Najbolji esej iz popularne nauke ikad napisan

/ 14.01.2009. u 22:04

Komentari: 136
Čitanost: 27220
/
Preporuke: 6804
/

Objasniti nešto novo znači povezati sa nečim što je već poznato. (R. Feynman)

Pisati nauku i pisati o nauci, dve su različite vrste pisanja.
Kad naučnici pišu i objavljuju svoje rezultate, oni se najčešće obraćaju kolegama, ljudima koji se bave sličnom temom ili problematikom. Poznavanje osnovnih pojmova se podrazumeva, a očekuju se da su čitaoci upućeni i u ranije stručne rezultate iz oblasti o kojoj je reč. U takvoj situaciji, stil prezentacije nije toliko važan koliko je važna preciznost u izlaganju postupka, novih ideja, ili prikaz rezultata. Aliteracije, metafore, i slične stilske forme se obično smatraju za dekorativni višak ili šum. Ovaj process je u velikoj meri formalizovan, tako da čak i naučnici koji slabije vladaju jezikom na kome saopštavaju svoje rezultate nemaju mnogo problema da sastave tekst prihvatljiv za objavljivanje. To je možda razlog što laicima radovi objavljeni u stručnim naučnim časopisima deluju nerazumljivo.
Pisati o nauci je, sa stilske i jezičke tačke gledišta, neuporedivo teže. Po mom mišljenju, potrebno je imati poseban talenat za ovu vrstu pisanja. Izmedju ostalog i zato što se tekst prvenstveno obraća širokoj publici, ljudima koji su inteligentni, ali stručni u nekim drugim disciplinama, recimo.
Neki naučnici taj talenat imaju - Dokins ili Sagan su u stanju da napišu popularnu knjigu iz nauke kojom prenesu i važne ideje, kao i lični entuzijazam koji sami imaju za temu o kojoj pišu. I taj entuzijazam je zarazan, da tako kažem. Takve knjige su prvenstveno namenjene laicima, ljudima koji su zainteresovani za neku tematiku, ali nekog posebnog stručnog obrazovanja u toj oblasti nemaju. One takodje služe stručnjacima da ih podseti na šire aspekte onoga čime se i sami bave.
Ima, najzad, ljudi koji nisu po profesiji naučnici, ali koji imaju talenat da o nauci pišu na popularan način. Takvi ljudi su dragocen most izmedju stručnjaka i šire publike. Oni su u stanju da i najkomplikovanije naučne rezultate predstave široj publici na razumljiv način. U njihovom obraćanju široj čitalačkoj publici, retorička sredstva kao sto su metafora, aliteracija, igra reči i slično su dobrodošle tehnike koje pomažu da se neka nova naučna činjenica ili teorija objasni, tj., da se poveže sa nečim što je već opšte poznato. Svi jezički trikovi su dozvoljeni, ako se koriste u funkciji popularizacije. Medju takve ljude spada, recimo James Gleick koji se proslavio svojom knjigom ‘'Haos''. Zahvaljujući njegovom pisanju, izraz ‘'efekat leptira'' je ušao u svakodnevni govor. Gleick je završio književnost i engleski jezik - dinamika nelinearnih sistema mu svakako nije struka. Ali, zahvaljujući svom književnom daru, i, razume se, ogromnom novinarsko-istraživačkom radu, postao je jedan od najpoznatijih pisaca o nauci.
Još jedna na taj način talentovana osoba je K.C. Cole, novinarka koja se kasnije zaposlila u Školi za Žurnalistiku Univerziteta u Kaliforniji. Ona već godinama piše kratke eseje o nauci (do 700 reči) i obučava studente ovoj veštini. Dobitnik je velikog broja nagrada iz ove oblasti, i objavila je zbirku svojih eseja u knjizi Um iznad materije: razgovori s kosmosom. Na Guglu se može naći nekoliko eseja iz ove knjige OVDE. K.C., kako voli da je zovu, ima obrazovanje iz fizike, ali se fizikom "ne bavi". Ona neumorno posećuje konferencije fizičara, razgovara sa važnim ljudima u oblasti, beleži, sluša, zapaža. I neprestano hvata metafore, dosetke, humor, i obicne primedbe koje joj pomazu u njemom radu. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja koja su joj dodelila kako novinarska tako i naučna udruženja.
Mnogi njeni raniji eseji mogu da se nadju na linku koji sam gore dao. Moj omiljeni je ovaj preveden dole, i ja ga smatram za najbolji esej iz popularne nauke ikad napisan. U tačno 700 reči je K.C. uspela da opiše kosmičku simfoniju svetla i materije u nastanku. Ili pesmu andjela prilikom radjanja kosmosa, za one koji više vole takvu metaforu.

Mrmljanja

Kada kosmos govori, astronomi slušaju.

Kada peva, oni se u taktu njišu.

To se otprilike nedavno desilo kada je grupa astronoma objavila do sada najdetaljniju analizu kosmičke primalne pesme: nizak brum, duboko iz grla, koji je preteča i atoma i zvezda.

To je prost zvuk, kao mantra ''Om''. Ali, skiriveni u njegovim harmonicima su detalji o obliku kosmosa, o njegovom sadržaju i rodjenju. Ti detalji su toliko bogati da su se nekoliko časova posle objavljivanja ovog rada, nova tumačenja podataka već pojavila na serveru Los Alamosa koji sadrži nove radove iz oblasti astrofizike.

''Uznemireno je osinje gnezdo zainteresovanih'', rekao je Ned Wright, astronom sa UCLA, koji je održao kolegama predavanje o ovom radu - kao što su učinili i mnogi drugi - već naredne nedelje.

Pa, zbog čega toliko uzbudjenje? Zašto astronomi objavljuju rad za radom o nečemu što laicima izgleda kao smušen skup krivulja koje se uspinju i padaju - grafički prikaz ovog zvuka, zasnovan na satima i satima njegove matematičke analize?

Zato što ima naučnog zlata u tim tamo sinusoidalnim brdima.

Ti vrhovi i doline vizuelno prikazuju glas novorodjenog kosmosa, proizveden kad je još bio mokar iza ušiju, majušnih 300 000 godina po rodjenju u Velikom Prasku. Tada ništa nije postojalo, osim čiste svetlosti začinjene mešavinom subatomskih čestica.

I ništa se nije dešavalo, osim što se ova tekućina svetla i materije, kako kažu fizičari, prelivara iz jednog gravitacionog bunara u drugi, sabijajući tečnost na nekim mestima, i razredjujući je na drugim. Kao kada se udara u bubanj, ovo sabijanje ''tečne svetlosti'' prilikom pada u gravitacioni bunar je proizvodilo ''zvučne talase'' koje je kosmolog Charles Lineweaver nazvao ''najstarija muzika u svemiru''.

Onda, odjednom, zvuk je ućutao. Kosmos se dovoljno ohladio da su se čestice, u suštini, koagulisale, kao mešavina sirćeta i ulja za salatu ostavljena u frižideru; svetlost se odvojila iz mešavine i otišla, kao ulje što ode na površinu.

Ostalo je istorija svemira. Čestice su se zatim medjusobno spajale da formiraju atome, zvezde, i sve drugo, uključujući i ljude.

