Istraga o pesnikovoj smrti

/ 12.02.2009. u 19:26

Komentari: 97
Čitanost: 15794
/
Preporuke: 6864
/

Na današnji dan,

pre četrdeset osam godina,

u Borbi je objavljena vest:

"Mladi beogradski književnik i dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda za 1960. (za zbirku "Vatra i ništa", "Prosveta", Beograd) nađen je u nedelju mrtav. Posle uviđaja organa SUP, utvrđeno je da je Miljković izvršio samoubistvo. Istraga povodom ovog slučaja je u toku."

Istraga je vodjena krajnje

neodgovorno. Mnogi iskazi

su nestali ili promenjeni...

mnogi svedoci su nestali takodje...

Pesnikova porodica i najbliži prijatelji

nisu verovali u zvaničnu verziju.

Govorili su da je Branko bio pun života,

da je planirao da se zaposli, pisao je pesme za novu

zbirku...kretao je iznova...

Sumnje u verodostojnost

zvaničnih izveštaja o pesnikovoj

smrti počele su da se pojavljuju u javnosti

tek početkom devedesetih godina.

Neke njegove kolege iz Zagreba,

prijatelji pesnici iz Beograda, brat Dragiša

progovorili su javno o svojim sumnjama.

Drvo o čiju granu se navodno

obesio bilo je tanano, po tvrdnjama

onih koji su ga videli, bilo je nemoguće

da izdrži težinu odraslog čoveka.

Posle nekog vremena je posečeno,

navodno zbog starosti.

Postojala je fotografija sa lica mesta

na kojoj je Brankovo telo u skoro klečećem

položaju, a obešeno o tanušno drvo.

Čovek koji je živeo u kuci u blizini,

svedočio je da je te noći čuo strašnu buku,

krike i zapomaganje iza kafane u koju

je ušao Branko.

Kasnije je promenio iskaz.

Poznanik koji je bio sa njim te noći,

dobio je pasoš koji je godinama

tražio i pridružio se familiji u Americi...

Prijateljica, pesnikinja Dobrila Nikolic

sa kojom je sutradan trebalo da putuje za

Beograd, i koju je zamolio da ga sačeka

ispred kafane, samo dok se na brzinu

sretne sa nekim ljudima kaže da su neki

ljudi izašli i rekli joj “Ako čekate pesnika,

nećete ga dočekati”.

Ona se uplašila, otišla da telefonira

nekom prijatelju da dodje...

Kada su zajedno ušli unutra,

pesnika nije bilo tu...

Brankova majka je rekla njegovom

prijatelju da je na njegovom telu

bilo mnogo modrica, naročito na ledjima,

ali da nije bilo nikakvih tragova davljenja

na njegovom vratu.

Prijatelj Branka Miljkovića,

francuski pesnik Alan Boske

napisao je knjigu o njemu, u kojoj

se tvrdi da ga je ubila tajna policija.

Ta knjiga nije prevedena kod nas.

Ja sam za ovo saznala iz knjiga,

feljtona i dokumentaraca kojih je bilo

dosta od devedesetih na ovamo...

Zvanično, medjutim, nije razjašnjeno ništa.

Pesnikova porodica se jos uvek nada

da je moguće utvrditi šta se zaista dogodilo.

Jedno je sigurno.

Književna čaršija nije volela pesnika.

Nikada mu nije oprostila meteorski uspeh

njegove poezije, beskrajni

talenat, ogromno znanje,

razbarušenu prirodu...sklonost

velikim gestovima i svest o sopstvenoj

vrednosti.

Učinila je sve da ga odstrani iz svog vidokruga.

postavite na |

Komentari (97)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

cassiopeia 19:52 12.02.2009

Pesnikov uzlet

Knjigu "Pesnikov uzlet" napisao je njegov blizak drug iz detinjstva Vidosav Petrović. Svima je preporučujem. Sa toplinom je opisao Branka i njegova razmišljanja.

Moja neskromnost

Ne krijem: ja sam pun neskromnih snova.
Skromnost uopšte meni nije dana.
Ja mnogo hoću, i meni je ova mirna i štura reč odviše strana.
Što prikrivati vrednosti skromnošću!
Nek svest o sebi ozari svoje lice!
Zašto neskromno da glumimo skromnost,
ko bledunjave, tihe gospojice.
Poznajem sebe. I nosim o sebi
misli iskrene, bezobrazne, glasne
da, nazvavši ih hvalisanjem strašnim,
mladićka skromnost se užasne.

(pesma iz Brankovih školskih dana)

Hvala što si se setila.

AlexDunja 19:55 12.02.2009

Re: Pesnikov uzlet

da, i ja preporucujem knjigu.

a povodom neskromnosti:
postoji njegov stih:

mojoj oholosti more do kolena.

Daniela Stojkovic 19:53 12.02.2009

rec

Branka mozda ipak nije ubila prejaka rec?

AlexDunja 19:57 12.02.2009

Re: rec

da, moguce je.

nevezano, a povodom epitafa,

zena njegovog brata je u nekom
razgovoru za blic, ispricala anegdotu,
kada su isli ulicom i branko se okretao za lepim devojkama...
u sali je rekao :
voleo bih da na mom grobu pise
umro je gledajuci lepe zene.

radojicic92 06:14 13.02.2009

Re: rec

Daniela Stojkovic
Branka mozda ipak nije ubila prejaka rec?

TITO
(Nema drugog dana osim onoga koji će doći)

Kada govori, kao da zvezde padaju
u lepu vodu iz jedne večnosti iza promenljivih oblaka

uperi prst u nezamišljeno mesto, ali vreme
lažno
gde prošlost još nije prošla
i kaže:
ko tamo pođe, stići će u dan pre dana kada je pošao
u nesličnu idilu, nevernu onome što je iza nje
gde je ružna graja, inače hvaljenih ptica.

On ništa ne prećuti.
On kaže
svaku mrlju u oku, svaki oblak na duši:
budućnost nije sve ono što će doći.
Mnogo štošta će se jednostavno ponoviti.
Prošlost nije sve ono što se neće povratiti.
i jedan deo budućnosti ostaje zatajen.

On nas uči kako da ne izgubimo sličnost
sa svojom nadom, sa svojim lepim ljudskim licem
on nas uči kako da prepoznamo budućnost
u onome što radimo, u onome što će doći

Jer jao onom, ko izgubi svaku sličnost sa ovim gradom
jao onom, koji nema svoje mesto na ovom trgu
jao onom, ko bude merio sebe svojom senkom
koji je dan u njegovoj neosvetljenoj krvi.
Budućnost je tu, samo je treba prepoznati
i izdvojiti.
O beli grade, o crveni grade na čijim prilazima niče
žito
jednom bačeno u zemlju, nikada bačeno
kao kad siđeš, kao kad nestaneš
da bi se mogao pojaviti, zakopano zlato

Branko Miljković

ps. O beli grade, o crveni grade
jel ovde crveni ili cvetni ide?

