Sanjala sam MM, ali ne Merilin

Prividela mi se u snu MM. U beloj haljini sa ogromnim crnim cvetovima, prisla je mojoj pokojnoj majci i meni, tuzeci se na svoju zlu sudbinu, decu...Kao da je bila po malo zaboravna, blago skleroticna, obracala nam se neznim, vrskajucim glasom i u meni, u tom snu, izazvala duboko sazaljenje. Naisli su neki ljudi koji su, imala sam utisak, gurali sve ispred sebe ne bi li se (Da li se ove tri recce pisu odvojeno, ili zajedno?)provukli da bolje vide, ne znam sta. Citava scena odvijala se na nekakvom stadionu. Iz gurajuce gomile izaslo je dvoje ljudi koji su pohitali prema MM koja je tugaljivo pricala dok sam je ja sazaljevala, a moja majka u prugastoj majici, na izgled robijaskoj, samo nemo posmatrala. Znam da se MM savila u nazad i da smo je moja majka i ja ostavile da sa zabacenom glavom, belom maramicom u ustima i siroko otvorenim ocima staklasto posmatra nebo.

Probile smo se, mama i ja, kroz gomilu, izletele u ulicu Milosa Velikog i kada smo se dovoljno udaljile, ja sam zamolila mamu da svojim mobilnim telefonom snimi dvoje ljudi koji su se, samo nekoliko minuta ranije, probijali do one tuzne zene koju smo ostavili da posmatra oblake.

Moja mama je naravno umrla mnogo pre nego sto su mobilni telefoni poceli da se pustaju u opticaj.