INTERMEZZO

Posle objavljivanja price SAN na ovom blogu, dobio sam i nekoliko pp.Naravno,pp su stvar svacije privatnosti i to mora da se postuje.

Zanimljivo je da je stiglo vise pp nego komentara (koji su javni).Mozda i zbog toga sto bi komentari mogli i da pokvare pricu.

Javljali su se oni kojima se SAN svideo.Oni drugi nisu imali razloga za to.

Nekoliko dama pise mi da je kanula i po koja suza,jer svako od nas ima najlepsi trenutak u zivotu koji se nije dogodio.Ponekad,coveku se ucini da je tako i najbolje.

Dame su se,dakle,raznezile.Jedna me pohvalila sto sam ,'ostao dzentlmen do kraja',i time me podstakla da vec danas napisem istinitu poucnu pricu Dzentlmen.

Muskarci (men),kao sto se i moglo ocekivati,bili su malobrojniji u ovoj komunikaciji.Ni jedan nije bio u iskusenju da padne u karasevdah,ili ne daj Boze,pusti suzu,prisabere secanja,i uputi se ka nekom svom lepom dozivljaju u proslosti.

U stvari,javila su se samo trojica.Prvi (man) je bio ubedjen da smo bili u istoj ceti u vojsci.Druga dvojica(men) su poslala gotovo identicno pitanje:

-"Pa,jesi li je ti na kraju,ili nisi?

I jednom i drugom kratko sam odgovorio:

-"Naravno da nisam!"

Znam da sam ih duboko razocarao,ali sta cu,tako je bilo.Istina,ne bih im rekao da jesam i da je bilo drugacije.Mogao sam da kazem,ali cemu,da je nekada najlepse kada se nesto lepo,sto zarko zelimo,o cemu mastamo i sanjamo - nikada ne dogodi!

Da nema takvih,neispunjenih ocekivanja,zelja i nada,ni one dozivljene,ostvarene,ispunjene,ne bi imale snagu dijamanata u nasem secanju.

To je moje misljenje.I ako bas hocete da znate - godinama posle onog leta na jezeru,bilo mi je zao sto je sve onako ispalo,a sada,sa godinama,najdraze mi je sto se zaustavilo bas tamo gde je i trebalo!