AlexDunja 16:56 13.02.2009

Re: rec

jel ovde crveni ili cvetni ide?

crveni, dobro je...

mara92 19:55 12.02.2009

...

Хвала ти за ово тужно подсећање.

Смрта Бранкова је потпуно (не)јасна. Нејасна новим поколењима, а вероватно прилично "јасна" породици и пријатељима.

Бранко је, писало је, сметао многима, па је и његова смрт тим истим људима одговарала - био је бољи, талентованији, а тако неопростиво млад и успешан ..

Можда се једног дана неко потруди и разјасни шта се те ноћи заиста десило.

AlexDunja 20:04 12.02.2009

Re: ...

а тако неопростиво млад и успешан ..

stara prica...
on je sa 23 godine objavio prvu zbirku
koja je unela pometnju u knjizevne krugove...
uzalud je budim

adam weisphaut 19:56 12.02.2009

Da li

Prijatelj Branka Miljkovića,

francuski pesnik Alan Boske

napisao je knjigu o njemu, u kojoj

se tvrdi da ga je ubila tajna policija.

Ta knjiga nije prevedena kod nas

.
si imala priliku da je čitaš?
Interesuje me koju je argumentaciju izneo.

AlexDunja 19:59 12.02.2009

Re: Da li

adam weisphaut
Prijatelj Branka Miljkovića,

francuski pesnik Alan Boske

napisao je knjigu o njemu, u kojoj

se tvrdi da ga je ubila tajna policija.

Ta knjiga nije prevedena kod nas
.
si imala priliku da je čitaš?
Interesuje me koju je argumentaciju izneo.

ne. znam samo da postoji.
brankov bratanac prica da
je njegov otac isao u francusku kod boskea,
ali da mu nije poblize objasnio svoje tvrdnje.
tj, da je i on izbegao direktan razgovor na tu temu.

edi-va 21:00 12.02.2009

...

Jedno je sigurno.

Književna čaršija nije volela pesnika.

Nikada mu nije oprostila meteorski uspeh

njegove poezije, beskrajni

talenat, ogromno znanje,

razbarušenu prirodu...sklonost

velikim gestovima i svest o sopstvenoj

vrednosti.

Učinila je sve da ga odstrani iz svog vidokruga.

Tuzno, ako je zaista tako.

Tnx. again.

AlexDunja 21:03 12.02.2009

Re: ...

eh, edi...
pa mnogo je takvih prica...

mene najvise fascinira cutanje...
godinama su svi cutali.
a sumnji je bilo

vladimir petrovic 21:09 12.02.2009

Nesrećan čovek ne može biti pesnik

Hvala, AlexDunja.

Za jednog umrlog pesnika je najbolje da ga se sećamo.

Evo jedne Brankove pesme:

POEZIJU ĆE SVI PISATI

San je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri
sada tudjina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže
sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti
cvet izmedju pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad
vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga
ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći
poeziju će svi pisati
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:

KO NE UME DA SLUŠA PESMU SLUŠAĆE OLUJU
ali:
HOĆE LI SLOBODA UMETI DA PEVA
KAO ŠTO SU SUŽNJI PEVALI O NJOJ

AlexDunja 21:25 12.02.2009

Re: Nesrećan čovek ne može biti pesnik

Za jednog umrlog pesnika je najbolje da ga se sećamo.

ovaj pesnik je to zasigurno zasluzio.
ne bi bilo lose da njegova porodica,
i mi, postovaoci, saznamo sta se zaista dogodilo,
ako je moguce.

G r o f 21:24 12.02.2009

poeziju nikad neće pisati svi

Umetnik, to su njegova dela.
Ako je njegova smrt važnija od njih, loš je umetnik.
Branko se nekako uvek spominje u kontekstu misteriozne smrti.

AlexDunja 21:28 12.02.2009

Re: poeziju nikad neće pisati svi

Branko se nekako uvek spominje u kontekstu misteriozne smrti.

ja mislim da gresis ovde.
mnogo dugo se o njegovoj misterioznoj smrti
nije govorilo.
a njegova poezija je plenila...
i opstala.

G r o f 21:42 12.02.2009

Re: poeziju nikad neće pisati svi

Ispred Književnog kluba Branko Miljković, na dan njegove smrti, davne 1983, išli smo da odnesemo cveće na njegov grob. Bili smo jedini posetioci.
Branko je u široj javnosti postao popularan tek nakon beskrajnog i ispolitizovanog razglabanja o njegovoj smrti.
Zapravo, jako mali broj ljudi razumije njegovu poeziju.

AlexDunja 21:47 12.02.2009

Re: poeziju nikad neće pisati svi

Zapravo, jako mali broj ljudi razumije njegovu poeziju.

nemoj da si na kraj srca.
ne pricamo o malim i velikim
brojevima...
mali broj ljudi cita poeziju uopste...
ali, medju poznavaocima,
branko je uvek bio zvezda medju pesnicima,
princ poezije, orfejev dvojnik...

mara92 22:04 12.02.2009

Re: poeziju nikad neće pisati svi

princ poezije, orfejev dvojnik...

Ово је тако лепо речено

loader 23:31 12.02.2009

Re: poeziju nikad neće pisati svi

Zapravo, jako mali broj ljudi razumije njegovu poeziju.

"Razumeti" nikako nije reč kojom bi trebalo opisivati prirodu interakcije između pesme i nekoga ko je čita.

AlexDunja 23:35 12.02.2009

Re: poeziju nikad neće pisati svi

"Razumeti" nikako nije reč kojom bi trebalo opisivati prirodu interakcije između pesme i nekoga ko je čita.

istina.
ali nije grof tako mislio.
znam.
nemoj da ste grubi:)

loader 23:57 12.02.2009

Re: poeziju nikad neće pisati svi

Nipošto ne bih da budem grub prema Grofu. To oko "razumevanja" je "samo da se zna" iskaz, a ne iskaz "zajedljivosti". Ton je prijateljski, a intervencija je usmerena isključivo na sporni izraz. Povećanu obavezu čini i to što veliki broj ljudi upravo pojmom "razumeti" nastoji da se zbliži sa poezijom, što naravno ne uspeva. Uvek treba načiniti tu vrstu korekcije. Prećutkivanje, zbog bojazni od mogućeg zameranja, mnogo je štetnije. :)

G r o f 22:00 13.02.2009

Re: poeziju nikad neće pisati svi

"Razumeti" nikako nije reč kojom bi trebalo opisivati prirodu interakcije između pesme i nekoga ko je čita.

Mnogi pesmu dozivljavaju kao zagonetku koju treba odgonetnuti. Slažem se da je takvo " razumevanje" nešto što to nije.
Pojam razumevanje je dosta širok i priznajem da nije adekvatan. Ali upravo on je u ravni čitalaca koje pesma ne dodiruje ali čitaju je, jer je to u jednom trenutku trend.