''Kosmos je bio jednostavan u to vreme'', rekao je Anrew Lange sa Catech-a na jednom predavanju. ''Posle toga pojavili su se atomi, hemija, ekonomija. Stvari se brzo srozavaju.''

Što se tiče svetlosti, ili zračenja, ona još uvek prožima ceo prostor. U stvari, ona je deo poznatog ''snega'' koji se pojavi na ekranu ponekad prilikom TV prenosa. Ali, ovo je više nego običan šum: kad su se čestice koagulisale, one su ostavile svoje otiske na svetlosti.

Kao deca kada krišom jedu kolače, čestice su ostavile svoje lepljive otiske prstiju svugde po nebu.

Oblik i raspored tih otisaka nam govori sve što želimo da znamo o ranom kosmosu: o njegovom obliku, o tome koliki njegov deo je sačinjavala materija, a koliko nešto drugo.

Princip je poznat: glas vašeg deteta posebno zvuči zbog rezonantnih oblika njenog grla koje proizvode svoj jedinstven zvučni otisak. Veliko drveno čelo proizvodi mekši zvuk od nategnute violine. Isto tako, zvuk koji nam dolazi iz ranog kosmosa direktno zavisi od gustine materije i oblika kosmosa.

Astronomi ne mogu da čuju ovaj zvuk, naravno. Ali, oni mogu da ga pročitaju kao što bi čitali note. Sabijen zvuk postane vreo i proizvodi vruće tonove, kao pretis lonac. Razredjeni delovi su hladni. Analizirajte vruće i hladne delove kosmosa i dobićete sliku tog zvuka: znaćete tačno koliko ga ima u C molu ili B duru.

Ono što je do sada vidjeno je i uzbudljivo i zabrinjavajuće. Zvuk nam pokazuje da kosmos ima za nijansu veću kolicinu obične materije nego što predvidjaju standardne kosmološke teorije; on zvuči više kao oboa nego kao flauta. Nešto se dešava što ne umemo da objasnimo. Odgovori će nam doći kada priključimo još osetljivije kosmičke stetoskope tokom sledećih nekoliko godina.

Ako smatrate da se ovaj zvuk namenjen samo za uši astronoma, pomislite: Isti nabori prostora koji su stvorili gravitacione bunare koji su proizveli ovaj zvuk takodje su eksplodirali i obrazovali jata, galaksije, zvezde, planete, nas.

Čak i Hare Krišne koji mrmljaju ''Om''

P.S. Zahvaljujem se Jarilu sto mi je razresio neke nedoumice oko srpskih izraza za vrste muzike, i Predragu Brajovicu za pronalazak "efekta Civavinog repa".

postavite na |

Komentari (136)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

background noise 22:17 14.01.2009

Jednom i ja prvi

Tek cu da citam!

nsarski 22:18 14.01.2009

Re: Jednom i ja prvi

background noise
Tek cu da citam!

Moram da kazem da mi se izuzetno dopada tvoj nick

Ima kosmicke asocijacije!

background noise 22:37 14.01.2009

Re: Jednom i ja prvi

Ja sam bivsi ambiciozni inzenjer, nekadasnji tinejdzerski fan one "galaksije" iz 80-ih godina, koji je sticajem okolnosti zavrsio u cistoj komercijali. Ciklus o zaduzbini je moja "crvena knjizica". Ocigledno je da moj nick ima sasvim namerno kosmicke asocijacije.

Ali, da ovo ne bi otislo u pogresnom smeru, over and out!

myredneckself 22:29 14.01.2009

vremeplovi

Dokins ili Sagan su u stanju da napišu popularnu knjigu iz nauke kojom prenesu i važne ideje, kao i lični entuzijazam koji sami imaju za temu o kojoj pišu. I taj entuzijazam je zarazan, da tako kažem. Takve knjige su prvenstveno namenjene laicima, ljudima koji su zainteresovani za neku tematiku, ali nekog posebnog stručnog obrazovanja u toj oblasti nemaju. One takodje služe stručnjacima da ih podseti na šire aspekte onoga čime se i sami bave.

mene, kao laika je uvek privlačilo to između fizike, astronomije i fikcije
Bila mi je dobra Jodi Foster u filmu rađenom po njegovoj noveli "Kontakt" , čini mi se

nsarski 23:48 14.01.2009

Re: vremeplovi

Bila mi je dobra Jodi Foster u filmu rađenom po njegovoj noveli "Kontakt" , čini mi se

Da, to je Saganova knjiga. Medjutim, ja licno ne mogu da mu oprotim sto je u celu pricu ubacio religiozni ugao, koji tu bas nema neko mesto. I u filmu se to vidi.

myredneckself 01:33 15.01.2009

Re: vremeplovi

Medjutim, ja licno ne mogu da mu oprotim sto je u celu pricu ubacio religiozni ugao, koji tu bas nema neko mesto.

ja ovu knjigu nisam čitala, pričam samo o filmu...očigledno je "saznanje" dr. Eli da ipak možda postoji božansko(18 h data recording-a), ali da ona za to nema ubedljivog dokaza, negde i Saganov pogled ?

NNN 03:24 15.01.2009

Re: vremeplovi

u filmu rađenom po njegovoj noveli "Kontakt"

Film je bezzzzzzveze (mislim priča je užassss)!

Hansel 11:31 15.01.2009

Re: vremeplovi

Meni se činilo da je religiozni ugao (kako kažeš), ubačen zbog "faktora nepotpune objašnjivosti Svega", kako bih to već nazvao... Možda u ograničenosti svog (pojedinačnog) uma, mislim da "prauzroke" nikada nećemo moći racionalno da pojmimo, te da nauka, filozofija i religija (i umetnost, dodali bi neki, s razlogom, verovatno) imaju neku dodirnu tačku, ili pak - zajednički prostor u kome se preklapaju. Segan je, po meni, fantastično to spojio u svom poslednjem(?) delu - posle svega, ostaje nejasna priroda iskustva glavne junakinje, a lebde možda još neke poruke...

Nego, da se setimo još nekih popularizatora nauke - Dejvida Belamija, na primer, pa cele one fantastične ekipe, pored njega, iz serijala "Ne pitajte mene" (za kojim bezuspešno tragam)...

indiana92 16:55 15.01.2009

Re: vremeplovi

Pa, sad... nije da tu nema nista... hmmm....spiritualno....

RR!

Saša Zorkić 00:06 16.01.2009

Re: vremeplovi

nsarski
.....ne mogu da mu oprotim sto je u celu pricu ubacio religiozni ugao, koji tu bas nema neko mesto. I u filmu se to vidi.

Uf, pa religiozni ugao tu postoji da bi se snažnije naglasio naučni. Recimo, sveštenik u jednom momentu pita: Zašto vi naučnici toliko sumnjate u sve?

