O PAJACIMA, ZAKONIMA I PTICAMA

Prateći seobu vodenih ptica, prošlih zima sam često obilazio vojvođanske ribnjake. Jednom prilikom mi se nikako nije izlazilo iz tople čaure automobila, a trebalo je da identifikujem vrste koje na tim jezerima zimuju, plus da prebrojim sve ptice i sve to kroz suze od ledenog vetra. Pre nego što sam otvorio vrata, otpoče vatromet!

Kao one stare dečje igračke u kojima pajac iskače iz kutije, dva lovca su se uspravila u niskom zaklonu od trske i prašte pucnji, jedan za drugim, u kratkoj ali eksplozivnoj sekvenci. Pucaju na patke koje pokušavaju da slete ispred njih, privučene patkolikim mamcima što plutaju po vodi. Žive patke, koje su već smanjile visinu i usporile pred sletanje - i tako postale odlična meta, sada brže-bolje uzleću i beže. Pošto su za patkama i lovci nestali u zaklonu, izbrojao sam oko 25 plastičnih pataka kako spokojno plutaju na vodi i otprilike isto toliko onih ranjenih i mrtvih kako u onespokojavajuće mlohavim pozama plutaju među njima.

Ostala je zagonetka: po Zakonu o lovstvu, "zabranjeno [je] loviti puškom koja prima više od dva metka i poluautomatskom puškom koja nije reducirana na dva metka". Okud onda sav onaj vatromet, kao da su praštale u nizu vezane petarde?

Na sledećem ribnjaku od osoblja saznajem objašnjenje zagonetke, koje je, kako shvatam, javna tajna među lovcima i stanovništvom tih krajeva: pucali su gostujući italijanski lovci (ne mogu, a da se ne setim afere Balkanske ptice i svih potonjih recidiva), naoružani sa po dve pumparice svaki. Naravno, lovnik nije hteo da stranim gostima kvari zadovoljstvo lova na Divljem istoku proveravajući imaju li reducir u ležištu, te su ta dva pajaca tokom samo jednog od tih ‘vatrometa' umesto predviđenih nekoliko patrona, pa sledi punjenje; ispaljivali i nekoliko desetina patrona do sledećeg punjenja oružja! A ti vatrometi su se ponavljali u proseku svakih 10 minuta. I, to je ustaljena praksa u lovnom turizmu u Srbiji.

A kakvo je lovno zakonodavstvo kad je o pticama reč? Zakon o lovstvu dozvoljava odstrel svrake i vrane tokom cele godine (tj. bez lovostaja u periodu gnežđenja), a nova Naredba o lovostaju divljači, donesena 2006, popisuje još 25 vrsta ptica zaštićenih lovostajem. U tu Naredbu uvršćene su i tri vrste koje se u ranijoj uopšte ne pominju: plovke pupčanica i zviždara, te šljuka bekasina - a u Srbiji se gnezdi samo oko 30 parova ove vrste! U Evropi je svuda trend da se smanjuje broj vrsta koje se smatraju lovnom divljači, te da se sve više ide na one koje se, poput fazana, gaje u svrhu lova, dok se kod nas taj spisak produžava.

Drugi trend dominantan u evropskom lovnom zakonodavstvu je da se na grabljivice ne puca, jer su na samom vrhu lanaca ishrane i otuda ne samo dobri indikatori stanja ekosistema, već i kontrolori zdravlja populacija životinja koje love. Po prethodoj Naredbi o lovostaju, jastreb je makar na teritoriji Vojvodine bio izuzet 'lovostajem tokom cele godine'. Po važećoj Naredbi, jastreb se lovi i u Vojvodini - uprkos tome što je u pokrajini zaštićen Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, koja je stariji i viši zakonski akt.

Za sve patke i guske, lovna sezona je produžena za dve nedelje pa se više ne završava 31. januara već 15. februara. To znači da puške prašte i u ključnoj fazi životnog ciklusa ovih vrsta - usred formiranja parova pred gnezdilišnu sezonu!

Među vrstama iz nove Naredbe nalazi se i osam vrsta koje su na spisku ptica kojima su na nivou Evrope potrebne mere zaštite (Species of European Conservation Concern ili spisak SPEC), budući da njihova brojnost opada. Sve te ptice tokom poslednje dve decenije i kod nas beleže izrazit trend opadanja brojnosti, npr. kamenjarka i poljska jarebica za čak 25%, a prepelica i grlica za 20%!

Neveseo zaključak za kraj: ne samo da imamo retrogradno lovno zakonodavstvo, već se ni takvo ne sprovodi. Broj lovnih inspektora u Srbiji može se na prste jedne ruke izbrojati; a država zaboravlja da pravo lovaca, koji čine oko 1% građana Srbije, da love, može biti ograničavano samo pravom ostalih 99% građana (ili da kažem biračkog tela?) na očuvanu biološku raznovrsnost. I time se vraćamo na ona dva pajaca iz kutije: nisu oni krivi što pucaju kao besomučni. Krivi smo mi. Svi mi.