аутор Едриан Барнет:
"Често ми се говори да поштујем веровања других. То звучи сасвим разумно - на крају крајева, људи треба да буду слободни да верују у шта год хоће. Међутим, ствари нису тако једноставне као што се чини. Људи ће углавном поштовати право других да верују у нешто у шта они не верују али је мало вероватно да ће поштовати само то веровање. На пример, у политици, различите групе имаће дијаметрално различите ставове и сматраће да су њихови неистомишљеници у жестокој заблуди. У демократији су дозвољена сва политичка становишта (макар у теорији), чак и она која за већину могу бити дубоко увредљива. Сматра се савршено прихватљивим да политичке странке једна другу пљују, као и да се јавности објашњава колико су глупа и небулозна гледишта друге стране.
Али, када је реч о вери од нас се очекује да будемо тихи и учтиви, без обзира на то каква су веровања у питању.
Тренутно постоји негде око 20 000 различитих варијанти хришћанства и свака од њих за себе тврди да једино исправно тумачи Библију. Распон иде од "све што у Библији пише је жива истина" фундаменталиста, до "направимо сопствену библијску бригаду" (мормони нпр), до чудних малих секти које у својим веровањима мешају неколико религијских доктрина са НЛО, трансцеденталном медитацијом и обожавањем Елвиса Прислија. На врху су све друге главне и мање религије од којих свака има макар једну доктрину коју друге религије потајно сматају за чисту небулозу. Ови људи имају дубока, искрена веровања и речено нам је да о њима не говоримо ништа лоше. Нема везе то што хришћани, Јевреји, Хиндуси и муслимани једни за друге мисле да су у страшној заблуди - од нас атеиста се ипак очекује да седимо и уљудно не проговарамо. Наравно, теисти могу да вичу једни на друге, да се међусобно млате и убијају у крвавим ратовима - њихова веровања се ипак морају поштовати и не критиковати. То је табу! Укажите на злочине почињене у име милосрдних, љупких божанстава, или на противуречности у Библији, или покушајте да пружите рационално објашњење за неко наводно чудо и оптужиће вас да сте нетолерантни, негативни и увредљиви.Као атеисти, потребно је да се навикнемо на то да нам непрестано говоре - с ТВ екрана, у новинама, пријатељи и рођаци - да се верска уверења морају поштовати и да своје атеистичке ставове задржимо за себе. Јавно оспорити нечију сулуду доктрину доведе до тога да се неко одмах брецне на вас - "Шшш! Покажи мало поштовања!" Уколико доведете у питање (врло дискутабилан) живот мајке Терезе, или се насмејете чудном пореклу мормонизма, или Јеховином сведоку залупите врата испред носа, сматраће вас за лошу особу. Да, није баш учтиво гласно се смејати нечијој вери али због чега то вера заслужује аутоматско поштовање? Поштовање се заслужује, не добија се аутоматски. Ако неко жели да верује да је свет створио невидљиви Ружичасти Једнорог и да ће након смрти лоши људи вечност провести у чишћењу Његових стаја, ја са тим немам ама баш никакав проблем. Сматраћу да је такво веровање сумануто, али ако неко жели да у то верује, у реду, што да не?
Међутим, чини се да ово функционише у само једном правцу. Ако детету за рођендан или Божић поклоните играчку Нојева барка или Библију за клинце (прочишћену, наравно, од секса и насиља), сви ће се смешкати, а када нас дете упита "Верујеш ли у Исуса?" или "Да ли си знао да
нас је Бог створио?", од нас се очекује или да лажемо кисело се кезећи или да макар промрмљамо нешто неодређено и брзо променимо тему. Децу не треба учити томе да постоје другачија гледишта, а чак и ако им се то и напомене треба обавезно додати да су она чудна/погрешна/неморална/зла/изопачена или, у најбољем случају, бајке тамо неких странаца које нико не узима за озбиљно. Верници ће вам, када сазнају да се налазе у присуству атеисте, често рећи да се моле за вас. Није ли то крајње увредљиво? То би исто било као кад би атеиста вернику рекао - "Верујете у Бога? Ох, баш вас жалим. Надам се да ће вам се мозак једном опоравити". Ипак, атеисти је немогуће да лако одговори на такве "љубазности" а да га не оптуже за непоштовање.
У ком то тренутку религија одједном добија тај неприкосновени статус нечега што се не доводи у питање и не подлеже критици? Историјски гледано, чини се да је то тренутак када су верници почели да убијају свакога ко би се усудио да поставља питања или критикује.
