Suze advokatske i prednovogodisnji vatromet

Na Banovom brdu eksplodirala je bomba podmetnuta ispod džipa „mercedes ML". Ništa neuobičajeno za Beograd. Mediji javljaju da je stradao Strahinja Rašeta, udarna pesnica „šabačkog klana" - žestok momak . Ipak, misterija i dalje traje. Nesuđena žrtva, vlasnik džipa Milan Mitić je Rašetin prijatelj, ortak, slovili su za udarni tandem „šabačkog klana" u brojnim rabotama s onu stranu zakona.

Rašetin branilac, advokat Ivan Bajazit, deluje prilično ucviljeno, kao čovek u dubokoj žalosti za najmilijim. Tvrdi da mu je teško prihvatljivo da je Rašeta bio u stanju da hladnokrvno likvidira „rođenog druga". „Mitić je založio svoj stan pod hipoteku kako bi Rašeti omogućio da se brani sa slobode nakon hapšenja 27. juna!"  Zaboga, momak je visokomoralan i principijelan, karakteran tip, samo što ne zavapi. Prisutni predstavnici sedme sile shvataju, to se podrazumeva, kako da ne, kažu i pružaju mu rupčić, da obriše suze.

„Iako mi je bio klijent, više smo imali odnos otac-sin", šmrče Bajazit i briše očinske suze za profitabilnim klijentom. „Bio sam u prilici da zaključim kako je on zapravo osećajna i suptilna duša u suštini", prošmrca dvokat i briznu u plač. Onda se najednom rasrdi i ooptuži ministra unutrašnjih dela, Dačića da ovu tešku i neprebolnu tragediju koristi na najprizemniji način i u dnevnopolitičke svrhe, da se i on, bez ikakvog argumenta, utrkuje sa svim onim zlonamernicima koji žele da maksimalno ocrne njegovog sina, ups! - klijenta, inače nevinog. Kao da ne znaju da se o mrtvima uvek sve najlepše priča. „Sve spekulacije o njegovoj umešanosti u brojne likvidacije po Srbiji i BiH nikad nisu dokazane", tvrdi Bajazit busajući se u grudi. „Upstalom, niko nije kriv dok mu se to dokaže pravosnažnom presudom. Pošto je Strahinja mrtav, opšte je poznato da se protiv mrtvogo ne može voditi postupak. Zaključak je jasan. Strahinja Rašeta je nevin da neviniji ne može biti", pobedonosno uzvikuje advokat Bajazit, od milošta zvani Baja.

Neko dobacuje iz gomile novinara da je momak ipak bio osuđen. „Pa šta", veli Baja(zit), „istina je da je osuđen tek na samo četiri i po godine zatvora zbog pokušaja ubistva Đorđa Ždrala iz Sarajeva i na godinu dana zbog razbojništva", kaže Bajazit. „Nepravda!" zavapi Baja Kalimero. „Ma, napakovali mu zlotvori!" dodaje tužno i nemaćan da se suprotstavi svetskoj zaveri pšrotiv njegovog posinka.

Prava sitnica, dodajem saosećajući sa njim. Stvarno, vidi se da je taj Strahinja bio fin momak, duševan, mada, izgleda neshvaćen, zapravo žrtva globalizacije. Momak od zabavišta nije nailazio na razumevanje okoline, svi ga kinjili, nisu hteli da se igraju sa njime. Traume iz rane mladosti ostavljaju neizbrisive tragove. A tek u osnovnoj školi !? Da i ne govorimo. Dobro, sad, nije završio više od tri razreda. Nije stigao, mislim, uputili ga u specijalno odeljenje u Zabeli a on to nije mogao da podnese i odao se potrazi za pravicom, poput Don Kihota ili Robin Huda, ili je tu nešto pomešano pod utiskom Holivuda, kažu da je voleo Stalopneovog Ramboa, a boga mi i Rokija. U svakom slučaju neshvaćeni i razdragani junoša hteo je da napravi malo novogodišnje atmosfere. Šta zna dete šta je to bomba. Pucaju podjednako i bombe i petarde.

„Ma, sve to nema veze sa životom i istinom", izjavio je za medije Mitić, ortak i nesuđena žrtva.

U pravu je Mitić, kažem ja: to nema veze sa životom, ali ima sa smrću.