To pitanje je dobro poslužilo da se objasni stav nauke.

oort 10:47 16.01.2009

Re: vremeplovi

ima Kontakt (i knjiga i priča) i dobrih i loših momenata (film nije recimo predstavio divnu sliku iz knjige kad se Eli noću vozi a njoj u susret idu oči zečeva pored puta). po meni je Kontakt za mrvu previše holivudizovan - pre svega zbog odabira Džodi Foster za glavnu ulogu (kad je gledam sve vreme osećam kao da mi televizor osciluje), a i zbog mase drugih detalja. Premalo ima filmova na temu nauke da bismo trpeli psihološke vivisekcije glavnih likova. Meni je jako drag "Bezdan" baš zbog jasnog psihološkog profiliranja glavnih junaka koje možda dolazi do ivice realnog ali je sigurno ne prelazi.

Artur Dent 10:55 16.01.2009

Re: vremeplovi

Hansel
pa cele one fantastične ekipe, pored njega, iz serijala "Ne pitajte mene"

Miriam Stoppard, Rob Buckman, Magnus Pyke.

szabad 22:29 14.01.2009

Zaintrigira čoveka

Kako se sa malo reči može puno toga reći.... kad se ume.

nsarski 23:18 14.01.2009

Re: Zaintrigira čoveka

Kako se sa malo reči može puno toga reći.... kad se ume.

U tome je upravo umetnost i vestina ovakvog pisanja.

Ninoslav Randjelovic 22:33 14.01.2009

Pa, jel to brundanje oboe neko ?

Kao ono tibetansko grleno mumljanje.

nsarski 23:11 14.01.2009

Re: Pa, jel to brundanje oboe neko ?

Kao ono tibetansko grleno mumljanje.

Brundanje!!!!!!! To je rec koju sam trazio.
Slusao sam ih kad brundaju u budistickim hramovima - neverovatno i nestvarno.
Hvala na podsecanju.

Jaril 23:49 14.01.2009

Re: Pa, jel to brundanje oboe neko ?

Kao ono tibetansko grleno mumljanje.

Овако?

nsarski 23:56 14.01.2009

Re: Pa, jel to brundanje oboe neko ?

Jaril
Kao ono tibetansko grleno mumljanje.
Овако?

Hvala, Jarile. Postavio sam i zvanicnu zahvalnicu gore:))

radojicic92 03:49 15.01.2009

Re: Pa, jel to brundanje oboe neko ?

Jaril
Kao ono tibetansko grleno mumljanje.
Овако?

slicno
ovaj peva sto pevaju Tuvanci, u njih nekoliko varijanti i podvarijanti, a najnizi registar "Kargyraa" brundaju i Gyoto monks, ne treba im vise
svejedno i jedni i drugi su skapirali backround noise bez pomagala

a prasak je definitivno izgledao ovako

bindu 04:46 15.01.2009

.gyuto monks in th'cosmic zoom

a ovo pochuj obavezno

tigrks 22:34 14.01.2009

zvuk kosmosa

Kao i uvek. Simfonija za moj organizam. Ne mogu reći; uši, ili oči, ili nešto deseto. Jednostavno, ovo je muzika koja se sluša celim, ne telom, nego organizmom (pri čemu podrazumevam da je organizam nešto veće od tela). Moguće je da ovaj, i ovakav, moj komentar posledica ponovnog čitanja Artura Klarka i njegovih odiseja. U svakom slučaju go to početak, i naravno preporuka do neba, ma gde ono bilo sada.

man ray loves me 22:34 14.01.2009

popularno pisanje o nauci

zaista zahteva talenat, ali ne za pisanje, vec za nauku. popularna pisanija losih ili bivsih naucnika samo recikliraju njihovo povrsno razumevanje.

nsarski 23:12 14.01.2009

Re: popularno pisanje o nauci

zaista zahteva talenat, ali ne za pisanje, vec za nauku. popularna pisanija losih ili bivsih naucnika samo recikliraju njihovo povrsno razumevanje.

Zaista ima odlicnih naucnika koji lose pisu. Ima takodje i takvih koji lose predaju.

man ray loves me 23:23 14.01.2009

Re: popularno pisanje o nauci

recimo da je shvatanje potreban uslov, ali ne i dovoljan.
mada, zavisi za koju publiku. zato fajnmanova predavanja, ma koliko popularna, ostaju interesantna za fizicare.

nsarski 23:29 14.01.2009

Re: popularno pisanje o nauci

zato fajnmanova predavanja, ma koliko popularna, ostaju interesantna za fizicare.

Cak ni to nije sasvim tacno. Ja sam svojevremeno svojim americkim studentima predlagao da citaju Fejnmanove "Lekcije" (cak sam im i filmove njegovih predavanj pustao), ali oni to nisu hteli da citaju. Glavna primedba im je bila "ne mozes da polozis ispit citajuci Fejnmana!". Go figure.

man ray loves me 23:41 14.01.2009

Re: popularno pisanje o nauci

ma dobro, zavisi sta je bio ispit, za sta tacno studiraju, koliko vremena imaju....
mislila sam na to da u njima nema proizvoljnih, 'poetskih' lupetanja i da su zato interesantna za fizicare.

cassiopeia 22:35 14.01.2009

Astronomija

Čist je užitak čitati ovakve tekstove. Tako sam i ja postala zaljubljenik u kosmička prostranstva susrevši se sa časopisom Astronomija. Volim da pročitam ovakve eseje jer mi približavaju materiju koja me zanima.
Hvala.

nsarski 23:13 14.01.2009

Re: Astronomija

cassiopeia
Čist je užitak čitati ovakve tekstove. Tako sam i ja postala zaljubljenik u kosmička prostranstva susrevši se sa časopisom Astronomija. Volim da pročitam ovakve eseje jer mi približavaju materiju koja me zanima.
Hvala.

Ja kad citam ovakve tekstove uvek nesto naucim. Ako ne o kosmosu, onda sigurno o pisanju...:)

Blade Runner 22:45 14.01.2009

Sto rece vec ko rece

Kosmos nije cudniji nego sto ga zamisljamo. On je cudniji nego sto mozemo da ga zamislimo.

nsarski 23:30 14.01.2009

Re: Sto rece vec ko rece

Kosmos nije cudniji nego sto ga zamisljamo. On je cudniji nego sto mozemo da ga zamislimo.

Da, u sasvim ranom kosmosu i neki fizicki zakoni (interakcije) nisu postojali. Za nas nezamislivo.

milosib92 22:48 14.01.2009

Blog kao esej iz nauke

Pisati o nauci je, sa stilske i jezičke tačke gledišta, neuporedivo teže. Po mom mišljenju, potrebno je imati poseban talenat za ovu vrstu pisanja. Izmedju ostalog i zato što se tekst prvenstveno obraća širokoj publici, ljudima koji su inteligentni, ali stručni u nekim drugim disciplinama, recimo.

Mislim da ovde imamo nekoga ko savršeno odgovara opisu. Talenat profesora nsarskog za pitko izlaganje kompleksne materije je nesporan.

nsarski 23:16 14.01.2009

Re: Blog kao esej iz nauke

Talenat profesora nsarskog za pitko izlaganje kompleksne materije je nesporan.

Ja se samo trudim. I, ozbiljno da kazem, prema mojim licnim kriterijumima sam u tome osrednji. Zaista to mislim. To je otprilike moja realna klasa, ali ja se i dalje trudim da se poboljsam.

milosib92 23:28 14.01.2009

Re: Blog kao esej iz nauke

Strelica vremena i Narušena ravnoteža su po mom skromnom mišljenju napisani vrhunski.

nsarski 23:33 14.01.2009

Re: Blog kao esej iz nauke

milosib92
Strelica vremena i Narušena ravnoteža su po mom skromnom mišljenju napisani vrhunski.