Черевићан 21:28 12.02.2009

упролазу Бранко М.*

судбина му
превидела рећи
- испијаћеш ноћи
сном дане губећи

песме твоје
оставиће трага
засвакада
вредне као блага

како доође
такош утихнути
пресретниче
вазда поменути
- - - - -
од живота
смрт га избавила
те у трајност
тајном усмерила

( по варљивом сећању стиховими* записани у споменару једне давне Радмиле 1964 г.коју сам волео, а она Песника обожавала)

AlexDunja 21:30 12.02.2009

Re: упролазу Бранко М.*

( по варљивом сећању стиховими* записани у споменару једне давне Радмиле 1964 г.коју сам волео, а она Песника обожавала)

secam se radmile, iz jednog vaseg
davnog bloga:)

pozdrav joj, srdacni.
i vama.

edit:
uuuh
presretniče

bravar92 21:33 12.02.2009

bez naslova

Nema njega, ali ima ljubavi njegove,
bas kao i stihova koje nam je ostavio
da u njima vecno uzivamo.

A Tebe - hvala sto jesi:)

AlexDunja 21:39 12.02.2009

hvala, draga.

Prvo pevanje

Obreh se u nekoj mračnoj šumi
DANTE

To je bila šuma koja je pojela nebo
šuma iz koje kad izađoh videh
da nisam izašao da su me zveri pojele
i znah da će biti gorko da pričam
o tome šta sam video i nisam
video kad uđoh u njen mrak i ne izađoh
iz te šume što je zelenim čeljustima
pojela svoje staze i izgubila se u sebi
postoji jedna topla obala breg zelenila i jedna
Beatriča
ali su tri čeljusti tri makaze i tri noža
da voleo bih povratak
išao sam ispred sebe po isplakanom
putu i pesak je ujedao za stopala
ko staklo i videh pse koji su grizli zemlju
videh grešnike kako ih vitla zli vetar
nebo što laje i kišu prokletstva tešku
i večitu
videh slepe vode Stiksa i blato mržnje
videh grad u plamenu i žene čije su ruke zmije
videh zid plača bez zvezda
i čuh reči bola u vrtlogu
onih koji su postali drvo ili kamen
i ne mogu se smrti nadati
onih jadnih koji se nikada nisu rodili
videh videh videh i čuh i zaplakah
svirala od zemlje od šume
od krvi
dozivala drugu obalu
na kobnom žalu stajo narod i plako
o jao jao vama duše uklete
s balsamovanim rukama i usnama od krvi
videh videh videh čuh i padoh mrtav
o Aheronte Aheronte
sve strane sveta stiču se na tvojim obalama.

Filip Mladenović 21:49 12.02.2009

Branko i Danilo

Sudbine Branka Miljkovića i Danila Kiša u drugoj polovini XX veka odraz su epohe, u kojoj se nikako nije opraštao magični splet: talenat, buntovnost, STAV, opijenost životom i ženama.
Branko i Danilo su jednostavno bili veći od života.
Sreća je (a i uteha) što će za sto, za hiljadu godina imena Branka Miljkovića i Danila Kiša živeti, za razliku od njihovih ideoloških, cehovskih i stvarnih dželata!

AlexDunja 21:51 12.02.2009

Re: Branko i Danilo

eto,
ja ih ne bih uporedila.
(nije mi palo na pamet,
gledala sam ih iz drugacijih perspektiva)

hvala.

nsarski 22:04 12.02.2009

Ako si preporuku dobila,

znaci da si preporuci bila sklona.

Hvala za post.
Danas je, takodje, 200 rodjendan Darvina.

AlexDunja 22:11 12.02.2009

Re: Ako si preporuku dobila,

Danas je, takodje, 200 rodjendan Darvina.

jeste.
ali, o njemu mnogo manje znam:)))
hvala, lepa ti preporuka, bas, bas.

112358oo 22:20 12.02.2009

Re: Ako si preporuku dobila,

Danas je, takodje, 200 rodjendan Darvina.

baš sam danas mislio o tome i onda se setih tekstova Dvesta godina samoće i 150 godina vraćanja kući....:)

mara92 22:53 12.02.2009

Re: Ako si preporuku dobila,

и 200 година од рођења Абрахама Линколна...

AlexDunja 22:55 12.02.2009

Re: Ako si preporuku dobila,

и 200 година од рођења Абрахама Линколна...

e, stvarno:))
bas me briga...

reanimator 23:56 12.02.2009

Re: Ako si preporuku dobila,

I 38 godina od rodjenja Dejana Paunovića!

AlexDunja 23:58 12.02.2009

Re: Ako si preporuku dobila,

reanimator
I 38 godina od rodjenja Dejana Paunovića!

cek, cek:))
ko je d. p.?

reanimator 00:01 13.02.2009

Re: Ako si preporuku dobila,

AlexDunja
reanimator
I 38 godina od rodjenja Dejana Paunovića!

cek, cek:))
ko je d. p.?

Jedan iz bloka 63. Išao samnom u osnovnu. Nisam ga video, brat bratu 20 godina, a pamtim mu rodjendan?!! Da ne veruješ :)

AlexDunja 00:04 13.02.2009

Re: Ako si preporuku dobila,

Jedan iz bloka 63. Išao samnom u osnovnu. Nisam ga video, brat bratu 20 godina, a pamtim mu rodjendan?!! Da ne veruješ :)

cestitaj mu na fb:)
i posalji link
na blog o pesniku:)

112358oo 22:11 12.02.2009

***

Ljubav poezije

Ja volim sreću koja nije srećna
Pesmu koja miri zavađene reči
Slobodu koja ima svoje robove
I usnu koja se kupuje za poljubac

Ja volim reč o koju se otimaju dve slike
I sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra
Cvetove koji se prepiru sa vremenom
U ime budućih plodova i prolećne časti

Ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće
Kreće se po zakonima mirovanja i smrti
Volim sve istine koje nisu obavezne

Ja volim jučerašnje nežnosti
Da kažem svome telu "dosta" i da sanjam bilje
Prste oči sluh drugačije raspoređene
Ušumi negoli u telu

hvala ad... imamo još jedan tekst posvećen branku miljkoviću od miloradkakmar: UBI ME PREJAKA REČ

AlexDunja 22:19 12.02.2009

Re: ***

Da kažem svome telu "dosta" i da sanjam bilje

biljke imaju posebno mesto
u brankovoj poeziji:)
znas da je njegov otac, kome je uvek persirao,
bio pasionairani odgajivac ruza...
branko mu je cesto pomagao u kalemljenju,
a kad god je vreme dozvoljavalo,
pisao je u vrtu...

