Politička korektnost - simptomi i kako je lečiti

 ''Nisam ja imao nameru da postanem ovakav, ali situacija me naterala''.

Prvi odgovor koji čujete od bilo koga ko radi ili ne radi nešto što je uobičajeno ili bar opšteprihvaćeno kao uobičajeno. Pravo je pitanje - zašto nas je stid nečega. Nekog je stid jer je uradio nešto loše, nekog jer nije uradio ništa dobro, dete jer se upiškilo u krevet, dedu jer se upiš'o u gaće, debeljka jer je opet išao u noćnu posetu frižideru, demokratu jer je pomislio da bi bilo bolje da je glasao za radikale, radikala jer je pomislio da bi nam možda bilo bolje u EU ......

Bilo kako bilo, svakog od nas je strah da će nas ljudi sa kojima živimo drugačije gledati i da će nam opasti ugled u njihovim očima i u tome nema ništa loše. Do pravog problema dolazi kad nam se nameću vrednosti i stavovi koji nisu naši, koji su iskrivljeni od strane javnosti, medija, pa i vlasti i političara uopšte.

A svašta nam se nameće, od toga kako treba da izgledamo, šta da jedemo, šta da čitamo, koju muziku da slušamo, kako da se ponašamo u određenim prilikama, šta se sme reći a šta mora da se prećuti, šta je zdravo a šta nije.

Ne, nisam ja od tih koji će reći da su nam mediji ili političari krivi za sva zla, kao što ne mislim da je toplomer kriv što imam temperaturu, oni jednostavno konstatuju situaciju i prilagođavaju se datim okolnostima, ali treba li uvek pustiti da te voda nosi ili je ponekad potrebno zaplivati nasuprot struji, makar se šanse da isplivamo činile male.

Pre jedno godinu - dve dana nisam mogao da verujem svojim ušima i očima kad je jedna velika naša firma u svojoj reklami objavila kako je njihov smrznut grašak bolji i zdraviji od svežeg kupljenog na pijaci. Svakodnevno nam se plasira da je pušenje štetno, a prećutkuje da je smog iz neobezbeđenih fabričkih dimnjaka taj koji svakodnevno guši i one koji ne puše.  Propoveda se smernost i umerenost, a na drugoj strani imamo rasipnički i razvratni život estradnih i političkih zvezda.

Nije u redu psovati, ali je u redu skinuti se go za Plejboj. Nije u redu ići u lov, ali je u redu jesti srneći paprikaš. Nije u redu alkohol, ali su u redu veštačka gazirana pića i mineralne vode koje se reklamiraju na svim medijima. Nije u redu biti sponzoruša, ali je u redu ako se estradna zvezda udaje za ''uspečnog biznismena''. Nije u redu kad je meni loše, ali je u redu kad tebi nije dobro. Primera ima da se napiše knjiga.

Rešenje mora da postoji. Ono je u svima nama, samo treba malo da pogledamo istini u oči i da shvatimo da je hipokrizija bolest koja će nas pre ili kasnije dovesti dotle da nam postane normalno, čak poželjno, da jedno govorimo, drugo mislimo a treće radimo.

Za kraj bih spomenuo anegdotu od pre neki dan kad se jedan moj poznanik, inače crnogorac poreklom, gledajući novu epizodu serije ''Vratice se rode'', grohotom smejao na repliku lika koji se zove Raka, i koji beogradjanima, svaki put kad ih vidi, spominje mamicu. Međutim, kad je isti taj Raka, u istom kontekstu spomenuo crnogorce, više mu nije bilo smešno. Čak je izjavio kako bi neko trebao da javno protestvuje povodom pominjanja istih na ovaj način.

''Pa 'di ste, politički korektni, mamicu vam......!''