OK, hvala na lepim recima. Ipak, ako ikad budem sastavljao neku zbirku tih tekstova, svi ce oni pretrpeti ozbiljne revizije. Tacno znam sta imam na umu, ali da ne nastavljamo vise. Ja sam mnoge od njih pisao na brzinu, na primer. Thx, u svakom slucaju:)

tigrks 00:09 15.01.2009

Re: Blog kao esej iz nauke

Ja se samo trudim. I, ozbiljno da kazem, prema mojim licnim kriterijumima sam u tome osrednji. Zaista to mislim. To je otprilike moja realna klasa, ali ja se i dalje trudim da se poboljsam.

Bogu hvala, trudiš se - i uspeva ti. Po mom skromnom stavu jedini koji je ispred tebe (uz izvinjenje za ovaj nivo intimizacije, ali ja tako pokazujem svoju naklonost), za naše govorno područje je moj profesor Vladimir Ajdačić. Mnogo žalim što skripta koja je on napisao za nas, studente prve godine elektronike u Nišu, davne 1974. godine, nisam sačuvao. Sada mi ostaje da se sećam tih tekstova, ili da u njegovoj knjizi Nauka kao bajka otkrivam poeziju nauke. Ipak, mislim da su skripta neprevaziđena. I danas se sećam nekih bisera poput ovog:
Definicija genija
Genije je osoba koja iz minimuma podataka izvlači maksimum korisnih informacija - Radeford je genije.

bauer. 00:15 15.01.2009

Re: Blog kao esej iz nauke

Ipak, ako ikad budem sastavljao neku zbirku tih tekstova, svi ce oni pretrpeti ozbiljne revizije.

E pa Sarski, uz svo duzno postovanje, to nije u redu. Zar nismo rekli da se ne moze dvaput uci u istu reku. I, za koga bi ih prepravljao? Za neke bolje od nas?

Predrag Brajovic 00:32 15.01.2009

Re: Blog kao esej iz nauke

bauer.
Za neke bolje od nas?

Ма не бој се, Бауре, мисли он да смо ми најбољи, јер иначе... знаш како каже Кањош Мацедоновић: "Моја господо, бољи и виши пођоше бољијема и вишијема, а ја једва вас допадох!"

bauer. 03:46 15.01.2009

Re: Blog kao esej iz nauke

"Моја господо, бољи и виши пођоше бољијема и вишијема, а ја једва вас допадох!"

Pa to mu i ja velim. Đe će mu ljepše bit no ođe?

cult 22:48 14.01.2009

Esej je pisan

Bas onako...za americku domacicu.
Skupljenih obrva, do pucanja napregnutih vijuga, cita.
Uopste mi se ne dopada.
Nisam astrofizicar.
Ali ovoliko "nacunopopularno"....it s too much
Ipak.

background noise 23:13 14.01.2009

Re: Esej je pisan

Da li si ikada upoznao neku americku domacicu?

Bio u americi?

Znas, treba imati razumevanja za druga podneblja i dela koja iz njih dolaze.

Kako bi prokomentarisao nesto sto nadahnuto napise moj prijatelj iz Japana - kao nesto za Japansku domacicu?

Pa, ako je to supruga g. Hinouea, mislim da bi bilo lepo procitati.

nsarski 23:50 14.01.2009

Re: Esej je pisan

Bas onako...za americku domacicu.

Americke domacice ne citaju ovakve eseje. Skupljenih obrva ili ne.

cult 00:11 15.01.2009

Re: Esej je pisan

Jesam.
Nisam.
Imam razumevanja za podneblja i dela.
Rado citam sve sto stize iz Japana. Hit me!

Tekst je pisan za i prilagodjen ciljnoj grupi.
Nema u tome nista lose.
Pozdrav.

pape92 23:16 14.01.2009

Emilijan D. Venečanin

Ovo je možda pogodan trenutak i mesto da pomenem jednu drugačiju, mada sličnu profesiju. Mislim na profesore fizike. (Naravno i svih drugih predmeta). Nisu obasjani svetlima pozornice poput Sagana, ali nisu manje zaslužni za ljubav - ili mržnju ako su loši, pa je odgovornost utoliko veća od one koju imaju populizatori nauke - koju gajimo prema nauci. Sumnjam da ijedan naučnik nema nekog svog srednjoškolskog profesora zaradi kojega je, uz Galaksiju i seriju Kosmos naprimer, zavoleo posao kojim se danas bavi. Biti profesor zaslužan za pojavu naučnika je za na nauku ne manje važno od samih naučnika, i nije nimalo lako. Zahteva žar i entuzijazam nalik onome koji je imao Sagan, a verovatno i podjednak talenat, i to iz godine u godinu, na uvek istim temama. Skidam zato kapu dobrim profesoima.

Moj nije uspeo, iako je bio od najboljih. Umesto naučnika postao sam inženjer, ali ga neću zaboraviti. Pre više od decenije tragično preminuli profesor (izvinjavam se na svečanom tonu koji je poprimio ovaj komentar) fizike u XIV beogradskoj, Emilijan D. Venečanin, poznatiji kao Emika.

Cakisa63 23:28 14.01.2009

Re: Emilijan D. Venečanin

UUUh i ja sam išao u XIV, poznati emika, nisam znao da je umro, slava mu.
Što ja nisam dalje išao po nekim svojim željama ili na fiziku li tako nešto ni sad ne umem da opišem, sigurno nije Emika tome ni pomogao ni odmogao, odoh u sasvim drugom semru, ma nema vez gde sam ja, samo sam hteo da kažem da je Emika bio sjajn profesor i osoba o kojoj su se za života u gimnaziji ispredale legende, te da je bio u grupi Vinčanskih fizičara koji su bili ozračeni prilikom startovanja reaktora i posle lečeni i izlečeni u Francuskoj tada skoro ekssperimentalnom metodom presađivanja koštane srži, pa do njegovih čuvenih štosova sa časova, recimo delio je "sufl+" i "sufl-", ko šapuće na času drugaru koji odgovara pa ako mu dobro šapuće dobije sufl+ ili -, car je bio a čuo j i pod starost kao ker, ništa nije moglo a mu izmakne i pored debelih cvikera i krhke građe...

Slava mu!

Caki Delija Mb

P.S.: Sorry za trol :(

tigrks 23:30 14.01.2009

Re: Emilijan D. Venečanin

ali nisu manje zaslužni za ljubav - ili mržnju ako su loši, pa je odgovornost utoliko veća

U potpunosti podržavam. Ali, nemoj biti toliko strog prema sebi, pa nemožemo baš svi biti naučnici, a inženjer - malo li je?

pape92 23:41 14.01.2009

Re: Emilijan D. Venečanin

ništa nije moglo a mu izmakne i pored debelih cvikera i krhke građe...