112358oo 22:24 12.02.2009

Re: ***

onda pretpostavljam da su i ovi stihovi nastali tako...:)

Cvet

Evo cveta dovoljno smelog da miriše
Na praznom mestu i u uspomeni

AlexDunja 22:29 12.02.2009

Re: ***

da, ili ovaj treci deo
pohvale bilju

Tu sve počinje ako u njima zaista ima
prilagođene svetlosti
(Tamo gde ne posreduju između nas i našega
sunca pustinja je)
One stvaraju svet pre njegove očiglednosti pre
prvoga dana
Cvetaju ptice na granama ljudi od gline otvaraju
stabla i uzimaju otud srce slično ruži
One su najmanje izmišljene
Ne menjaju nedelju za ponedeljak

jeremija92 22:32 12.02.2009

Branko i smrt

"Dragi prijatelju,

Ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba moga duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji više oblast čistog važenja i pevanja. Sada moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored Nje najopasnije misli pretvarale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, tj. onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednost i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda makoliko veliki bio. Izgubivši Nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih: Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik.Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim, ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.

Želi ti sve najbolje

Branko

P.S.

Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o Njoj, počeću da mislim o smrti.
Ponoć je. Dovidjenja.

Branko"

.................................................................

O nežna maglo koja me izdvajaš,
evo vraćam se čist na svoje prvobitno mesto.
Tišino u svetoj senci što snove moje vajaš
hoćeš li primiti to telo ukleto,
koje nastanjujem poslednji i prvi
zatočenik odbegle tajne i svoje krvi.

*

Koji su predeli u tvom srcu sada?
Mrtva je a negde još traje dan, o laste
Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada

U pustinji si što u praznoj svetlosti raste
dok u dvostrukoj tišini slepe je oči slute
S a n t a M a r i a d e l la S a l u t e

*

S druge strane groba živa zvezda kuca
I zapaljeni vetar na početku dana sniva
Noć u mome glasu više ne doziva
prostore izgubljene koje poseduju sunca

Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca
zbog pakla iz zemlje iskopanog ko živa
Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva
Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca

O zašto smo tako sami i salbi i krti
Dok se zemlja vrti oko svoje smrti
negde ispod zemlje zri tišina zla

Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli
Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se
voli

Neka niče cveće iz prikletog tla

*

Ovde dole svako svoju tajmu ima
Moj mrak je senka ptice. O neima
puta kojim bi do mene mogli doći

Ko proleće koje zaboravi da cveta
sad ležim mrtav na severu sveta
Smrti ljubomorna najveća moja noći!
...........................................................................................

Koliko god da je smrt strašan, mračan i nepoznat deo (kraj?) života, Brankove pesme o smrti su tako lepe... lepe i potresne.

Počivaj u miru, pesniče!

AlexDunja 22:35 12.02.2009

Re: Branko i smrt

ovo pismo koje je napisao petru dzadzicu,
je dugo smatrano za dokaz za samoubistvo.

jeremija92 22:42 12.02.2009

Re: Branko i smrt

Dokaz je policijsko-istražno-sudski pojam.
O tome ne znam ništa.
Znam da je Branko goreo žestokom vatrom, plamenom.
I vatra i ništa su njegove pesničko-filozofske opsesije.

AlexDunja 22:45 12.02.2009

Re: Branko i smrt

jeremija92
Dokaz je policijsko-istražno-sudski pojam.
O tome ne znam ništa.
Znam da je Branko goreo žestokom vatrom, plamenom.
I vatra i ništa su njegove pesničko-filozofske opsesije.

:)
izvini ako sam ti povredila osecanja.
elementi jesu bili brankove pesnicke slike...
slazemo se.

edit:moja zelja je bila danas,
da skrenem paznju na mogucnost
da zvanicna verzija o smrti pesnikovoj
nije istinita.

njegovo mesto, njegov znacaj,
njegova ostavstina nisu upitni. za mene.

jeremija92 22:53 12.02.2009

Re: Branko i smrt

Šta ako je stvarno poželeo i odlučio da umre, kao i Jesenjin, recimo?
Povređujemo li onda mi tu njegovu poslednu želju, poslednju odluku, ako sumnjamo, istražujemo, kopamo...?

AlexDunja 22:59 12.02.2009

Re: Branko i smrt

jeremija92
Šta ako je stvarno poželeo i odlučio da umre, kao i Jesenjin, recimo?
Povređujemo li onda mi tu njegovu poslednu želju, poslednju odluku, ako sumnjamo, istražujemo, kopamo...?

hej,
pedeset godina je proslo...
njegovi najblizi su sumnjali do svoje smrti
otac, majka, brat.
zbog nijh, ako ne zbog nas ljubitelja poezije,
radoznalih...
samo da se razjasni, da se ne cuti...

mara92 23:00 12.02.2009

Re: Branko i smrt

Јеремија,
Мислим да не. Околности његове смрти су такве да заиста изазивају сумњу. Шта се заиста десило, то вероватно нико никада са стопостотном сигурношћу неће утврдити, али морамо да пробамо.
Писмо, може да буде индиција, али никако доказ на основу кога се олако доноси дефинитиван закључак о нечијој смрти (која није наступила усред "природних околности" - да употребим овај правно-полицијски израз). Постојале су друге "околности", друштвено-политичке пре свега, које исто тако установљавају довољну дозу сумње у погледу резултата званичне истраге.

jeremija92 23:12 12.02.2009

Re: Branko i smrt

AlexDunja

njegovi najblizi su sumnjali do svoje smrti
otac, majka, brat.

Najbliži, po pravilu, uvek sumnjaju i nikad ne prihvataju da se njihov, sin, brat... ubio.
To je deo ljudske prirode.

Goreo je, ostavio je nedorecivu poeziju, nedostižne pesme, sagoreo je stavarajući i toga bio svestan, odlučio, kako je odlučio.....za mene je i zato velik.

Velika poetska dela se mogu stvarati samo u mladosti.
Pesnički talenat brzo zamre.
Za mnoge pesnike bi bilo bolje da nisu pisali pesme posle tridesete, kad već nisu umrli.
Tako stoje stvari sa poezijom.
Surovo, ali istinito,

AlexDunja 11:38 13.02.2009

Re: Branko i smrt

Velika poetska dela se mogu stvarati samo u mladosti.
Pesnički talenat brzo zamre.
Za mnoge pesnike bi bilo bolje da nisu pisali pesme posle tridesete, kad već nisu umrli.
Tako stoje stvari sa poezijom.
Surovo, ali istinito,

sa ovim se ne slazem.
uopste.
navescu primer nikite staneskua,
za koga kazu, da kad je vec
tesko bolestan, kopnio,
govorio je gotovo iskljucivo
u predivnim stihovima...
kao da je zeleo da sto vise pesama ostavi...

nsarski 13:40 13.02.2009

Re: Branko i smrt

Velika poetska dela se mogu stvarati samo u mladosti.
Pesnički talenat brzo zamre.
Za mnoge pesnike bi bilo bolje da nisu pisali pesme posle tridesete, kad već nisu umrli.
Tako stoje stvari sa poezijom.

Jeremaya, ne verujem da si bas ovo hteo da kazes.Tacno je da ima pesnika koji su svoja najvrednija dela ostvarili u mladosti (Miljkovic, Jesenjin), ali sta cemo sa ljudima kao sto je Vasko Popa ili TS Eliot? (da ne nabrajam druge i u jednoj i u drugoj kategoriji).
Mozda je preciznije reci da neki izvanredni pesnici kratko zive.

