POEZIJA - NAJLEPŠI STIHOVI...

                                                                          O ljubavnoj poeziji

"Kažu da je, ne tako davno, ljubavna poezija bila veoma "efikasno", sredstvo udvaranja. Kažu, takodje, da danas udvaranje sasvim drukčije izgleda, gotovo da ga ni nema u tradicionalnom smislu, a pogotovo tu nigde nema ljubavne poezije,:ako je nekome i stalo da "osvoji", osobu suprotnog pola, on to uradi brže, preskoči udvaranje, i koristi direktna sredstva današnjice cilj je zajednički imenitelj - bezlični novac.

Ali, paradoksalno, ljubavna poezija nije zbog toga na gubitku, ona nikada nije ni imala upotrebnu svrhu i nije time opterećena jer je poezija.Upisivanje stihova na markizinu lepezu bilo je udvaračka rutina, kao danas plaćanje večere i šta još sve treba da bismo partnerki/partneru i ostalima pokazali da ozbiljno "osvajamo", pa se ni te lepeze ne nalaze u istoriji poezije već u istoriji društvenih običaja. Poezija nije bila, niti jeste presudno sredstvo bilo kog praktičnog poduhvata, pa ni ljubavničkog. Pomoću nje ne moze se postići nešto, već se s njom samo može krenuti na put kojim će se, eventualno, dostići sve. Niko se na tom putu neće najesti ni naljubiti, a biće možda, sitiji i zadovoljniji od onih koji su ostali u restoranima i budoarima. No, to su paradoksi života. Poezija je, dakle, elitna umetnost. Do nje dolazi mali broj ljudi, spremnih i sposobnih da žive, pored većine čiji je cilj da preživi ili, kad joj istorijske okolnosti omoguće, što ugodnije proživi život. Punoća i smisao tog elitizma poezije možda se najjasnije pokazuje baš u toj ljubavnoj poeziji. Ona je u samom dubokom viru strujanja suštine života. Ne pojavljuje se ljubavna poezija u trenutku kada je cilj što pre se dokopati kakvog bedra, već onda kada se u ljubavnom odnosu nasluti još štošta. Od svih vrsta odnosa medju ljudima, ljubav verovatno najjače otvori pitanje dobra i zla, lepote i prolaznosti, slobode i ograničenja, uzvišenosti i banalnosti, življenja i umiranja. Bedrom ćemo se brzo zasititi, ali poezija o tom bedru produžiće zadovoljstvo u dubinu života.

Zato je ljubavna poezija-pokazivanje bogatstva života. Zbog toga, i zbog teme koja je prirodno bliska svim ljudima, ona je i čitana, češće nego što ljudi inače čitaju poeziju. Ona je neka vrsta isturenog propagandnog odreda koji pridobija nove poklonike poezije.

"Interni" razlog veće čitanosti ljubavne poezije može se naslutiti u običaju pesnika da u toj tematici ne isprobavaju krupne inovacije koje uvek poeziju čine teže čitljivom. Ljubavna poezija je češće posledica pesničke zrelosti nego pesničkog eksperimenta".

 

"Isčupano" iz predgovora koji je napisao Miroslav Maksimović  u knjizi Prosvetina Knjiga Ljubavne Poezije.

 

 

 

                                                      ČEKAJ ME

Čekaj me, i ja ću doći,

samo me čekaj dugo.

Čekaj me i kada žute kiše

noći ispune tugom.

Čekaj me i kada vrućine zapeku,

i kada mećava briše, 

čekaj i kada druge nitko

ne bude čekao više.

Čekaj i kada čekanje dojadi

svakome koji čeka.

 

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,

Ne slušaj kad ti kažu

kako je vreme da sve zaboraviš

i da te nade lažu.

Nek poveruju i sin i mati

da više ne postojim,

neka se tako umore čekati

i svi drugovi moji,

i gorko vino za moju dušu

nek piju kod ognjišta.

Čekaj i nemoj sesti s njima,

i nemoj piti ništa.

Čekaj me , i ja ći sigurno doći, 

sve smrti me ubit neće.

Nek kaže tko me čekao nije

Taj je imao sreće!

Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,

niti će znati drugi

da si me spasila ti jedina

čekanjem svojim dugim.

Nas dvoje samo znat  će mo kako 

preživjeh vatru kletu-

naprosto, ti si čekati znala

kao nitko na svetu...

 

Konstantin Simonov