U svakom od nas krije se: Paganin, Starozavetni i ..

Značenje reči ' religija ' izvodi se od latinske reči ' religare ' što znači ponovo uspostaviti neku izgubljenu vezu.

Paganski čovek u nama je hedonista, čovek prirode koji teži da zadovolji svoje nagone, on sledi svoje težnje koje je Frojd nazvao ' principima zadovoljstva '. Kao neraskidiv deo ljudskog bića postoji u svakom od nas, a najjače je izražen u detinjstvu, dok u odraslom dobu biva onoliko jak koliko je u nama ostalo infantilnosti. Paganin u nama je i plemenski čovek vezan krvlju i krvnim srodstvom za drugog čoveka svoga roda i porekla; on je i  bezobziran, često ličan, gotovo uvek ličan a nikada načelan. Paganin u nama je anarhist, sebični individualist, zlopamtilo i osvetoljubiv. Paganin u nama je ili neznabožac ili mnogobožac. Veruje u duhove, dobre i zle, ponajviše u duhove predaka, sklon je i magiji i raznoraznim animističnim verovanjima. U svakom od nas ponekad se prepozna pomalo od čoveka Paganina.

Starozavetni čovek u odnosu na paganskog nesumnjivo je označio korak napred u istoriji čovečanstva. Poznata zapovest Božija čoveku '' stoga će čovek ostaviti oca i majku i prilepiće se k ženi svojoj '' znači početak nezavisnosti čoveka. Poslušnost ili pokornost ocu ili poglavici plemena lagano se zamenjuje poslušnošću čoveka prema Bogu. U Starozavetnom čoveku učvršćuje se moral i moralne obaveze. Bog je jedan i njemu Starozavetni čovek prinosi žrtve. kakve su to žrtve? Da li jareće, ili one muških prvenaca u porodici. Bog ne traži ovakve žrtve, niti je ikada to tražio i Starozavetni čovek je grešio u tome.Prema rečima ruskog filozofa Viktora Nesmjelovog čovek je bio i ostao taj koji objektivizuje Boga očekujući od njega gnev ili kaznu. Starozavetni čovek nije opraštao ni sebi ni drugima, tražio je osvetu. U svakom od nas ponekad se prepozna nešto i od ovog Starozavetnog čoveka.

A koju žrtvu to Bog traži od čoveka? Milosrđe, i ništa drugo osim  milosrđa i evo nas stižemo do preporođenog NOVOZAVETNOG ČOVEKA.

Dolazak Isusa hrista u svet kao ovaploćenog Logosa doneo je čoveku jedan nov kvalitet života. Individualnost čoveka dobila je šansu da postane ličnost. Čovek dobija kroz slobodu i slobodan izbor i nova krila sa Hristovim pozivom da pođe za njim ( oni koji to hoće, a ne koji moraju, naglašavam). Sa jačanjem te dobrovoljne vere čoveka u Hrista - Boga raste i njegova nada u Božju blagodat, a sa verom i nadom ljubav zadobija vrednost koju nikada ranije nije imala u svetu. U svakom od nas najviše dobro se dostiže kad se prepozna nešto od Novozavetnog čoveka, kad već ne možemo ili nećemo da postanemo savršeni Novozavetni čovek.

Najstariji neprijatelj čovekov - strah, prognan je iz tela i duše novozavetnog čoveka koji veruje i oprašta, i kroz pokajanje reintegriše dušu svoju iznova!

Ovo neprekidno prisustvo paganskog, starozavetnog i novozavetnog u nama dovodi nas do dualističke drame, sve do tragičnih ishoda, kako u ljudskoj istoriji, tako i na individualnom putu svakog čoveka, nažalost.

Ljudi u svetu mogu biti ujedinjeni ili Bogom ili nikako. Bogom do kojeg se došlo ličnom verom i duhovnim eksperimentom, na duhovnom putu samoispitivanja, prepoznavanja greha i kajanja.

Pokušaj ujedinjenja ljudi na rasnoj osnovi(nacizam), na internacionalnoj, klasnoj osnovi(boljševizam) ili nacionalno-šovinističkoj ('' Bog I Hrvati''. '' Ko će kao Srbin '' ) apsurdan je anahronizam danas, i to već svima postaje jasno jer jača mržnju i fanatizam koji su naročito karakteristične i posebno opasne kad se pojave u bilo kojoj monoteističkoj religiji na svetu.

Čovek, pre svega treba da nauči šta Bog nije ! A Bog nije bio Oktavijan August, nije bio ni Staljin, a nije ni inkarnacija u političarima današnjice. Nikako.

Ljudi su promenljivi kao vetar. Danas su za tebe, sutra su protiv tebe. Ko može vetar da zaustavi i ko može svetu ugoditi. Gledajmo da Bogu ugodimo. A Bog je Ljubav. Ako se Bogom koristimo, onda znači Ljubavlju se koristimo.