Strplenje na Merdarama

Da ste pre nekoliko godina u Beogradu na nakom javnom mestu ili skupu rekli strplenje pa i odelenje i opredelenje, bili bi ste predmet opšte poruge. Danas, međutim, nije tako, danas je to moda.

U Srbiji je sve problematično pa i jezik. Ovde ljudi smatraju da mogu da govore i pišu kako hoće (doduše i mogu, niko i ne primećuje da nešto nije u redu), sve dok je to u prestonici „u fazonu“. Naši TV voditelji, političari, novinari i mnoge javne ličnosti kažu i pišu novci. Kad političar ili lice sa estrade kaže tako nešto, pa i mogu da razumem, jer oni nisu obavezni (na žalost) da poznaju gramatiku kad rade svoj posao, ali kad novinar napiše „novci“, poludim. Aman, jel’ su bili u školi! Ispravno je NOVAC i to je množina, nema NOVCI i NOVACA! Problem množine imamo i kod drugih primera, pa tako imamo Merdarama, Rudarama, Blacama, Kulinama. ’ajd’ sad, možda se bune, pošto imena Merdare, Rudare i Blace imaju slovo „e“ na kraju, pa kad te reči menjaju po padežima pogreše, mada to nije opravdanje, ali za selo Kulinu (nominativ: Kulina), gde je prihvatilište za decu ometenu u razvoju, e, to ne mogu da razumem! Pa kako bi bilo da, recimo, ja napišem ili kažem tim novinarima „Avalama“. Jer kad je „Kulinama“, onda je i „Avalama“. Dakle, vest bi išla ovako: „Danas je na Avalama otočela druga faza gradnje tornja srušenog za vreme bombardovanja snaga NATO.“ Pa svi bi crkli od smeha, i ispao bih „žešći“ idiot. Ali, s obzirom da su oni trend seteri, onda im se može. Samo što gramatika i pravopis nisu stvar trenda. Stvar su obrazovanja i kulture, a kod nas toga manjka. Kod nas je dovoljno da neko koga većina smatra „pametnim“ i „autoritetom“ „odvali“ svoje tumačenje srpkog jezika, i to svi prihvate, juče je bilo „strpljenje“, danas je „strplenje“, što da ne. Još kad bi akcentovanje moglo verno da se prenese na papir, e, to bi bilo tek interesanto. Tu tek vlada opšti haos!

A sad još jedna glupost. Od kad je uvedena nova zajednička valuta Evropske unije nju svi u Srbiji zovu „euro“. Iako se u našem jeziku kaže „Evropa“ a ne „Europa“, svi kažu „euro“. A mislim da sam ukapirao i zašto. Evo moje teorije: s obzirom da je većina naroda u Srbiji polupismena, na kursnim listama oni vide da je skraćenica za evro EUR i još kad mu dodaju ono „a“ onda to ispadne EUR-a, eto razloga da ljudi to lepo pročitaju kako im je Vuk rekao i eto nam „eura“.

Moraću da priznam da i ja ponekad ne vidim logiku u našoj gramatici. Tu je za mene uvek bio interesantan primer imena firme koja treba od sledeće godine da preuzme kragujevačku „Zastavu“. Iako je ispravno i FIAT i Fijat, meno ovo „Fijat“ buni iz razloga jer je ime firme u stvari skraćenica od „Fabbrica Italiana Automobili Torino”. Mada volim da se našalim da „Fijat“ znači „Fabbrica Italiana Jugoslavija Automobili Torino”, moram da ispoštujem ono što pravopis nalaže i da prihvatim da je ispravno ono što je ispravno, a ne ono što se meni sviđa. To međutim naši dragi trend – seteri ne žele da prihvate. Ako oni kažu „Merdarama“ ima da bude Merdarama i tačka.

I da ne zaboravim, za one koji se ne snalaze, kaže se „u Merdaru“, „u Blacu“, „u Rudaru“, i to je jednina, nema množine, nema „u Merdarama“, „u Blacama“, nema, podsetite se onoga šta ste učili u školi, ili ako ste propustili gradivo, sedite pa naučite, nije sramota.