Ninoslav Randjelovic 13:43 13.02.2009

Re: Branko i smrt

ali sta cemo sa ljudima kao sto je Vasko Popa ili TS Eliot? (da ne nabrajam druge i u jednoj i u drugoj kategoriji).

A, tek Bukovskim koji odlicno pise poeziju i posle smrti ?!

gordanac 23:04 12.02.2009

sećanje na sećanje...

Kraj urezan iznutra
Nebojša Milenković (11 Februar, 2007 - 12:58)

i copy/paste od mene, a zbog Pesnika...

SPAVAČI
Budan ja kradem ono što oni sanjaju

CVET
Evo cveta dovoljno smelog da miriše
Na praznom mestu i u uspomeni
---------------------------------------------
MORE BEZ PESNIKA
Ti čekaš trenutak da se prilagodiš rečima
Al` nema takvog pesnika
Ni imena potpuno slobodnog
O gorko o slepo more
Zaljubljeno u brodolom
--------------------------------------------
RUDARI
Siđoše u pakao po nepravdu
Na kojoj se može ogrejati
---------------------------------------------

Branko o Majakovskom

."Majakovski se nije ubio u trenutku duševne krize. Njega je ubio višak vlastite snage, "revolucionarni pucanj iznutra".
Umeo je da obesnaži smisao tuđeg samoubistva, ali je sam podlegao apsurdu. Kad god sam se zapitao šta je to što je poteglo obarač unutrašnjeg revolvera kojim je ubijen, čuo sam njegovo drugarsko preklinjanje: "Drugovi, ne spletkarite". Pa ipak, revolver nije opalio slučajno. Majakovskog nije ubila potisnuta lirika, prezaposlena nežnost. On je bio suviše jak da bi ga mogli pobediti kanarinci. Drugačije su ptice kružile nad njegovom glavom...
...Događaj se samo upola dogodio ukoliko ne nađe svog pesnika.Oktobarska revolucija je našla svog pesnika u Majakovskom...
...Nikada nijedan pesnik neće izdržati pretvaranje svojih reči u delo, ma kakve bile te reči. Isuviše je buke, pogrešaka, otpadaka. Možda će ovaj vek videti još mrtvih pesnika, ako ima pesnika..."

Pesma ostaje ako je ispevana u vremenu - trideset godina od smrti V.V.Majkovskog, Književne novine, april, 1960.

Brankov intervju dat NIN-u septembra 1960., pa evo fragmente delim:

AJNŠTAJN SE MOŽE PREPEVATI
N: Ko je naš najveći savremeni pesnik?
BM:Nesumnjivo Vasko Popa
N: Postoji li za Vas poetska formula sveta? Ako postoji recite je.
BM:Sve istinsk eformule sveta su poetske. Često buljim u Ajnštajnove formule i verujem da se i one mogu prepevati.Savremena fizika bi mogla da uzme za epigraf Bodlerov stih: "Čovekov put vodi kroz šumu simbola". Moja formula:"Reči su moćni okvir sveta.Sve što se dešava, dešava se na području jezika i simbola, bilo da se radi o atomima ili zvezdama."
N: Ima li pesnika koji pišu onako kako biste vi želeli da pišete?
BM:Ne. Treba sve drukčije i ponovo reći.Poeziju treba pročistiti. Nema pesnika koga ne bih ispravio. Ono što mi kod najvećeg broja pesnika smeta je nedovoljna sažetost. Vaska Popu , pored ostalog, cenim upravo zbog te sažetosti. Samo ono što je sažeto, ne može se nanovo opevati.
N: Da li je poezija "neprekidna svežina sveta"?
BM:Usvajam valerijevsku definiciju :"Poezija je patetika uma"
..............................
N :Kakve su Vaše veze sa nadrealizmom?
BM:Rodbinske. Sebe smatram unukom nadrealista.Pokušavam u svom pesničkom postupku izmirim simbolističku i nadrealističku poetiku.
...............................
N: Ako biste morali da budete lišeni svih reči sem jedne, koju biste reč odabrali?
BM:Odabrao bih jednu prejaku reš, kadru da iz sebe ponovo stvori čitav rečnik. Vatra. Vatra priprema pticu. Ptica je poklon za nebo...
...............................
N: Šta Vas je, koji momenat iz života okrenuo ka poeziji?
BM:Rano osećanje nemoći pred sveto, nagnalo me je u poeziju. Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: ili da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje vas izjednačuje sa onim čemu se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha.
...............................
N: Mislite li da će čovekov prodor u kosmos naći odjeka u poeziji?
BM:Verovatno. Samo pesnici su još uvek pod utiskom Ikarovog leta
................................
N: Koja umetnost je za Vas, najveća?
BM:Igra na trapezu.
N: Šta mislite o budućnosti poezije?
BM:Sve što je ljudsko ima svoju budućnost.Budućnost poezije je budućnost čoveka. O propasti poezije govore oni koji se plaše progresa.

AlexDunja 23:14 12.02.2009

Re: sećanje na sećanje...

samo sam te cekala:)))
pisalo se o branku, i jos ce, nadam se.

ja mislim iz istog intervjua:

- Vaša omiljena poslovca?
- "Praznu glavu vetar nosi".
- Šta mislite o vremenu - sudiji?
- Vreme je lažno, ali sud njegov je istinit!

gordanac 23:41 12.02.2009

---

Branko Miljković Poezija
...skoro sve su pesme na ovom linku...
a mesto im je i na tvom postu, tako ja mislim
Uvek mi je milo videti koliko Pesnik ustvari ima poklonika i poštovalaca, njega voleti je skoro. pa "ilegalna" aktivnost, tako mi se nekad učini...a magija ne prestaje. Čudo od Pesnika.

AlexDunja 23:49 12.02.2009

Re: ---

tako ja mislim

tako i ja mislim.
Čudo. Nevidjeno.

pape92 23:17 12.02.2009

dva reda

Ovo će se neizvesno putovanje završiti suncem.
----------------------------------------------------------------
A dotle sve što bude nek je zbog pesme.

AlexDunja 23:18 12.02.2009

Re: dva reda

pape92
Ovo će se neizvesno putovanje završiti suncem.
----------------------------------------------------------------
A dotle sve što bude nek je zbog pesme.

pesnikova se ne porice.