Da to je Emika...sasvim nalik Jeremiji iz Alana Forda. Sufl, čoveče...
I ja se izvinjavam zbog začetog trola, ali eto, došlo mi. Što reče moj drugar, šta je blog bez trola.

nsarski 23:46 14.01.2009

Re: Emilijan D. Venečanin

I ja se izvinjavam zbog začetog trola, ali eto, došlo mi. Što reče moj drugar, šta je blog bez trola.

Nema sta da se izvinjavas, i meni je Emilijan predavao fiziku poslednje tri godine u gimnaziji. Kasnije sam ga video jos u par navrata.
On je bio izuzetan covek, veoma zanimljiv na svoj nacin. Veoma duhovit, za one koji su ga s paznjom slusali. I depresivan.

pape92 23:54 14.01.2009

Re: Emilijan D. Venečanin

Ali, nemoj biti toliko strog prema sebi, pa nemožemo baš svi biti naučnici, a inženjer - malo li je?

Moram, niko drugi neće

Ja sam mogao, pa nisam hteo. Mnogo kasnije bi mi malo žao.

Nije malo, a nije ni loše (inženjer biti). Putevi naučnika su takodje neizvesni i često praćeni gorčinom, kad kažem takođe mislim kao svima od nas ako se tako zalomi. Ipak, ipak...

pape92 00:01 15.01.2009

Re: Emilijan D. Venečanin

i meni je Emilijan predavao fiziku poslednje tri godine u gimnaziji

Nekako kao da sam znao (a nisam).
Emilijan je bio jedan od onih unikata, kao iz Felinijevih filmova. Jeste, u pravu si i za depresivnost...

benevolent 15:38 15.01.2009

Re: Emilijan D. Venečanin

Нисам сигуран да није Емилијан Т. Венечанин. Мада, није ни важно, јер је био једини са таквим именом и презименом. Никоме није било, стога, јасно зашто је наглашавао то средње слово Т или Д.
А био је јединствен и као професор и као педагог. Хуман, врцав, духовит и инспиративан ђацима. Баш лепо што сте га се, овом приликом, сетили.
Позз

blau.punkt 17:40 15.01.2009

Re: Emilijan D. Venečanin

onaj, kojem je taj profesor usao prvi put na cas (onako kao meni), nece to nikad zaboraviti.
bez ijedne reci, laganim korakom je dosao do katedre, sa izvesne visine spustio dnevnik na nju.
zatim je uzeo kredu, odsetao do table i celom njenom duzinom napisao svoje ime.
emilijan d. venecanin.

za to vreme u razredu zagor, kikot, smex.. kad je zavrsio sa pisanjem, okrenuo se ka nama i cuteci sacekao da se utisamo i tek tad rekao: to je moje ime.
a onda je svako od nas morao da ustane i da se predstavi. uz jos par nekih podpitanja. raznih.

neverovatan lik. prepun znanja za takvo mesto kao sto je ucionica 14 gimnazije..
secam se njegovog pomalo nazalnog ravnog glasa koji na sred casa saopsti da cemo sad uraditi jednu vezbicu..
i ...njegovog vecitog crnosivog odela. sive kosulje. i crne kravate. uvek iste.
i ... onih velikih svevidecih pametnih ociju se secam.
i.. znanjaaaa koje je pokusavao da nam prenese.. ipak, ponekad sa dosadom i beznadjem da je tako nesto moguce..
i stvarno ne mogu da se setim da je i pored silnih slabih ocena iko bio oboren kod njega na kraju godine. znao je da nisu svi za sve.

Ninoslav Randjelovic 18:49 15.01.2009

Re: Emilijan D. Venečanin

On je bio izuzetan covek, veoma zanimljiv na svoj nacin. Veoma duhovit, za one koji su ga s paznjom slusali. I depresivan.

Neverovatno !
Emilijan je bio moj veliki prijatelj jos u gimnaziji, a narocito tokom fakulteta. Setali smo se, zezali na razne teme, pa i na cinjenicu da ima dva para odela koje godisnje nosi i tamne kosulje koje zakopcava do grla....Voleo je da putuje bez plana. Ode na aerodrom i kupi kartu za prvi let do mora. Tada je bilo vise letova ka vise destinacija, a sve su bile na nasem moru....
Skuplao je sve te vezbice iz Fizike mnogih generacija. Skupljao je i novac koji je poceo naglo da gubi vrednost. Imao je obicaj da nosi novcanik pun tih novcanica... Ne znam..., nasi su ga mrtvog na ulici.... Neko ga je ubio udarcima u glavu.
Emika.

pape92 21:57 15.01.2009

Re: Emilijan D. Venečanin

Drago mi je da ga se toliko ljudi setilo. To znači da ih je i mnogo više, Emilijan D. Venečanin je zaslužio sećanje. Mnogo više zapravo, ali proklete devedesete su ga uzele na najbrutalniji mogući način. Pokušavao sam kod poznanika iz policije da saznam ima li ikakve šanse da se ubica (ubice) pronađu...najdalje do čega se stiglo je da je ubistvu prethodila svađa u troli. Emilijan se nije navikao na dizelaše, mislio je deca kao ona iz klupa nekoliko generacija ranije.

marco_de.manccini 23:20 15.01.2009

Re: Emilijan D. Venečanin

proklete devedesete su na slichan (ne znam detalje, ali na prvi pogled) nachin uzele i djuru kurepu u 1993. chini mi se da je on bio chlan srpske akademije i da je bio opljachkan i ubijen od strane nekih mladica.

alpeot 23:33 14.01.2009

nsarski, my man! :)

WMAP... Predivna slika. Male fluktuacije u mikrotalasnom pozadinskom zracenju. Mnogo preciznije nego COBE, zar ne? I ovo su seeds buducih galaksija... Izvanredno.

Da li sme ovde da se prica o tamnoj materiji i tamnoj energiji? Mislim, kad je bal, nek je bal. :)))

nsarski 23:46 14.01.2009

Re: nsarski, my man! :)

Da li sme ovde da se prica o tamnoj materiji i tamnoj energiji? Mislim, kad je bal, nek je bal. :)))

Ovde moze o svemu da se prica:)))

alpeot 23:57 14.01.2009

Re: nsarski, my man! :)

nsarski
Ovde moze o svemu da se prica:)))

Cak i o uticaju polarne svetlosti na kiselo mleko? :)))

Just kidding... Ok, najnoviji podaci pokazuju da tamna materija gnezdi vidljivu materiju, tj. galaksije. Kao i da se zgusnjava tokom vremena (mada se svemir siri)... Da li bi LHC mogao detektovati nosioce tamne materije, za koje se pretpostavlja da su supersimetricni partneri cestica barionske materije?

nsarski 00:00 15.01.2009

Re: nsarski, my man! :)

Da li bi LHC mogao detektovati nosioce tamne materije, za koje se pretpostavlja da su supersimetricni partneri cestica barionske materije?

Pa, to je jedno od ocekivanja. Da se s-partneri detektuju. Mada, ima i strahovanja da ce se proizvesti strangelets i progutati sve oko nas. Hm, sumnjam. Oooozbiljno sumnjam.

alpeot 00:09 15.01.2009

Re: nsarski, my man! :)

nsarski
Pa, to je jedno od ocekivanja. Da se s-partneri detektuju. Mada, ima i strahovanja da ce se proizvesti strangelets i progutati sve oko nas. Hm, sumnjam. Oooozbiljno sumnjam.

