Miris tamjana (price iz Kijeva)

U Kijevskoj opereti nekad davno postojao je sjajan kafe-bar.Ne zbog asortimana,koji je bio vrlo skroman,već zbog fantastične atmosfere koju su pravili studenti konzervatorijuma Čajkovski čiji sam i ja bio član.Pošto se opereta i konzervatorijum nalaze u istoj zgradi bilo je dovoljno da prodjete hodnikom,popnete se stepenicama do galerije i već bi se čuo žamor iz prepunog kafića.

Tog dana,bio je osmi mart,nije se još ni smračilo ,a već sam poprilično popio.Mučila me nostalgija i mlako pivo nije moglo da pomogne. Još jedna tura...Misli su mi u Beogradu.Tuzan sam i usamljen.To verovatno i drugi vide,jer kako objasniti ono što se dalje desilo...Sedela je preko puta sa drugaricama,a onda ustala i krenula prema mom stolu.Bila je prelepa...Kosa,oči,usne,a tek telo!

Nije me pitala da li je slobodno,samo se spustila u slobodnu stolicu do mene.Gledala me je pravo u oči.,,Da li želiš da doživiš nešto što nikad do sada nisi doživeo?,,

Iako nije bila retka pojava u to vreme da devojke iz sssr-a prilaze strancima,njeno pitanje me

začudilo.Šta to ja još nisam doživeo? Kroz glavu su mi prošle sve moguće poze

i kombinacije.Ne draga,pomislih,nema tu ničeg novog čime bi me iznenadila.

Gledam je i mislim se,gde je ta nežna slovenska duša.Muka mi je više od

sponzoruša...Nisam stigao da se potpuno razočaram u nju,kada me je uhvatila za ruku i tiho rekla,idemo,vreme je. Da li zbog piva ili radoznalosti,ili ko zna čega poslušno sam krenuo za njom.,,Na Padol,,reče taksisti.Opa,pomislih,devojka iz starog dela Kijeva.Lepo. Nismo pričali u kolima.Gledao sam kroz prozor.Kako je lep ovaj deo grada.Andrejevska crkva i ulica koja se spušta do Padola.Skromna kuća Bulgakova.Da li je baš ovde dobio inspiraciju za Majstora i Margaritu. ,,Stigli smo,prenu me iz razmišljanja moja saputnica.Već se potpuno smračilo.Padala je sitna kiša.Ispred mene su se crnele kupole manastirske crkve.

,,Gde idemo,,

,,Ne plaši se,hajde,,

Zaškripaše manastirske dveri.Udjoh u crkvu.Zamirisa tamjan.Zapalih sveću.Pomolih se Bogu.

Očistih svoju dušu.

,,Hajdemo sada u trpezariju,,

Na sred sale ogroman sto.Na stolu razne djakonije.Za stolom sedi crkveni hor.Dozvolili im monasi da proslave osmi mart.Pevaju Česnokova.Sa zida me blago gleda ikona Presvete Bogorodice.

Utihnu hor.

,,Ovo je moj drug iz Srbije,,upozna me moja nova drugarica.Za tili čas nadje mi se u ruci čaša crvenog vina. ,,Za šta pijemo Srbine?,,upita me bradati bas.

Pogledah moju drugaricu,mog milog andjela.

,,Pijmo za najlepše što je Bog stvorio,za žene!!!,,