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 23:18 12.02.2009

Pohvala vatri

I

Ona nema nikoga
osim sunca i mene

II

Ona se ukazuje lutalici
ukazuje se lukavom
ukazuje se zaljubljenom

Ništa nije izgubljeno u vatri
samo je sažeto

III

Na krajevima vatre
predmeti koji ne svetle
niti se nečim drugim odlikuju
traju u tuđem vremenu

Ptica koja sama čini jato
iz nje izleće

Uzmite šaku svežeg pepela
ili bilo čega što je prošlo
i videćete da je to još uvek vatra
ili da to može biti

AlexDunja 23:19 12.02.2009

Re: Pohvala vatri

O hladna vatro koja izgaraš
Svud oko mene a dan ne stvaraš
Ne znaju kuće gde odoše ljudi
Nit pozna jutro one koje budi
Al zna ih ponoć puna suncokreta
Biljni petao na krovu sveta
Koji ih samo zato budi
Što mrtvi znaju da budu budni
Da slede reku zvezde i ptice
I nastave život kriomice

loader 00:05 13.02.2009

Re: Pohvala vatri

Crna vatra

" Noći o noći trostruka vatro
Jedom vatrom ubijaš
Drugom vatrom lečiš
Trećom se vatrom šališ
... ... ..
... .. ...
"

AlexDunja 00:09 13.02.2009

Re: Pohvala vatri

loader
Crna vatra

" Noći o noći trostruka vatro
Jedom vatrom ubijaš
Drugom vatrom lečiš
Trećom se vatrom šališ
... ... ..
... .. ...
"

patetika vatre

U zaborav zašto reče
Što nepogrešnom pogreškom steče
Kad bljutavi svet s druge strane
Tače te da ti ukus zgrane
Tu ptica bez ptice drugo posta
Reči bez smisla poklon za gosta
Što svojom dosadom se zabavlja
Svi smo mi bolesni od zdravlja
Od sunca kome je najbliža
Naša rana nedostižna

mara92 23:38 12.02.2009

Има наде

...за нас када се оволико људи јави са Миљковићевим стиховима...
Стварно,
У мору неподопштина и бљувотина, хипертрофираног кича којим нас бомбардују, лепо је видети све ове коментаре...

AlexDunja 23:39 12.02.2009

Re: Има наде

mara92
...за нас када се оволико људи јави са Миљковићевим стиховима...
Стварно,
У мору неподопштина и бљувотина, хипертрофираног кича којим нас бомбардују, лепо је видети све ове коментаре...

i sama se radujem, maro:)

mara92 23:42 12.02.2009

Re: Има наде

Ти си главни "кривац" - ХВАЛА ти

ivana23 00:10 13.02.2009

Cvet

Evo cveta dovoljno smelog da miriše
Na praznom mestu i u uspomeni

AlexDunja 00:22 13.02.2009

Re: Cvet

phvala bilju 2

Iznalaze puteve između krajnosti: izmedju
minerala u kome nikada nije noć, gde
sunce ne zalazi, gde je simetrija
stalna i našega srca
Ona rastu van jave pa nam se onda jave
Čine paralelnim prošlost i budućnost i staraju
se da ne bude više mrtve stvarnosti
nego žive nestvarnosti
Idu do smrti i natrag i čine vreme potrebnim
Pomešaju dan i noć i začnu slatke plodove
Pripremaju ljubav

miloradkakmar 00:57 13.02.2009

Више ми нису потребне речи,треба ми време

Хвала , AlexDunja , на сећању о дану Бранковог физичког окончања.
Можда си /смо требала /и сетити се и 29. јануара Бранковог рођења.
Нека се ове ноћи чита Бранкова поезија.

AlexDunja 11:39 13.02.2009

Re: Више ми нису потребне речи,треба ми вр

Нека се ове ноћи чита Бранкова поезија.

i ne samo nocas...

JJ Beba 01:12 13.02.2009

googl

Kosta Dimitrijević u svojoj knjizi ''Branko Miljković ubijeni pesnik'' govori ovako:
''Jer, do ovih dana smrt "princa pesnika", kako su Branka nazivali, ostala je zagonetna i nerazjašnjena. Igrom životnih okolnosti bio sam među poslednjim Brankovim prijateljima i kolegama iz neosimbolističke grupe, koji ga je desetak dana pre nestanka, po mom povratku iz Pariza, susreo i sa njim razgovarao u zagrebačkoj Kazališnoj kavani.

A poznato je da se prava istina o Brankovom životnom kraju skriva u nedostupnim policijskim arhivama, dok se iskazima roditelja, brata i ostalih svedoka dovode u pitanje dokumenta broj 13238-86 i KPI 110/61 iz pesnikovog zagrebačkog dosijea. Mnogo je laži, kažu, na ovom svetu, dok se Branko njih gnušao, tražeći uporno izlaz iz tog začaranog kruga razočaranja i patnji. "Srećan je ko svoju pesmu ne plati glavom", taj tragični tumač vatre i smrti poručio je prijatelju, - pesniku Tanasiju Mladenoviću, dok nas vizionarskim stihom pesme "Orfej u podzemlju" upozorava: "Ne osvrći se. Velika se tajna (iza tebe odigrava.)"
izgooglala

Prilažem nove dokaze:
U jesen 1960. godine Branko se našao u okruženju članova partije. Mislio je da su se čak i njegove bliske kolege okrenule protiv njega, što je teško podnosio. Doneo je odluku da zauvek napusti Beograd, i nađe novi dom u Zagrebu, u kojem ga je čekao posao kulturnog urednika Radio Zegreba. Po odlasku šalje pismo novinama Duga i odriče se nagrada koje je dobio. U Zagrebu, Branko je nastavio da piše, ali i da pije.

U poslednjoj noći njegovog života, između 12-tog i 13-tog februara 1961. godine, viđen je kako pije u društvu nekolicine devojaka. Prema iskazu svedoka, bio je veseo, čuli su ga kako je govorio da je završio sa uobraženim urednicima, političkim ulizicima i partijom, i da je spremao objavljivanje nove kolekcije pesama. Ubrzo nakon ponoći, napustio je prijatelje za stolom, rekavši da mora da se sastane sa nekim. Pronađen je obešen o drvo u blizini kafane.

isto

"Radi skrivanja dokaza odavno je posečeno i ono tankovito stablo na rubu Ksaverske šume, nestali su svedoci tog očigledno političkog ubistva u vremenu kada se na to nije smelo ni pomisliti, a kamoli napisati istina. Ali, Branko nije bio zaboravljen jer susedi u Ksaveru pričaju da je na mestu pesnikove tragedije pokraj đubrišta, dok stablo nije bilo posečeno, povremeno osvitao pokoji buket cveća.
Verovatno, stavljen tamo od poštovaoca Bankove poezije. Ali, likvidatori nisu želeli da se na mestu njihovog zločina stvara nikakav kult i zato su tamo umesto posečene vrbe stavili veću drvenu tablu s krupno napisanim rečima upozorenja: "Zabranjeno za pse, Srbe i Cigane."

sve ovde

pismo džadžiću

JJ Beba 01:37 13.02.2009

priča se u maderi

Događaj koji je dao dosta povoda da bi kasniji kritičari i lični prijatelji Branka Miljkovća tvrdili da je ipak izvršio samoubistvo.