Ili mikro crne rupe, vakuumski mehuri, magnetni monopoli.. I, naravno, strangelets (to bese vezano stanje kvarkova od kojih neki imaju "cudnost" kao kvantni naboj? - citao sam nesto sto je o tome pisao Dejan Stojkovic).

Ja se ipak nadam samo s-partnerima. I ponekom Higsu. :)))

sybil 23:52 14.01.2009

profesore

lep blog.
pored novinara koje ste pomenuli postoji i veliki broj agenata koji imaju PhD i cija je uza specijalnost patentno pravo. oni imaju posebnu obuku posle doktorata i to su ljudi specijalizovani da brzo apsorbuju nauku.
kada se vec javljam, saljem vam moj naucni esej na medicinsku temu kancerogenih bolesti:

http://blog.b92.net/text/6762/Budi%20sam/#k438060

nsarski 23:56 14.01.2009

Re: profesore

sybil
lep blog.
pored novinara koje ste pomenuli postoji i veliki broj agenata koji imaju PhD i cija je uza specijalnost patentno pravo. ono imaju posebnu obuku posle doktorata i to su ljudi specijalizovani da brzo apsorbuju nauku.
kada se vec javljam, saljem vam moj naucni esej na medicinsku temu kancerogenih bolesti:

http://blog.b92.net/text/6762/Budi%20sam/#k438060

Hvala na lepim recima. Nazalost, ja prosto ne stizem da procitam tolike zanimljive tekstove koji se ovde postavljaju. I zbog toga sam svakako mnoge propustio. Taj koji si poslala je jedan takav. Hvala na linku.

nsarski 00:17 15.01.2009

Re: profesore

kada se vec javljam, saljem vam moj naucni esej na medicinsku temu kancerogenih bolesti:

Uzgred, evo jedne teme koja me poslednjih dana fascinira. Mozda bi ti mogla jedan blog o tome?

Naime, postoji neki morski puz koji jede morske alge, uzima od njih hloroplast i uspeva pomocu toga da vrasi sopstvenu fotosintezu! Totalno neverovatna stvar! A cuda tek slede:
Taj puz uspeva da izvuce gene iz te alge i ugradi ih u svoj genom! Pa posle te osobine prenosi na potomstvo. Ovo je prvo horizontalno prenosenje genetike za koje sam cuo.
Puz se zove Elysia chlorotica. Ovo je, dakle, zivuljka koja radi na solarnu energiju. Rad se zove Solar-Powered Sea Slugs. Mollusc/Algal Chloroplast Symbiosis1,2
Evo ga taj puz:

Ludo, ha?

pape92 00:34 15.01.2009

Re: profesore

Ovako nešto ne postoji. To su i reči jednog britanskog lorda kada je prvi put video žirafu.

Zaista: kako je ovo moguće, i br 2 ako već jeste kako da se za tog puža nije ranije znalo. Iako vidim da naslov rada upućuje na simbiozu, alga je koliko shvatam pojedena i ne postoji više, ostao je samo puž koji vrši fotosintezu!?

Od ovih trolova ne može da se živi, ali kada ih lansiraju autori bloga, onda je to valjda u redu

sybil 00:38 15.01.2009

Re: profesore

ovo nisam znala, zaista fascinantno.

Predrag Brajovic 00:57 15.01.2009

Re: profesore

pape92
Ovako nešto ne postoji. To su i reči jednog britanskog lorda kada je prvi put video žirafu.

Ма постоји, али је неприхватљиво!

Сва срећа да британски лордови или на разум прекомерно упућен свет немају увид у све "неприхватљиве" поставке модерне физике... Ја, лично, још увек муку мучим и са кварковима, нарочито оним што се зове шармантни. (Паз' , молим те, честица па још шармантна. Где то има!?) Тако да су блажени сви они који мисле да је Хигс некакв господин који гдегод држи крчму.

benevolent 15:44 15.01.2009

Re: profesore

Ovo je prvo horizontalno prenosenje genetike za koje sam cuo.

А мени се чини да је и прво преношење генетике са биљака на животиње.

gordanac 23:23 15.01.2009

---

Ја, лично, још увек муку мучим и са кварковима, нарочито оним што се зове шармантни. (Паз' , молим те, честица па још шармантна. Где то има!?)

Gde ima?
Pa - svugde...:))

Тако да су блажени сви они који мисле да је Хигс некакв господин који гдегод држи крчму.

Pa naravno da drži krčmu!
(Msleeeeeeem, pa šta bi drugo radio?!)
Ustvari, iznajmljuje već četvrtu sezonu, meknows.
Glavni ulaz:

Istočni ulaz:

Predrag Brajovic 23:31 15.01.2009

Coup de grâce

Горданац
Gde ima?
Pa - svugde...:))

Прееедааајем сеее...
Шта ћеш:

gordanac 02:08 16.01.2009

Coup de grâce

Прееедааајем сеее...

Šteta :))))

nsarski 02:20 16.01.2009

Re: Coup de grâce

gordanac
Прееедааајем сеее...

Šteta :))))

P.B i ja smo vec zakazali sastanak u jednoj krcmi na kraju sveta:) Ne znam da li je u pitanju isti lokal.

Uzgred, bas su javili da se avion koji je poleteo iz Njujorka skrsio u Hudson River. Super. Temperatura je bila oko -7 stepeni. Svi preziveli bez povreda, samo se malo smrzli.

radojicic92 02:23 16.01.2009

Re: Coup de grâce

Uzgred, bas su javili da se avion koji je poleteo iz Njujorka skrsio u Hudson River. Super.

jeste, srusile ga guske

gordanac 02:34 16.01.2009

Coup de grâce

P.B i ja smo vec zakazali sastanak u jednoj krcmi na kraju sveta:) Ne znam da li je u pitanju isti lokal.

Sigurno.
Samo - menja oblik, s vremena na vreme, naravno.
Univerzum je to.

Idealno za mrmljanje, brundanje, d-moll i sve ostalo....

Predrag Brajovic 02:35 16.01.2009

Re: Coup de grâce

nsarski
P.B i ja smo vec zakazali sastanak u jednoj krcmi na kraju sveta:) Ne znam da li je u pitanju isti lokal.

Ма оно gordančevo је неки модерни кафић, мора да су тамо конобарице бесмислено анорексичне, мада вероватно и млађе од оних наши тетки у боросанама. (Некако ми, не знам зног чега, паде на ум Unfuckable, осећам да су му у младости фетиш биле тете боросанке, али нешто га нема... Недостаје ми... Једино да га призовем стиховима, знам да би му се ови допали: Ој ти, тето, боросанко, / што плетиво плетеш танко, / међу јавом и међ сном.)

nsarski 02:37 16.01.2009

Re: Coup de grâce

Idealno za mrmljanje, brundanje, d-moll i sve ostalo....

:))))))
Sve moze, samo i da imaju beges u pratnji, i eto rodjenja novog sveta:))

nsarski 02:42 16.01.2009

Re: Coup de grâce

Ој ти, тето, боросанко, / што плетиво плетеш танко, / међу јавом и међ сном.)

