iliti PovredaNaRadu
Glavni junak: Sunašce (prim. aut. Sunce li mu...)
Povrede na radu se dešavaju uglavnom zaposlenima u građevini, sportu ili nekom trećem rizičnom poslu. Rekli bi da programerski posao i ne nosi neku opasnost (prim. aut. iskrivljena percepcija i uvrnutost su neke posledice, ali one nisu opasne po bitisanje Programera), al’ ne lezi vraže! Programerska boljka je bolna, dosadna i ne samo da crpi snagu ObolelogProgramera, nego iziskuje i poslednje atome snage njegovog okruženja... Ako niste do sad pogodili, radi se o upali tetive poznatije i kao TeniskiLakat...
Osvanulo je jutro slično drugim jutrima, tako se činilo. A onda:
- Ženče, nešto mi je čudna desna ruka... – oglasi se KrmeljivoSunašce.
- Šta lupetaš? Kako ruka može da bude čudna?!? Ne bulazni... – odbrusih željna još malo sna.
- Ma, ne samo da je čudna nego i boli...
- Dobro, dobro. Boli – proći će. ’aj’ me pusti da spavam...
- Ama, boliiiiiiii meeee! – dreknu Sunašce, a ja skočih k’o oparena.
- Daj da vidim! – dreknuh i ja spremna da se obrušim na njega k’o besna orlušina što mi ne da da spavam, kad imam šta i da vidim...
Njegova ruka je bila k’o oveća krofnica. Skroz naduvena. Bila sam zbunjena & znatiželjna:
- Jao, vidi! Stvarno je čudna! Je l’ smem da pipnem?
- Aaaaa! Ne diraj meeeee! Boliiiiii!
- Samo malo da pipnem. Pa, k’o puding je...
- Ti nisi normalna! Ne diraj! Boliiiiiiiii!
Pogađate: pipnula sam je. I osećaj je bio kao kad pipneš neki sunđer. Jeste, jeste, Sunašce je urlao... Kasnije se malo smirio (prim. aut. popio je duplu dozu Naproksena):
- Šta misliš? Šta li mi je?
- Ne znam. Možda će morati da je seku...
- Šta me zezaš?!? Vidiš da boli! Idem Ortopedu!
- A što Ortopedu?
- Pa, neću, valjda kod ginekologa...
Ortoped je LjubazniLekar kome smo uradili program. (prim. aut. On je jedan od retkih koji je stvarno cool lik. U startu smo se razumeli & poslovna saradnja sa njim je bila vrlo prijatna. I Sunašce je, kao korisnik njegovih usluga, ostvario prijatnu saradnju). Sunašce ga je pozvao. Sve što sam čula, posle izlaganja problema, bilo je:
- Aha... Mhm... Mogu... Važi... Misliš? Ufffffff... Stižem.
- Šta je bilo? – pitala sam zabrinuto.
- Ništa.
- Kako ništa? Sunašce, stvarno se brinem...
- Da, da, baš ti verujem. Zato si jutros nabola prst iz sve snage da vidiš je l’ to još uvek ruka il’ je metamorfoza odradila svoje, pa je postala krofna. Mani me se. Idem ja Ortopedu. – reče Sunašce, na jedvite jade se obuče i ode.
Prošlo je sat vremena – nije se vratio. Prošlo je dva sata – njega još nema. Počela sam da se brinem. Svašta mi je prolazilo kroz glavu, na posao nisam mogla da se skoncentrišem... Svaka pomisao na Sunašce, izazivala je jezu u meni zbog rokova koje smo imali... Popodne mora da proveri i sa KolegamaProgramerima Program koji smo radili... I tako sam ja brinula, brinula i brinula... Posle 3-4 sata dođe Sunašce. Ali kako? Prilično veselo...
- Sunašce, jesi dobro? – upitah zabrinuto.
- Nikad bolje nisam bio. – reče on sa blentavim kezom na licu.
- Sunašce, šta ti je?
- Nije mi ništa.
- Ama, jesi l’ ti to pijan?
- Jok. Malo sam pripit.
- Pa, dobro, bre, jesi l’ ti normalan?!? Gledaj kakva ti je ruka! Jesi li ti, uopšte, išao Ortopedu il’ si svratio u prvo Kafanče?!? Ja ovde izgiboh od muke, a ti... ti...ti... – kretoh ja sa dernjavom.
- Prvo, ne viči počeće i glava da me boli. Drugo bio sam kod Otropeda, pa smo posle išli u Kafanče. Treće, da mi platiš povredu na radu...
- Šta da ti platim?!? – zbuni me Sunašce.
- Povredu na radu. Evo ti ovo, sve mi čovek lepo napisao. Ovo je povreda na radu. Upalila mi se tetiva. – reče Sunašce i pruži mi papir koji je potvrđivao njegovu priču o povredi na radu.