‘’Prvi pokušaj samoubistva
Dogodilo se to u Prešernovoj kleti posle jedne neslane šale

Jer, iz psihijatrije je poznato da samoubice, ako stvarno žele da svojevoljno nestanu, to ne čine na očigled drugih već kriju i nagoveštaj o tome. Poznajući Branka kao čoveka željnog reklame i slave, uspešne karijere i osvajanja najvišeg društvenog položaja, bio sam uveren da će se uspeti kao Dučić do vrhunca koristeći znanjem svoje nacije, dok smo za samoubistvo zbog životnih teškoća gotovo svi mi, njegovi prijatelji, bili daleko ispred njega, spremnog da se usprotivi svim nedaćama, da muški prkosi.

Zbog toga ću dati kraći osvrt na Brankovo pravo, verujem inscenirano samoubistvo o kojem se dosta pričalo u Beogradu. O tom pokušaju Brankovom da prekrati životne muke u vremenu Prešernovoj kleti postoje tri verzije: jedna je od njegovog školskog duga i cimer-kolege Ilije Drenovca, druga od Miška Šulentića, dok mi je treću ispričao prijatelj, književnik Žika Lazić, koju je pominje u pripoveci "Priča se u Maderi" po kojoj je i nazvao zbirku.

- Većina pisaca naše generacije s večeri okupljala se u boemskoj kafani Prešernova klet čiji su kelneri bili naši prijatelji donoseći nam često piće i "na kredu", kako se tada govorilo, dok smo uživali u tom adaptiranom podrumu slušajući uz prijatnu muziku cimbala Šandora Bačija i Vilijeve citre tada popularnu melodiju iz filma Treći čovek. Branko je voleo zvuke Šandorovih udaraljki i tu melodiju koja nas je zanosila, čašćavao ga pićem i bakšišom.

Uz razgovor o svemu i svačemu piće se nemilice trošilo, kada smo odjednom odlučili da u stilu ruskog ruleta života ili smrti, umesto nasumičnog okretanja burenceta revolvera da iz Brankovog crnog šešira izvlačimo ceduljice s našim imenima. Jedna od tih cedulja bila je u znaku smrti i Branko je baš nju izvukao, a onda smo u šali naručili novu litru vina podižući zdravicu pesnika u znak oproštaja.

Dotle raspoložen Branko je prebledeo i utonuo u misli, nismo ni primetili kada je otišao u toalet. Našu nestašnu igru Branko je shvatio ozbiljno, napravila se uzbuna, kad smo uleteli u ve-ce zatekli smo ga na podu u polusvesnom stanju sa kaišem oko vrata i prekinutim tankim lancem na kazančetu što mu je spaslo život.

Želja za pričom

Zemljak, student medicine Drenovac tada je pesniku u komatoznom stanju ukazao prvu pomoć umivši ga hladnom vodom, a potom kad je Branko došao sebi, prijatelji su ga vratili za svoj sto dok je on osmehujući se kao da se ništa ružno prethodno nije zbilo, naručio novu turu vruće rakije. Ipak, nisu mu dozvolili da nastavi pijanku nego ga taksijem odvezli do kuće.

Niko iz društva o tom događaju nije smeo ništa da ispriča Brankovim najbližim, a i on je o tome ćutao, tako da su izvesni pričali da je to bio samo pesnikov štos sa željom da se o tome priča u gradu. Tako se i desilo, neki su ga sažaljevali, drugi prekorevali, treći savetovali da više ne izvodi takve "neslane šale", da se tako ne igra sa sobom i živcima prijatelja.

Sekao vene

Tih dana Branko je i pre objavljene prve pesničke zbirke, postao junak paklene večeri u Prešernovoj kleti, o čemu je podsvesno sanjao želeći da se stalno o njemu govori, ali tadašnja štampa je to prećutala jer još nije postao poznata ličnost. "Vest je brzo obigrala Beograd", piše Žika Lazić u knjizi "Priča se u Maderi".

ovde

Tihomir Brajović -Pesničko iskustvo i smrt

gordanac 14:21 13.02.2009

priča se u maderi....

...dragoceni tekstovi
i ne samo zato što ovaj post počinje da liči na "mesto na kom je skupljena građa o Pesniku"
deluje kao "samizdat", pravi, negdašnji

koliko god bilo patetično, mislim da bi mu bilo drago da može da zna do koliko je ljudi uspeo da dopre, uprkos svemu

AlexDunja 14:27 13.02.2009

Re: priča se u maderi....

koliko god bilo patetično, mislim da bi mu bilo drago da može da zna do koliko je ljudi uspeo da dopre, uprkos svemu

sasvim sigurno.

mirelarado 01:54 13.02.2009

Бранко

More pre nego usnim

Svet nestaje polako. Zagledani svi su
u zažljivo vreme na zidu: o hajdemo!
Granice u kojima živimo nisu
granice u kojima umiremo.
Opora noći mrtva tela,
mrtvo je srce al ostaju dubine.
Noćas bi voda samu sebe htela
da ispije do dna i da otpočine.

Putuj dok još ima sveta i saznanja:
bićeš lep od prašine, spoznaćeš prah i sjaj.
Oslepi svojim koračajući putem, al znaj:
lažno je sunce, istina je njegova putanja.
Nek trgovci vremenom plove sa voskom u ušima,
ti smelo slušaj kako pevaju pustinje,
dok kleče bele zvezde pred zatvorenim
morem i ima
u tebi snage koja te raspinje.

Praznino, kako su zvezde male!
Tvoj san bez tela, bez noći noć,
pridev je čistog sunca pun pohvale.
To što te vidim je l moja il tvoja moć?
Prozirna ogrado koju sjaj savlada,
pusta providnosti koje me strah hvata,
tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada,
tvoja uzaludnost od čistoga zlata!

Svet nestaje polako, tužni svet.
Ko će naše srce i kosti da sahrani
tamo gde ne dopire pamćenje, pokret
gde nas ne umnožava i ne ponavljaju dani!
Iščupajte mi jezik i stavite cvet:
počinje lutanje kroz svetlost. Reči zaustavi!
Sutra će sigurno i kukavice moći
ono što danas mogu samo hrabri i pravi
koji su u prostoru između nas i noći
našli divne razloge drugačije ljubavi.

Svet nestaje. A mi verujemo svom žestinom
u misao koju još ne misli niko,
u prazno mesto, u penu kada s prazninom
pomeša se more i oglasi rikom.

AlexDunja 17:02 13.02.2009

Re: Бранко

note, i meni je ta omiljena:)

bocvena 09:24 13.02.2009

moj dragi i nikad prežaljeni...

Što reče jedan moj učenik - Branko ruls! Čitav post i komentari- uživancija.

Velimir Mladenovic 11:33 13.02.2009

...

obozavam ovog pesnika, podseca me na pariske simboliste, nazalost tako je i zavrsio: mirno i tragicno...

bindu 14:46 13.02.2009

Re: ...