Haha, bsa neobicno! Ja se danas igrao sa kucetom, pa mu kazem "kuce moje samohrano, ko te dozva u moj dom!", a svi se prisutni izbecise na mene. Kao - jel' si poludeo? Sad mi je lakse da znam da nisam sam. Najzad, u tu kafanu, nadam se, ne primaju bas svakoga:)))

Predrag Brajovic 02:48 16.01.2009

Re: Coup de grâce

nsarski
Ој ти, тето, боросанко, / што плетиво плетеш танко, / међу јавом и међ сном.)

Haha, bsa neobicno! Ja se danas igrao sa kucetom, pa mu kazem "kuce moje samohrano, ko te dozva u moj dom!", a svi se prisutni izbecise na mene. Kao - jel' si poludeo? Sad mi je lakse da znam da nisam sam. Najzad, u tu kafanu, nadam se, ne primaju bas svakoga:)))

Синхороницитет, драги мој nsarski, или зараза, сад нам је сасвим свеједно... Што се тиче кафане, само се ти зезај, али она стварно постоји - Q.E.D by gordanac.

gordanac 02:54 16.01.2009

Re: Coup de grâce

Najzad, u tu kafanu, nadam se, ne primaju bas svakoga:)))

Kučići mogu
meknows
A Laza i Lenka su stalni gosti
methinks

Што се тиче кафане, само се ти зезај, али она стварно постоји

Naravno da postoji!
mepromise
Q.E.D
ili
ὅπερ ἔδει δειξαι.

trener92 04:29 16.01.2009

Re: profesore

sybil
lep blog.
pored novinara koje ste pomenuli postoji i veliki broj agenata koji imaju PhD i cija je uza specijalnost patentno pravo. oni imaju posebnu obuku posle doktorata i to su ljudi specijalizovani da brzo apsorbuju nauku.
kada se vec javljam, saljem vam moj naucni esej na medicinsku temu kancerogenih bolesti:

http://blog.b92.net/text/6762/Budi%20sam/#k438060

ovako
Budi sam

trener92 04:31 16.01.2009

Re: Coup de grâce

Najzad, u tu kafanu, nadam se, ne primaju bas svakoga:))

"Zabranjen ulaz za komarci!" ( tako je bar pisalo ranije)

ivana23 10:13 16.01.2009

Re: Coup de grâce

trener92
Najzad, u tu kafanu, nadam se, ne primaju bas svakoga:))
"Zabranjen ulaz za komarci!" ( tako je bar pisalo ranije)

A vinske musice?

trener92 10:39 16.01.2009

Re: Coup de grâce

A vinske musice?

Poželjne

MightyNora 00:17 15.01.2009

Dakle...

... ovaj tekst je stvarno muzika Amadeusa za usi.

Kaze... postoje dobri teniseri i dobri treneri tenisa. Ona je nesto sasvim drugo. Ona bi i tenis preko radija napravila fenomenalnim.

Pozz

palilula92 00:25 15.01.2009

Dragi Profesore,

Jedan od muzeja koji uspesno objasnjava i priblizava nauku nama obicnim ljudima je American Museum of Natural History u New York-u. Neznam da li si bio, ali bih ga svima preporucila. Muzej ima mnogo raznih postavki, mene je najvise odusevio film Cosmic Collisions. Evo linka, ima i mali isecak iz flma. Filmsko platno je sfera, koja je ujedno i plafon, stvarno fantasticno.

http://www.amnh.org/rose/spaceshow/cosmic/?src=e_h

nsarski 00:28 15.01.2009

Re: Dragi Profesore,

Nazalost, nisam tamo bio. I jasno mi je koliko sam proputio. Hvala na linku. Savetujem svima da pogledaju.

jeremija92 00:56 15.01.2009

Dođoh do ovoga

..... "Neki naučnici taj talenat imaju - Dokins", pa odmah da kažem da se ne slažem.
Možda je dobar naučnik, ali talentovan pisac nije, pre bih rekao da je vrlo dosadan.

marco_de.manccini 19:37 15.01.2009

Re: Dođoh do ovoga

da, ponavlja se mnogo. kazhe neshto pa ponavlja kasnije malo drugachije. vecina chitalaca shvata i bez toliko ponavljanja.

49 41 00:57 15.01.2009

Kap

ivana23 01:11 15.01.2009

Re: Kap

mirelarado 01:29 15.01.2009

Brunda ili bruji?

Esej je zbilja odlično napisan za čitaoce laike kojima je namenjen. Ipak, priznaj, nsarski, da je tematika podatna:
sve nas živo zanima od čega je sačinjen taj univerzum, gde smo samo ona kap sa prelepih fotografija Ivane23 i 4941.

bindu 01:53 15.01.2009

za sve,

srbske "domatchice"...srbske proletere in exile i kod kuca, kao i sve ostale gradzane sveta koji posetchuju blog b92, mala pritchica iz india.

Long ago in the dense jungle near Kashi (Varanasi) lived a grouse, a hare, a monkey and an elephant. They dwelt together in peace and harmony. Wishing to know which among them was the eldest so that they might accord each other appropriate respect, the grouse asked each of them to tell how they first remembered seeing a particular tree. The elephant and the monkey recalled seeing it when it was the same size as themselves, the rabbit had drunk dew drops off it when it had but two leaves, while the bird said that he had eaten some seeds and that the tree had sprouted from his droppings. Discovering their proper order of seniority in this way they went about with the monkey riding on the elephant's back, the hare on its shoulders and the grouse perched on top of the hare.

They decided to enter the path of virtue by observing the five basic moral deeds, avoiding: killing, taking what is not given, sexual misconduct, lying and taking intoxicants. Having made these the basis of their own conduct, they set out to teach them to the other animals in the forest. The resulting harmony brought great peace and prosperity to the kingdom.

One day, the king and queen and their ministers asked a clairvoyant hermit to tell them the cause of their good fortune. He explained that it was because of the animals' good conduct. When they expressed a wish to see the animals, the hermit told them it was unnecessary for they could achieve the same by following the same precepts. This they did and the kingdom enjoyed great wealth and prosperity. Subsequently they were reborn as gods..

and, sorry ja ne previdi na srbski. ja misli isto sto neko "retche"idi pa nauci "engelski" i ako nije vise u "moda", moze da koristi. pozzzdrav iz india.

49 41 02:26 15.01.2009

Kap

koja se utopi; to smo mi.

49 41 02:32 15.01.2009

Sta je Doktor nauka?

-To je Doktor koji leci nauku?
(Odgovor 7.-mo godisnjeg klinca)

Fenomenalan blog, koji me istovremeno asocirao na pitanje/odgovor klinca.

dolybell92 02:45 15.01.2009

Još jedan

od odličnih postova, koji sam naravno, stavila u svoju arhivu...
Zatrebaće mi to, znam.
Prokleta radoznalost - nema joj kraja... i Higsov bozon
i teorija struna... sve bih da uklopim, a nemam dovoljno znanja,
samo sam "informisana"....