- Ma, bre, upaliću ja tebe, pa neće samo tetiva da ti bude upaljena, jesi l’ čuo?!? Nesposoban si za rad i hoćeš pare?!? Kakave pare?!? Sunašce, nema para ako ne može da se radi! – pobesneh ja.
- O tome ti i pričam. Zato što sam tako predano radio upalila mi se tetiva. Po Zakonu moraš da mi platiš! Povredu sam zaradio na radnom mestu!
- Jesi l’ povredu zaradio tako što si kuckao program il’ što si se igrao, a?
- Ko da je to bitno... – poče on sa vađenjem.
- A je l’? Nije bitno, a?
- Ženče, Gazdarice, Direktorka, ti znaš da te mnogo volim, a sad idem da spavam... – reče Sunašce i stropošta se u krevet.
Kad je došao sebi, vidno otrežnjen, reče mi da stvarno ima upalu tetive i kako mu je Ortoped rekao to jeste povreda karakteristična za ljude koji sede dugo za računarom i koji se bave sportom (naročito za one koji igraju/treniraju tenis, pa se zbog toga još i zove TeniskiLakat). Lečenje se svodi na mazanje krema (proitv upala & bolova). Pošto su rezimirali (Sunašce & Ortoped) da nema potrebe odseći ruku, te da Sunašce neće morati da guta nikakve pilule, njih dvojica su otišli do najbližeg Kafančeta da nazdrave u to ime. Sunašce je bio zaboravio da je progutao Naproksenčiće, pa je bio malo više ošamućen...
Popodne su došli i KolegeProgrameri. Bili su vidno uzrujani i baš se videlo da saosećaju sa svojim kolegom. A onda, magične reči:
- Kaže Ortoped, povreda na radu. – skrušeno će Sunašce.
- Stvarno? – kliknu gotovo srećno PrviKolegaProgramer, a ostali mu se pridružiše.
- Tek da se umešam: ako vam je slučajno palo na pamet, ne kažem da jeste, al’ recimo da jeste, da mi se sutra ili prekosutra ili za koji dan javite sa sličnom boljkom – NEĆE PROĆI! Jeste l’ me dobro čuli? – zarežah.
- Jesmo, jesmo... – počeše oni skrušeno da odgovaraju.
- Da ponovim – NEĆE PROĆI i tačka! – dreknuh još jedared, za svaki slučaj.
Taj dan smo podelili zaduženja & Sunašcetov posao (bio je bolestan, pa smo smatrali da ne može da radi).
Sutradan je Sunašce trpeo velike bolove. Zdušno sam ga mazala kremama. I naredni dan je njegovo stanje bilo nepromenjeno... Posle par dana otok se skoro povukao, al’ je Sunašce tvrdio da ga ruka jako boli. Budala to jest Ja sam mu verovala – o, kakav greška. Da su u laži kratke noge uverila sam se slučajno:
Morala sam da odem na neki sastanak. Sastanak se završio ranije nego što sam planirala i, prirodno, ranije sam se vratila Kući/Firmi. Kad sam ušla, začuh prepoznatljiv zvuk tastature. Učini mi se čudnim... Međutim, kad uđoh u našu Firmu videh Sunašce kako se uživeo u igricu:
- Aha! Lažovčino! Boli ruka, je li? – dreknuh iz petnih žila.
Kasnije se pravdao da mu je baš kad sam otišla bol nestao k’o rukom odnešen. Da bi proverio da l’ je zaista tako, seo je baš maločas da obrne jedan krug. Juuu, nikad on mene ne bi lagao! Njemu nije bilo lepo i bilo mu je vrlo nelagodno dok sam trčkala oko njega ispunjavala mu želje i pojila ga pivom...
Ovaj put, baš sam mu poverovala... Rotkve strugane!
Atačmenti
- programmer.gif / 8.04 / KB image/gif
Blogovi autora
- Da, to sam ja... (146)
- Suma sumarum – 31 (114)
- AlliedForce - MilosrdniAnđeo i koleteralna šteta... (250)
- 17.03.2004. (589)
- Obećanje ludom radovanje... (89)
- Svratište za DecuUlice (41)
- Put putujem... – Vienna (56)
- Srećan rođendan, VerniDružeMoj! (97)
- neVIP portal 9/52 (0)
- Saradnja sa InozemnimKlijentima (84)
- RTV pretplata i zašto ne dam ni dinara! (140)
- Vampiri su među nama! (133)
- U Srbiji sam rođen, od toga ću d’umrem – UTROGESTAN (75)
- Potpalublje iliti Kotlarnica (177)
- Muka nam je... (157)
- Ispovest preduzetnice početnice - deo XV (79)
- EkonomskaKriza iz ugla PreduzetnicePočetnice (131)
- Taxi... (84)
- Beograde, moj voljeni... (123)
- Omega68, nek' ti je sa srećom ćera! (129)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- Kultura (1)
- Život (1)
- Literatura (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org