Слажем се да свако има право да верује у шта хоће. То је основно људско право. Ако их то усрећује и њихова вера не штети другоме или их не намећу силом другима, то је сјајно. Ако желите да следите веру која проповеда да је Месец балон или да је Бога родила девица која је зачела са духом који је уједно и сам тај рођени Бог и његов отац истовремено, нема проблема. Само немојте се узнемиравати кад праснем у смех. Ако ја не заслужујем поштовање због тога што верујем да ви нисте у праву и да ваш Бог постоји само у вашим главама, због чега бисте онда ви заслуживали поштовање само због тога што верујете у неку врсту божанства? Због чега би то произвољно веровање захтевало тренутачно, уљудно и безпоговорно поштовање?
Многе вере заиста заслужују извесну дозу поштовања. Проповедају мир и толеранцију а њени следбеници чине многа несебична, хумана дела. Такве ствари заслужују поштовање. Али то је зарађено поштовање. Чак и тада значи ли то да веру никада не треба критички посматрати?
Проблем је у томе што се поштовање захтева и за вере које проповедају нетолеранцију, шире мржњу према мањинским групама, чопоративно размишљање и порицање стварног света. Могу поштовати веру која шаље помоћ у угрожена подручја, али не могу поштовати веру која се залаже за молитву за људе у угроженим подручјима.
Будући сте атеиста од вас ће се захтевати да безпоговорно поштујете свачију веру без обзира на то колико небулозна, бесмислена или опасна она за вас била. Такође се очекује да достојанствено трпите да вам свако соли памет о томе како нисте у праву и да ваше мишљење треба крити од света. Ако негде изјавите - "Васпитавам децу да буду добри хришћани и следе Исуса Христа", зачућете жамор одобравања. Ако пак кажете - "Васпитавам децу да буду добри секуларни хуманисти и развију сопствени осећај за морал путем интелигенције и разума" - зачућете ужаснуте уздахе.
Теиста има право да верује у шта хоће, чак и онда кад његова веровања осталима делују несувисло. Атеиста, с друге стране, чак и нема право да изрази своје рационално неверовање. Чути некога како каже - "Не верујем у Бога јер нису ми познати никакви ваљани докази који би указивали на његово постојање и сматрам да постоје боља научна објашњења о природи свемира", изгледа да вређа верска осећања појединих људи што се често наводи као разлог због чега би требало да држимо језик за зубима. Али, зар један Хиндус не каже - "Јехова и Исус су само митови, јер не знам ни за један разлог због чега бих мислио другачије и хиндуизам пружа боље објашњење о свемиру"? И зар то исто не важи и за муслимана у односу на Хиндуса или хришћанина у односу на муслимана? Свако од њих у суштини говори - "Мој Бог постоји, твој Бог је најобичнија измишљотина и ништа више". Само када атеиста каже - "Не постоји ни један од тих ваших Богова", то је разлог за забринутост. Можда због тога што се теисти слажу око тога да Бог постоји, али се не слажу око детаља (они други теисти макар верују у нешто)?
Дакле, није у реду повредити верска осећања теиста и атеисти ће због тога бити изложени жестоком прекору. Чудно је да су следбеници једне вере често спремни да бране друге вере - у прошлости смо имали прилике да чујемо католике како говоре о штети коју је Салман Ружди нанео муслиманима, чак иако су хришћанство и ислам две потпуно супростављене вере и свака за ону другу проповеда да је измишљотина. Никада није забележен случај да свештеник устане у одбрану атеиста чија је интелигенција увређена од стране људи који тврде да је Бог створио свет или да нас надгледа или да нас воли. Атеисти треба да се помире са тим да их називају антихришћанима или антиверницима кад год изразе свој став. Када сте чули да је неко неког свештеника назвао анти-атеистом због тога што овај верује у постојање Бога? (Узгред, када сте видели да се атеиста облепио бомбама и разнео се на некој пијаци, или се закуцао авионом у небодер због тога што други не деле његово мишљење о непостојању Бога?)
Чини се да влада уверење да су верници, било следбеници великих религија било малих НЛО култова, бољи људи од оних који признају да су неверујући.
Није ствар у томе у шта верујете, све док верујете у нешто натприродно. Ако не верујете боље вам је да ћутите, оборите главу и шлихтате се супериорним, просветљеним бићима око вас."