NNN 04:16 15.01.2009

Izvini profesore

...ali meni je tekst grozan, mislim da je za čistu peticu na pismenom iz srpskog u 7. razredu (Sunce sija, ptičice su zelene, a balerine bele rade blablabla...). Mislim lepo je imati nadahnuće, ali od ove poplave nadahnuća, se gubi poenta. Lepo je što je imala inspiraciju, ali friški naučni rezultati su joj bili samo izgovor da ovo napiše, tj. verujem da bi napisala skoro isto ovo da je bila bilo koja druga oblast.
Ako već hoćemo o popularizaciji nauke, ono što je pisano na ovom ovde blogu je neuporedivo iznad ove poetske (izvinite, stvarno) dijareje i to ne zato što mislim da je ovo loše (a mislim! Dva puta sam morao da pročitam i drugi put mi je izgledalo još gore!), nego što mislim da tekstovi koje pišeš (prvenstveno oni koji se tiču nauke, pošto o popularizaciji iste govorimo) su neverovatno prijemčivi, zanimljivi i razumljivi (a to je ono najbitnije!), dakle, daleko su iznad osrednjih.
P.S. Možda je ovo trebalo da pošaljem na PP?

nsarski 04:22 15.01.2009

Re: Izvini profesore

Dobro, to je tvoje misljenje, i hvala ti sto si ga rekao i obrazlozio. Ja ne mislim sasvim tako. Ovde je zaista rec o popularizaciji - opisati nesto populusu. A, sto kaze Platon, populus nekad treba i lagati (koristiti retoricke trikove) ako je to u interesu vise istine. Ja mislim da ona svojim nacinom pisanja ispunjava svoju misliju.

NNN 04:37 15.01.2009

Re: Izvini profesore

U nekom "Asterixu" centurion traži, među legionarima, dobrovoljca koji će da ode u galsko selo, a oni nešto mumlaju na latinskom. Centurin pobesni i kaže:" (Junonu mu Junoninu) 'oću malo više entuzijazma, a malo manje latinskog!".
Tako i meni (izgleda da sam u manjini), u ovom tekstu, nedostaje malo više činjenica, a mnogo manje poetskog zanosa. Btw volim metafore i poređenja kad su u službi razumevanja činjenica, ali ne i kad su same sebi cilj.

nsarski 05:08 15.01.2009

Re: Izvini profesore

Razumem sasvim tvoje primedbe. Prvo, ona je u svoje metafore zapakovala mnogo cinjenica, da ih citaoci lakse progutaju. Njeno pominjanje udaranja u buban je (indirektna) referenca na kljucni rad matematicara Mark Kac-a Can you hear the shape of a drum.
"Ozbiljno" govoreci pitanje je fundamentalno, zaista fundamentalno i ima aplikacija u celoj nauci, a formulise se ovako: Da li mozes iz spektra Hamiltonijana da znas granicne uslove koji su proizveli taj spektar? Da li ti se ta formulacija vise svidja?
Ili da to formulisem ovako. Argument je malo duzi, ali molio bih te za malo strpljenja.
Jedna od bitnih stvari za prezivljavanje i buducnost nase civilizacije su "seed banks" - mesta gde se cuvaju uzorci biljnih vrsta. Ovo je bitno zato sto je moderna poljoprivreda napravila selekciju tako da se uglavnom gaje sorte koje su pogodne iz komercijalnih razloga. Ostale se ne uzgajaju. Koliko je vrsta tikvi, cveca, zitarica, vrsta tresanja, hrastova, borova i bobica prosto ugrozeno tom praksom! Mi smo izdvojili genetski kod koji nama odgovara, u sadasnjem trenutku, za trenutnu korist i prezivljavanje, i time smo eliminisali na milione verzija prirode koje su, u ovom svetu, "korov". U originalnom znacenju te reci, ovo je genocid.
Banke semena su tu da ovaj genocid ublazimo. Mozda ce se stvoriti uslovi na Zenlji kada ce neko seme, zaboravljeno danas, biti od zivotne vaznosti u nekoj buducnosti. Seme neke jagode, ili pasulja - divlje i neprivlacno danas, ali itekako pozeljno u toj sutrasnjici. OK, ovo je bio najdosadniji i najduzi deo argumenta.
Veoma je tesko ljudima objasniti da pare treba izdvojiti da se sacuva seme neke krdzave jabuke. A, nadam se da uvidjas, ovo moze da bude od zivotne vaznosti.
Ljudi koji imaju zadatak da ubede nadlezne da se odvoji novac za ovo se obicno zale ovako: "Ih, ybg, kad bih imao posao da sacuvam genetski kod necega sa ocima, odmah bi problem bio resen! Ovako, sa ovom paprikom nemam sanse" Naslucujes, nadam se poentu.
Znas, pande nisu jedine ugrozene zivotinje - ima mnogo gustera, kornjaca, ptica, puzeva, zaba koje imaju slicnu sudbinu. I svaka cast pandama - one ce spasiti svet. Jer ce zbog svoje lepote makar malo probuditi svest neprobudjenih.
To je snaga metafore koja ti se ne dopada. Jeste el cheeepo, ali radi.
Jednom je Gould napisao esej o dinosaurusima, bas potezuci ovaj argument. On je strucnjak za puzeve, ali, kaze - ako ce dinosaurusi da probude svet, ja sam za njih.

Izvini zbog duzine.

NNN 05:54 15.01.2009

Re: Izvini profesore

Prvo, ona je u svoje metafore zapakovala mnogo cinjenica, da ih citaoci lakse progutaju. Njeno pominjanje udaranja u buban je (indirektna) referenca na kljucni rad matematicara Mark Kac-a Can you hear the shape of a drum.

Ja sam tekst čitao kao da je u pitanju Markovljev proces, mada mi je podsvesno bilo jasno da je potrebno neko predznanje da bi moglo da su uživa na više nivoa.

Da li mozes iz spektra Hamiltonijana da znas granicne uslove koji su proizveli taj spektar? Da li ti se ta formulacija vise svidja?

Šredingera sam poslednji put sretao krajem prošlog veka.

A "dužinu" argumenta opravdava razumljivost.
Nemam ništa protiv "komercijalizacije" nauke ako je u prave svrhe (tj. u svrhe razvijanja te nauke), ne volim kad ide u suprotnom smeru (npr. daj da spasimo pande, ko šiša guštere i puževe). Logočno je da su npr. skoro sve emisije o životinjama na Animal planetu, Nat geo, Exploreru, Discoveryju itd. o ajkulama, lavovima, slonovima i sl. a ne o magarcima ili ascidijama

Izvini zbog duzine.

Izvini ti, što si "morao" da pišeš dugačko

kamichak92 08:54 15.01.2009

Re: Izvini profesore

NNN
Logočno je da su npr. skoro sve emisije o životinjama na Animal planetu, Nat geo, Exploreru, Discoveryju itd. o ajkulama, lavovima, slonovima i sl. a ne o magarcima ili ascidijama

pa kad ljude zanimaju ajkule, lavovi i slonovi, a magarci slabije.
u cemu je tu problem?

man ray loves me 10:59 15.01.2009

Re: Izvini profesore

pa u tome sto ne mogu unapred da znaju sta ih zanima. kad bi nekog pitao da li ga zanima vinska musica, verovatno bi ti rekao ne, a kad bi znao za sva istrazivanja za koja se koristi, to je potpuno druga prica.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

nsarski

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi