America - Frances

Reč je o čoveku poreklom iz Normandije čije ime je bilo Hector St.Jean de Crevecoeur ( 1735 - 1813 )  koga su 1754.godine poslali kod rođaka u Englesku gde je naučio engleski jezik i zaljubio se. Na nesreću, njegova verenica je umrla pre nefo što su stigli da se venčaju i Krevkur vidno razočaran odlazi u Kanadu i to baš u vreme kad je tamo besneo tzv. Francuski i Indijanski rat. Krevkur se na kratko pridružio kanadskoj miliciji, ali je vrlo brzo posle ranjavanja otišao u New York City gde je pronašao novu ljubav : Mehitable Tippet. Krevkur se oženio 1769.godine i postao naturalizovani građanin Njujorka. Dobio je zemlju i postao farmer.

Prvo dete mu se rodilo 14.decembra 1770.godine, i on je devojčici dao zanimljivo i simbolično ime America - Frances ! Kasnije je par dobio još dvoje dece.

Za našu priču je važno da je Krevkur postao pisac tako što je počeo da piše o Amerikancima i njihovim životima. Njegovo najpoznatije i najznačajnije delo izašlo je 1782.godine pod nazivom ' Letters from an American farmer '. Za nas je najbitnije poglavlje broj 3 pod naslovom ' What is an American '. U tom poglavlju Krevkur objašnjava da je Amerikanac n o v i  čovek koji deluje i živi po novim principima; čovek koji je kompletno usvojio Ameriku i američki način života. Krevkur je tada razumeo da u Americi nema nevidljive moći koja je data nekolicini vidljivih ljudi.

Krevkur je primetio da u Americi nema prinčeva za koje treba teško raditi i krvariti; zaključio je  da su Amerikanci stvorili najsavršenije društvo koje je ikada postojalo na svetu napisavši ' here man is free '. U tom veliko američkom utočištu koje se na čudesan način stvorilo našli su se siromašni Evropljani koji su dobili status građanina, i ta nova zemlja im je dala hleb i zemljište koje će obrađivati, dala im je zaštitu i kao konsekvenca moto svih Amerikanaca je postao ' ubi panis ibi patria '.

Krevkur se pitao: Šta je onda taj Amerikanac? Taj novi čovek? Šta je on? On je Evropljanin ili potomak Evropljanina i otuda dolazi snažan miks krvi koji nećemo naći ni u jednoj drugoj zemlji na svetu!

Krevkur u jednom delu teksta ukazuje čitaocima na jednu porodicu u kojoj je deda bio Englez, njegova žena Holanđanka, njegov sin se oženio Francuskinjom čija četiri sina sada imaju žene od kojih svaka pripada različitoj naciji. I oni tako postaju Amerikanci.

Amerikanac, kaže Krevkur, ostavio je sve iza sebe, sve svoje stare predrasude i manire, i primio nove iz jednog sasvim novog modela življenja. Postao je Amerikanac tako što ga je nedvosmisleno i široko u krilo primila velika Alma Mater ( Hraniteljica, po Lukreciju )

Individualnosti svih ovih nacija udružiće se u novu skupinu ljudi čije će potomstvo jednog dana doneti velike promene u svetu, mudro i proročki napisao je naš Krevkur.

Amerikanci su western pilgrims - zapadni hodočasnici što doneše sa sobom svoje veštine, umešnost, marljivost i snagu kojom su zatvorili jedan veliki istorijski krug. Amerikanci su bili raštrkani po celoj Evropi, gušili se u njoj, nedostajalo im je novog vazduha i sada najedanput oni bivaju inkorporirani u jedan od najboljih sistema koji se ikada pojavio. Žene i deca koji su ranije u Evropi zahtevali od njega ( Amerikanca ) komadić hleba sad su ugojeni i veseli, puni životne radosti, i rado pomažu u poljima gde nastaju proizvodi koji će i njih kasnije hraniti i odevati. A sve to - bez prisustva despotskog bogatog princa koji bi ih nadzirao i postavljao zahteve. Ne, toga više nije bilo, oslobodili su se tih stega; i religija Amerikanaca zahtevala je malo od njega - zahvalnost Bogu! Hoće li on to odbiti ? Naravno da neće jer duboko veruje da kada je Bog uz nekog čoveka ili uz neki narod - ko onda može biti protiv njega? Ko mu može nauditi?

Amerikanac je, da ponovim n e w  m a n; on je od besposlenosti, ropske zavisnosti i beskorisnog rada 'prešao' na težak rad sasvim drugačije prirode i bio za taj prelazak nagrađen punoćom života. Ah, this is an American, kao da veselo klikće Krevkur. Amerikanac je čovek koji počinje da se oseća kao da se ponovo rodio; čini mu se da do tog trenutka nije ni živeo, već samo životario i sada se oseća kao čovek jer se sa njim postupa kao sa čovekom!

Možete zamisliti do kakvih promena dolazi u svesti i mislima toga čoveka; on počinje da zaboravlja da je ranije bio nesrećan i neuspešan i da je zavisio od drugih, srce mu naraste, lice mu se ozari i ovo uzbuđenje ga nadahnjuje onim novim mislima koje ga i čine Amerikancem. I tako, Amerikanci su tokom celog kolonijalnog perioda učili iz svog svakodnevnog iskustva da p r o s e č a n građanin ima pravo na priliku da se iskaže i napreduje - ovaj stav je vremenom izrastao u sistem vrednosti američke demokratije i jedno od glavnih načela stvaranja nove američke navije.

' Može se reći da su na neki način, oni svet iznova stvorili ' - Džared Eliot

Zbog svega ovoga, ima li nekoga k o će se čuditi zašto su SAD postale sila br.1 u svetu i zašto je pozivni broj za SAD +1, da se malo i našalim, mada je sve ovo ozbiljno i istinito. Znam, znam, Amerikanac i demokratija su često nastajali na nedemokratski način, ali to mi sada nije tema; uostalom, verujem da se SAD mogu vratiti na put stare slave i ispuniti reči Roberta Kenedija :' Ne mislim da treba da prihvatimo ideju da će krvavi trag zauvek biti na našoj zemlji. Džeferson je jednom rekao da su SAD poslednja nada čovečanstva. To je ono što želim da budu SAD. Ovo je velikodušna i osećajna zemlja. To je ono za šta želim da se ova temlja zalaže. ' Od ovih reči do slogana Baraka Obame YES WE CAN, čini mi se nema mnogo razlike.

Moje drage Sjedinjene Američke Države - Da, Vi to možete!