Velimir Mladenovic
obozavam ovog pesnika, podseca me na pariske simboliste, nazalost tako je i zavrsio: mirno i tragicno...

simbolizam=leonid seika.x

jande92 13:31 13.02.2009

uzalud je budim

hvala sto se neko setio Branka, velikog Branka... znate li kako je nastala pesma uzalud je budim?
Navodno je prilikom posete prijatelju, Branko ugledao umrlicu njegove cerke na kuci svog prijatelja
i ostavsi tako potresen do kraja zivota u pero napisao cuvene stihove...

AlexDunja 13:51 13.02.2009

Re: uzalud je budim

Međutim, kasnije na pitanje o nastanku te izuzetne pesme, Branko je odgovarao
veoma šturo i hladno: "Kao gimnazijalac, kod jedne svoje susetke, jednog dana
sam video sliku njene umrle kćerke. Zaljubio sam se u tu sliku. Zaljubio sam se u
mrtvu devojku. Celu tu prvu knjigu napisao sam pod tom nezdravom
temperaturom, i samu knjigu nazvao 'Uzalud je budim', to je bila moja prva
ljubav." (Matija Bećković: "Zakasneli intervju s pesnikom", "Duga", 9. februar
1962).

Dejan Jović 15:13 13.02.2009

miljković

Hvala na podsjećanju. Preporuka.

AlexDunja 15:31 13.02.2009

Re: miljković

drago mi je da si tu:)

jasnaz 19:35 13.02.2009

put

Izgubi put ako putovanju smeta.
Ah što je lepo i opasno: cvetradicveta!
Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta
Lekoviti rečnik bilja u uvali.

Lauda :: LAUDA :: 1959.

AlexDunja 22:02 13.02.2009

Re: put

Malo je imena ispisanih na vodi.
Svi puze il lete, al malo ko brodi
Gordijim morem opasnoj slobodi.
Dan je u sebi noć, a sunce pali.

lauda...

matityahu 23:11 13.02.2009

KUĆA

Jedan mali kuriozitet: Branko je u Zagrebu stanovao u jednoj sobi kuće Savke Dabčević-Kučar. Starija ćerka Savke nije stanovala doma već je bila udata već tada za pevača Vice Vukova. Mlađa ćerka, Nadaje stanovala tu u kući i govorilo se da je zaljubljena u Branka. Sve ovo po sećanju čika R. Stojanovića koji je bio školski drug BM-a i posećivao ga u Zagrebu.

AlexDunja 23:21 13.02.2009

Re: KUĆA

da.
videla sam tu pricu...
meni ne izgleda relevantno...
ipak je on mnogo kratko bio u zagrebu...

matityahu 23:16 13.02.2009

BRANKO I SMRT

1. Bar par puta pre smrti Branko je pokušao samoubistvo.

2. Sećanje Čeda Price:

"Kada je bila zamišljena jedna turneja, jedna uzvratna književna turneja kolegama u Novom Sadu (Društvo pisaca Hrvatske je bilo organizator), sa nama je pošao i Branko. Kada smo došli u Novi Sad i smestili se, mislim u hotelu "Park", Branko mi je, na recepciji, prišao i rekao: Ako te ne smeta, s obzirom da smo raspoređeni po dvojica u sobi, ja bih spavao u sobi u kojoj spavaš? Ja sam rekao da može, biće mi drago... i tako smo nas dva dospeli u sobu, i razgovarali.

Kako su nam kreveti bili naspram jednog ormara, videli smo kako su se njegova vrata otvorila, i Branko je rekao: Pogledaj, eno moja kravata viri iz ormara. Ja sam rekao: Vidim. Rekoh: Ormari su, izgleda, stari, i vrata se otvaraju sama, osim ako nisu duhovi unutra. Ma, kaže Branko, nisu duhovi. Nego, znaš šta gledam i slušam i hoću te pitati: da li ti je, ikad, palo na pamet, da li si, ikad, došao u iskušenje da, kad si u vreme boravka u hotelu, ovako, kad se doće u sobu, kad se raspreme sve stvari i kad su sve stvari u ormaru da li ispitaš otpornost, jakost kravata? Da li je uopšte moguće izvršiti neki čudan čin, koji bi se zvao, recimo, jedno improvizovano vješanje na kravatu?... Meni padne na pamet nekad neka ideja... Večeras sam te zamolio da dođeš u sobu da budemo zajedno. Nije zato što ja imam bilo kakvu nameru, jer vidiš da sam sasvim solidan, da se dobro osećam, da mi se ništa ne pije. Prema tome, sve je u redu, ali ne volim u hotelima, ne volim ormar. I ne volim te kravate koje vise u hotelima..."

AlexDunja 23:39 13.02.2009

Re: BRANKO I SMRT

mnogih mistifikacija je bilo...

matityahu 23:21 13.02.2009

JOŠ JEDNO SEĆANJE

Танасије Младеновић је у својим сећањима тај ковитлац у коме се песник нашао, овако описао:

"Десила се и та коинцидентна несрећа да су се Бранко и Оскар Давичо сукобили због исте жене. То у београдским интелектуалним круговима није никаква тајна... Дама је иначе угледна интелектуалка... Бранко ми је сам испричао, у часу кајања да је направио ружан гест, када је, у алкохолисаном стању, једне ноћи, дошао у стан своје љубљене, и не слутећи да се код ње налази Давичо. Није му, разумљиво, отворила врата. А он је на-правио скандал..."

AlexDunja 23:41 13.02.2009

Re: JOŠ JEDNO SEĆANJE

oni su saradjivali...
branko i ona
zajedno su prevodili neke francuske
pesnike...

kasnije se ona udala za davica.

leopold_lady 00:50 15.02.2009

Mnogo mnogo

su nama oduzeli - time što nismo na vreme saznali za njega .......

bindu 22:11 15.02.2009

.

sta je bilo?
nesvidja vam se seika?
pa negde su ziveli u isto vreme.
ne znam da lisu se poznavali.

AlexDunja 22:41 15.02.2009

Re: .

nesvidja vam se seika?

uuuh, svidja nam se bas:)
jednom sa bila dosla u napast da maznem
jedno delo:))
mozda cu ispricati nekom prilikom.
sejka je cudesan slikar...
a marija cudina je karika koja ih povezuje:)

Gramatika 23:27 17.02.2009

boske

dirnula si me textom... imas li ti tu boskeovu knjigu, ili delove?

AlexDunja 09:59 18.02.2009

Re: boske

e, dobrodosla:)
nemam tu knjigu...
isam je ni citala,
samo znam za nju, posredno..

kolovati 19:32 18.02.2009

Re: boske

Knjigu je izdala Gradina. U originalu se zove Un besoin de malheur, a naslov u prevodu je Potreba za nesrećom. U posveti stoji da je roman posvećen Branku Miljkoviću. Veoma davno sam čitao taj roman i na žalost ga dao nekom. Glavni lik je takođe pesnik koji tragično strada. Različiti razlozi su naravno doveli do toga. Baš ću da probam da nekako pronađem kome sam dao tu knjigu.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

AlexDunja

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi