I bog stvori ženu

Alexandar Lambros

 
 
 

dostojanstvo?

 
Isključivi cilj ovog teksta jeste da vas uznemiri. Da izazove mučninu i natera vas da preispitate pitanje multikulturalnosti i slobode veroispovesti. Da se zamislite nad zločinima koji se pravdaju "božjom voljom i zakonima". Da se zamislite nad samom prirodom religije. Još koliko će čovečanstvo nastaviti da toleriše polni aparthejd islamskog sveta i da se istovremeno naziva civilizovanim?
Upozorenje: tekst je ilustrovan mučnim fotografijama.

Tekst pred vama plod je mog istraživanja na temu nasilja koje se pravda religijsk

život?

društveni status

Islam, hrišćanstvo i judaizam su patrijahalne, monoteističke religije kojima je zajednička jedna stvar - prezir prema ženama.
Kada ukažete na očajan položaj žena u islamskim zemljama, muslimanske apologete će insistirati na tome kako je njihova vera pogrešno shvaćena i da islam ženama zapravo daje izvesna prava. Okriviće tradiciju i plemensko ustrojstvo društva za tlačenje žena i njihov loš status.

Kako islam ima ogroman uticaj na svaki aspekt života muslimanskog društva, počevši od načina ishrane do odnosa među polovima, kako to da nije, za 14 vekova postojanja, iskorenio nepravdu prema polovini svojih sledbenika?

na vreme se počinje

Turkinje su najslobodnije u islamskom svetu. To je postignuto ne putem islamskih reformacija već kroz sekularizaciju koju je uveo osnivač moderne turske republike, Kemal Ataturk. Kemal je bio čovek sekularnog obrazovanja, poznat po divljenju prema zapadnoj kulturi. Njegov program zasnivao se na uvođenju zapadnog načina života u tursko društvo što se odrazilo na sve aspekte života u toj zemlji - ženama je dato glasačko pravo a nošenje velova je zabranjeno. Da je turski sistem propao i da je bio zamenjen islamskom teokratijom možemo biti sigurni u to da bi se emancipacija žena zaustavila i da bi se našle na milost i nemilost mula. U zemljama u kojima je zabeleženo jačanje fundamentalizma i implementacija strogih verskih zakona kao što su Pakistan, Sudan i Avganistan, žene su meta neverovatne brutalnosti.

Neki islamski "učenjaci" slažu se u tome da je Muhamed ženama dao izvesna prava. Na primer, ukinuo je preislamski arapski običaj sahranjivanja živih neželjenih novorođenih devojčica. Takođe je dopustio da žene mogu posedovati i nasleđivati imovinu, i da imaju pravo na užitak u seksu!
Međutim, zapečatio je njihovu nejednakost i potčinjeni položaj u nepromenljivom Kuranu koji muslimani prihvataju kao nepogrešivu božju reč.

Kuran kaže da je u redu

"Ljudi su poglavari ženama, zato što ih je odlikovao Allah jedne nad drugima, i što troše (oni) iz imetaka svojih. Zato su dobre, poslušne, čuvarke nevidljivog, zato što (njih) čuva Allah. A one za koje se plašite nepokornosti njihove, pa posavjetujte ih, i ostavite ih u posteljama, i udarite ih. Pa ako vas poslušaju, tad ne tražite protiv njih puta. Uistinu! Allah je Uzvišeni, Veliki!" sura 4:34, Kuran
"Imaju one slično (pravo) onom (koje imaju ljudi) nad njima pristojno, a imaju ljudi nad njima stepen. Alah je Moćni, Mudri" sura 2:228, Kuran

bičevana javno

Po šerijatskom, islamskom zakonu, muškarac može imati do četiri supruge. Od žene ili žena može se razvesti tako što će tri puta ponoviti - "Razvodim se od tebe". Za ženu je obično veoma teško da se razvede. Islamske apologete tvrde da muslimanke imaju pravo na razvod i da islam duboko poštuje majke. Po razvodu otac dobija starateljstvo nad sinovima starijim od šest godina i nad devojčicama na pragu puberteta. Mnoge žene oklevaju da se razvedu od nasilničkih poligamnih muževa iz straha da ne izgube decu. Uprkos veličanju majčinstva - Muhamed je jednom svom sledbeniku rekao da se raj nalazi kraj majčinih nogu - deca se smatraju imovinom oca dok je majka jednostavno samo paziteljka i negovateljica. Kako jedan musliman može da poštuje svoju majku kad n

šerijatska pravda

Nadoknada za ubistvo žene po šerijatskom zakonu iznosi polovinu nadoknade za ubistvo muškarca. Žensko svedočenje na sudu vredi polovinu muškarčevog. Žene imaju pravo samo na polovinu muškarčevog nasleđa. Kao opravdanje navodi se to da muškarci imaju porodice o kojima moraju da vode računa. U suri 4:34 u Kuranu muškarcima se daje vlast nad ženama zbog toga što oni troše sredstva za njihovo izdržavanje što implicira da su žene društveni teret i da je njihov rad na uzgajanju dece, u domaćinstvu i oko stoke beznačajan i trivijalan.
Devojčice od samo devet godina njihovi očevi mogu udati čak i onda ako se majka sa tim ne slaže, a one često završavaju kao druga ili treća žena mnogo starijih muškaraca - divan način za iskorenjivanje pedofilije! Konzervativni klerici oduprli su se naporima da se podigne minimalna starosna granica za devojčice. Naime, jedna od Muhamedovih žena, Ajša, imala je samo sedam godina kada su je verili za Muhameda a devet kada je brak "konzumiran". Muhamed je tada već imao preko pedeset godina i nekoliko žena.

kamenovanje

Kuran kao kaznu za preljubu propisuje 100 udaraca bičem i godinu dana izgnanstva (sura 24:1). Međutim, Muhamed je preljubnike ipak osudio na kamenovanje. U jednom slučaju rabini su mu doveli muškarca i ženu optužene za preljubu i on je naredio da ih kamenuju na smrt. Jevreji su praktikovali kamenovanje za preljubu kao što se pominje u Starom zavetu u Mojsijevim zakonima. Danas mnogi islamski fundamentalisti zagovaraju kamenovanje žena i ono se u mnogim islamskim zemljama i praktikuje.

U muslimanskim zemljama muškarci imaju moć da odlučuju o životu i smrti svojih žena. Ubistva iz časti obično se ne kažnjavaju a i oni kojima za to bude suđeno i koji budu osuđeni, dobijaju samo nekoliko meseci zatvora u kojima se prema njima ostali zatvorenici ponašaju kao prema herojima. Ubistva iz časti čine muškarci koji ubijaju žene iz svoje porodice zbog neposlušnosti ili navodnih seksualnih prestupa. Čak se i žene, žrtve silovanja, ubijaju zbog porodične časti.

U Jordanu je kraljevska porodica osudila ovakva ubistva ali vlada nije učinila ništa da ukine popustljive zakone iz straha od gneva islamskih konzervativaca. Zastrašujuća moć Islamske partije akcijskog fronta izjasnila se da bi uvođenje strožih zakona protiv ubistava iz časti "uništilo naše islamske, društvene i porodične vrednosti tako što će muškarci biti lišeni čovečnosti kada uhvate žene ili ženske rođake u preljubi" ("porodične vrednosti" podignu svoju ružnu glavu svaki put ka

da se Alah ne gnevi

Jedna dvanaestogodišnja devojčica iz Jordana vratila se jedne večeri kući iz šetnje sa prijateljima. Dočekao ju je otac sa pogrdama da je obeščastila čitavu porodicu. Počeo je da je udara sa štapom i metalnim lancem sve dok je nije ubio. Policiji je rekao da je ćerku jedinicu ubio zbog toga što je otišla u šetnju bez njegove dozvole.

U Batsailu, u Bangladešu, jednu osamnaestogodišnju devojku izšibali su na smrt po naredbi muslimanskih klerika zbog "nemoralnog" ponašanja. Jednoj šesnaestogodišnjakinji iz Jordana brat je prerezao grkljan pošto ju je prethodno silovao drugi brat. Jedan Egipćanin je paradirao ulicama grada sa odrubljenom glavom svoje ćerke uzvikujući - "osvetio sam svoju čast".

Ženu koja prve bračne noći nije nevina najverovatnije će ubiti muški rođaci.

Ubistva iz časti javljaju se i među arapskim hrišćanima koji tvrde da je to deo njihove tradicije. Tradicija je oduvek bila dobar verski saveznik u podčinjavanju žena. Tradicija i vera su okovi koji nedozvoljavaju žensku emancipaciju.

U Pakistanu, od vremena islamizacije, žrtve silovanja šalju se u zatvor, zbog seksa van bračne zajednice!

kriva što je žena

Godine 1977. jedna saudijska princeza i njen ljubavnik osuđeni su na smrt i pogubljeni. Princeza je napustila muža i nameravala je da sa ljubavnikom ode iz zemlje. Pogubljenje je snimio jedan engleski turista i njega su prenele sve svetske televizije. U Saudijskoj Arabiji žene su podvrgnute brojnim ograničenjima. Zabranjeno im je da voze a nemaju pristup ni većini profesija i poslova. Jedini dokaz njihovog postojanja je njihovo ime na ličnoj karti oca ili muža. Dok se od žena očekuje da se pridržavaju srednjovekovnih i samoponištavajućih moralnih načela saudijski muškarci uvoze prostitutke i kupuju belo roblje iz siromašnih zemalja, pored toga što im je dozvoljeno da imaju četiri supruge.

Zakon o preljubi obično važi samo za žene. Nedavno je u Nigeriji jedna žena optužena za seks van braka. Osuđena je na smrt kamenovanjem dok je muškarac s kojim je preljubu izvršila oslobođen optužbi zbog nedostatka dokaza!

Kada su Rusi okupirali Avganistan ženska prava bila su zaštićena zakonom - na užas islamista. Kada su se Rusi povukli islamski fundamentalisti prihvatili su se zadatka iskorenjivanja bilo kakvih prava žena. Talibani, produkti medrese - fundamentalističkih verskih škola u kojima dečaci provode dane i dane u učenju Kurana napamet - maltretiranju žena dali su novo značenje. Ženama je zabranjeno da rade a devojčicama da pohađaju škole. Takođe im je uskraćena medicinska zaštita pošto je nezakonito da ih pregleda lekar muškarac. Svaka žena zatečena u društvu muškarca koji joj nije rođak osuđuje se na smrt. Nije im dozvoljeno da napuštaju kuću bez pratnje muškog srodnika. Neke žene pokušale su da privređuju prodajući hleb koji su same pravile. Kada su ih talibani otkrili žive

po kratkom postupku

U indijskoj pokrajini Kašmir, muslimanski fundamentalisti zahtevali su da sve žene (čak i one koje nisu muslimanke) nose velove. Kada je ovaj zahtev ostao bez odjeka muslimani su počeli da bacaju kiselinu na lica nepokrivenih žena.

Genitalno sakaćenje žena je afrički običaj iz vremena pre judaizma, hrišćanstva i islama. Naširoko se praktikuje u mnogim afričkim zemljama, na Bliskom istoku, u Maleziji, Indoneziji, kao i među nekim etničkim grupama u Evropi, severnoj Americi i Australiji. U Africi se ova vrsta sakaćenja ne praktikuje samo kod muslimana već i hrišćana i animista.

Neku muslimani veruju da islam dopušta žensko genitalno sakaćenje i nastavljaju da ga praktikuju kako bi osigurali čestitost svojih ćerki do braka. Doktrina o "čednosti kao dobroti" nije ništa više nego način da se kontroliše ženska seksualnost a žena svede na objekte "novog" i "upotrebljavanog".

Islamska opsednutost ženskom čednošću, skromnošću i nevinošću onemogućava muškarce da žene vide kao sebi jednakima. Kako očekivati da muškarci prema ženama budu humani ka

odbila da nosi veo

Postoji opasnost da se multikulturalnost i sloboda veroispovesti postaraju za to da tradicija i religija ostanu potpuno nepromenljivi. Da li poštovanje drugih kultura znači da treba da žmurimo na sadizam, mučenje i brutalnost?

Neki od primera ubistava iz časti:

Slučaj 1: Kifaya Husayn, šesnaestogodišnjakinja iz Jordana, za stolicu je privezao njen tridesetdvogodišnji rođeni brat. Dao joj je da popije čašu vode i naložio da izgovori muslimansku molitvu. A zatim joj je prerezao grkljan. Odmah nakon toga istrčao je na ulicu mašući krvavim nožem i uzvikujući - "Ubio sam sestru da očistim čast!". Šta je Kifaza to zgrešila? Silovao ju je drugi rođeni brat star 21 godinu. Ko su joj bili porota i sudije? Njeni stričevi koji su najstarijeg brata ubedili da joj se ne može dozvoliti da živi jer predstavlja sramotu za porodicu. Ubica je osuđen na 15 godina zatvora, ali je kazna smanjena na sedam i po godina, što je, za jordanske standarde, izuzetno

ya muškarce nema dokaza

Slučaj 2: Jedan dvadesetpetogodišnji Palestinac obesio je rođenu sestru- "Nisam je ubio samo sam joj pomogao da izvrši samoubistvo i da sama izvrši smrtnu presudu na koju se osudila. Učinio sam to da bi njenom krvlju oprao porodičnu čast. Društvo ne bi imalo milosti prema meni da nisam tako postupio .... još u detinjstvu su nas naučili da je krv jedini način da se čast opere"

Slučaj 3: Samia Sarwar, stara 29 godina, majka dvojice dečaka od 4 i 8 godina, ubijena je u advokatskoj kancelariji Hine Jillani. Upucao ju je hicem u glavu bradati čovek koji je došao u pratnji njene majke i ujaka. Kada je advokatica Hina dvojici muškaraca rekla da napuste njenu kancelariju majka se pobunila - "Ne mogu da hodam, on mi pomaže". Čim je majka sela bradati muškarac je izvukao pištolj i usmrtio Samiu na licu mesta hicem u glavu. Samia je, inače, bila podnela zahtev za razvod od nasilnog muža koji ju je maltretirao.

Slučaj 4: Abu Kaš, Palestina. Amira Abu Hanhan Qauod (majka devetoro dece) ubila je svoju ćerku Rofazdu Qaoud koju su silovala njena braća i koja je od tog silovanja zatrudnela. Naoružana plastičnom vrećom, žiletom i batinom, Amira je ušla u sobu svoje ćerke 27. januara 2003. dok je ova spavala. "Večeras ćeš umreti Rofazda",

posuta kiselinom

Slučaj 5: Dvadesetrogodišnja Rania Arafat iz Jordana o čijem je slučaju izveštavala jordanska nacionalna televizija. Rania je još kao devojčica obećana rođaku. Uporno je ponavljala da ga ne voli i da je zaljubljena u drugoga. Molila je porodicu da joj dozvoli da se uda za svog izabranika. Dva puta je bežala od kuće, poslednji put dve nedelje pre zakazanog prinudnog venčanja. Pisala je majci moleći je za oproštaj i razumevanje. Roditelji su joj obećali da joj ništa neće faliti samo da se vrati kući. Devetog avgusta 1997. Rania se vratila kući. Iste noći njen mlađi brat Rami pucao je pet puta u njene grudi i glavu, usmrtivši je na licu mesta. Najmlađi brat je odabran da izvrši ubistvo ne samo zbog toga što je mogao da se poziva na islamski zakon koji opravdava ovu vrstu ubistva već i zbog toga što je bio maloletan. Rami je odslužio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

Slučaj 6: Amal, još jedna Arapkinja, žrtva ubistva iz časti, insistirala je na tome da živi svoj život zbog čega je pobegla od kuće. Porodica je izjavila da je se stidi zbog ogovaranja komšiluka. Jedne noći, po povratku kući, brat i otac su je udavili na spavanju. Brat je izjavio - "Nije se opirala. Recitovao sam Kuran dok je umirala ... umrla je za nekoliko minuta". I on i otac osuđeni su na beznačajn

spašena porodična čast

Slučaj 7: Kanađanku pakistanskog porekla, šesnaestogodišnju Aqsu Pervez, otac je zadavio 16. decembra 2007. jer je odbila da nosi hidžab (veo).

Slučaj 8: Yaser Abdel Said, pedesetogodišnji taksi vozač iz Teksasa, iseljenik iz Egipta, ubio je svoje dve ćerke - Amiru, staru 18 godina i Saru, staru 17 godina - zbog toga što su se družile s momcima koji nisu muslimani. Devojke su inače bile nadprosečno talentovane učenice i išle su u razred za talentovanu decu u lokalnoj srednjoj školi.

Da li su ova grozna ubistva u ikakvoj vezi sa religijom? Činjenica je da se ova ubistva dešavaju samo kod muslimana i da podršku i podsticaj dobijaju iz etičkih učenja islama. Godine 1986. ubistvo ovakve vrste dogodilo se i u SAD u muslimanskoj porodici Arapa. U Švedskoj se 2003. godine jedno ovako ubistvo dogodilo takođe u muslimanskoj porodici. Međutim, retki, sporadični slučajevi ovakvih ubistava ponekad se dogode i u drugim društvima ili verskim grupama. Ali to se ni izdaleka ne može uporediti sa redovnim obra

i ko je kriv?