaže: „ Mama, jelda da ja nisam Ciganin?" Ivana odgovori: „Nisi, a i da jesi... Evo i mama je Ukrajinka"... Njena zemljakinja Oksana Storožuk je prima balerina Baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Farmaceutkinja kazahtanskog porekla Daržan Petrović, je tako sjajno savladala naš jezik da kad joj pacijenti uđu u apoteku po govoru "prepozna da li su Mađari, Crnogorci, Lale"... Bugarka Emilija Mrdaković je najnagrađivaniji reditelj nov'osadskog Pozorišta mladih. Kevin Manion je u emisiji priča o ekonomskom procvatu svoje domovine Irske, zemje u kojoj su pre vek i po ljudi masovno umirali od gladi. Palestinac iz Jordana Hatim Zuhdi Ahmad Hamdan je omiljeni lekar u Gajdobri, a Grkinja Niki Gardiaku Radulović u srpsko-grčkom društvu plete prijateljstvo među dva naroda.

Ekipa emisije Naši stranci u Čačku je našla Majka Tamvađera, fudbalera koga januara 2003. godine umalo nije oterao prvi sneg u životu. Drugi put je ozbiljno razmišljao da se vrati u rodni Zimbabve kada su sa kukuljicama na glavama, ljudi koji sebe smatraju Srbima, sa tribina skandirali: „Odlazi odavde" Ostao je sa sinom Nikolom, prvom tamnoputom bebom rođenom u čačanskom porodilištu.

Nažalost, neki naši stranci više nisu među nama. Poljakinja Kristina Tarko je pošla u kratku posetu svojima u Krakov. Tamo su utvrdili opaku bolest. Leukemija je brzo odnela profesorku engleskog u humanitarnom društvu-Privrednik, koje je pomoglo odrastanje hiljade pitomaca i štićenika. I Džonaton Orabona Bobo Soki Harding je umro u svojoj domovini. U Zagrebu je završio medicinu, a posao dobio u Karavukovu u Vojvodini. Posle penzionisanja, već narušenog zdravlja, pošao je u rodni Sijera Leone da kraj života provede kao radiolog u otadžbini. Kratko je živeo je sa jedinom živom rođakom, maminom sestrom, koja ga je sahranila. Madlen Šarlie Stevanov naša snaha sa poluvekovnim stažom, podastrla je i francuskoj kulturnoj javnosti dela pisaca s ovog prostora. U istoriji dva naroda Madlen Stevanov će ostati zabeležena kao prevodilac osam romana Aleksandra Tišme.

Bezmalo sve emisije je snimao zaljubljenik u svoju kameru, Đorđe Miklić, sada penzioner, koji emisiji jako nedostaje.
Od marta, četvrtkom, ko nekad u osam, tačnije odmah posle dnevnika na prvom programu televizije Vojvodine čekaju Vas novi zanimljivi ljudi i Vaša Jelena Stamenković.