Priča za mamu

Nije tajna, volim dobre priče o patuljcima, skupljam i i arhiviram, svidjaju mi se svi, od baštenskih do onih iz nordijskih mitova, volim i trolove i vile, ma svašta...

Zato me je mnogo obradovao novogodišnji poklon koji sam dobila od moje kćerke Marijane. Elem, već nekoliko godina njen dečko Jan Joost novogodišnje praznike provodi sa nama, u Beogradu. Ove godine rešili su da budu u Holandiji, sa njegovim roditeljima i rođacima.

Ja sam naravno ostala u Beogradu da kao stub kuće pazim na kuče, dok se deca provode. Oko ponoći, dok su prštale petarde, stigao mi je Marijanin email iz Holandije i u njemu priča, koju ću da podelim sa vama, jer me dirnula u moje maminsko srce načisto:)

Priča za mamu

Ovu priču mi je ispričala Joostova strina Ada, koja je vrlo kreativna, obožava da se prerušava i to radi veoma uspešno. Elem, postoji ovde jedan običaj, zovu ga nešto kao «ulovimo lisicu»...

Svake godine kada se jesen došunja u holandska sela i gradiće, Holanđani iz cele familije, klana, susedstva - se skupe  i smisljaju neku začkoljicu kako da iznenade i obraduju decu.

Jedna od najčešćih fora je da se maskiraju u razna bića i raspršte po celom kraju. A klinci moraju da ih otkriju, bilo da li sede u kafeu, u nečijoj kući, radnji ili bašti. Na kraju igre, dete koje otkrije najviše odraslih, dobije ćup sa zlatnim slatkišima.

Tako je ove godine strina Ada odlučila da se preruši u baštenskog patuljka.

Celo jutro je tražila prikladno mesto gde bi mogla da se smesti. Da ti ne kažem da je celi gradić pronjuskala dok najzad, na jednom proplanku, nije nabasala na savršenu holandsku tradicionalnu kućicu, krcatu baštenskih patuljaka, sa malim jezercetom u sredini.

„Ah, ovo je savrseno mesto" , pomislila je Ada, dok se gnezdila na panju pored jezerceta, držeći crveni lampion ispred svog rumenog nosa.

Gledala je u narandžaste ribice koje su kružile kod njenih nogu i posmatrale je radoznalo otvorenih usta i - pritajila se.

Ubrzo, prva grupa dece projurila je pored holandskih kućica u blizini dvorišta u kome se sakrila Ada.

Deca su jurila, ali i gledala pažljivo gde bi mogli da nađu neko čudno biće. Jer, kada otkriju prerušenog odraslog, on je u obavezi da im da potpis, tj skrabotinu i veliki plus, kako bi mogli da nastave svoju potragu.

Za to vreme, na prozoru kuće u čijoj bašti je sedela Ada, lagano se podigla zavesa. Neko je posmatrao patuljka. 

Kako su klinci nonšalantno prošli pored kapije ni ne primetivsi Adu, ona je morala da se demonstrativno zakašljuca, da im nekako skrene pažnju.

A onda je zavesa na prozoru je pala, kao da je neko s unutašnje strane kuće bio strašno začuđen.

Ada se promeškoljila, a patuljak u koga se prerušila se gromko zakašljao.

Kako su klinci čuli Adino kašljucanje, tako je velika euforija prodrmala celu grupu.

„Eno ga prvi, eno ga, to je patuljak Ben! Idemo, brzo!"

Patuljak Ben, odnosno Ada, im je dala svoju škrabotinu i brzo ih naterala da požure dalje, da ne zakasne, jer moraju da nađu i ostale odrasle pre zalaska sunca.

Zadovoljna, Ada je nastavila još malo da greje panj i ćaska telepatski sa ribicama.

Odjednom, ogromna količina blica je vrisnula u njeno lice.

Pored "patuljka" je stajala jedna ženica i slikala prerušenu Adu sa ogromnim oduševljenjem i još većim aparatom. Bila je to vlasnica kuće, Berta.

Berta se zatim izvinila stidljivo Adi  i pitala je da li može još jednom da je slika. Ada nije imala nista protiv.

Onda se Berta zakašljlala i skroz očarana pitala Adu da li bi možda htela da svrati do njene kućice na šolju toplog chaja? Ipak, ne dešava joj se svaki dan da se pravi patuljak došunja u dvoriste.

A slike, e one su za njene komšije, ipak mora da im pokaže dokaz, da je oči ne varaju šta joj se nasadilo u cenjenoj basti!

Patuljak Ada srdačno prihvati poziv za chaj.

„Izabrala sam dobru baštu" mislila je ulazeći u kuću u  kojoj je sve bujalo od crvenih šeširića.

Što je najzanimljivije, svuda su visili patuljci, vukli se po ćoškovima, čak je i pepeljara bila u obliku patuljka, kao i tanjiri i lampa, baš sve, sve...

Izgleda da je Berta bila i neviđeni fan putujućih patuljaka. Jer, svuda okolo bile su i razglednice sa slikama patuljaka s raznih strana sveta. 

I dok je Ada veselo i bezbrižno cugala svoj čaj od šumskog voća,  crvena kapica na vrhu njene glave se nakrivila,  a ona je osetila lagano kako su joj kapci sve teži i teži, dok na kraju nije nastao mrak.

Posle nekog vremena, Ada se probudila sa glavoboljom. Nalazila se u kavezu u prostoriji koja je ličila na tavan.