Post žene pauka

Tema Dana
Mlađan Dinkić napustio pregovore o gasnom sporazumu
Vlada poklonila NIS i skriva se iza Skupštine
Autor: Katarina Preradović | Foto:beta | 12.12.2008. - 07:34



Vlada Srbije odlučila je da predlog ugovora o prodaji NIS-a, koji će biti dogovoren sa ruskom stranom, mora biti verifikovan u Skupštini Srbije. Time je usvojen predlog Mlađana Dinkića da se - s obzirom na to da ruska strana ne prihvata krovni ugovor kojim se povezuje prodaja NIS-a sa izgradnjom gasovoda i skladišta u Banatskom Dvoru, u izmenjenim okolnostima kada se usvaja samo ugovor o NIS-u - poslanici ponovo izjasne.

Istovremeno, Vlada je odbacila Dinkićev predlog da se ugovorom o prodaji NIS-a ruskoj strani sada proda 25 odsto akcija, a da vlasnici preostalih 26 odsto postanu tek kada se potpiše ugovor o izgradnji „Južnog toka”. Dinkić je zbog odbijanja ovog predloga i činjenice da prodajemo NIS bez ikakvih garancija da će gasovod „Južni tok” biti izgrađen, napustio srpski pregovarački tim, a sa njim i nekoliko njegovih saradnika iz Ministarstva ekonomije. Novi šef pregovaračkog tima Srbije biće premijer Cvetković.
Prema nezvaničnim saznanjima „Blica”, do posete Alekseja Milera srpski zvaničnici imali su gotovo punu saglasnost o svim pitanjima, uz manja odstupanja predstavnika SPS. Ipak, DS i G17 imali su čvrst stav da aranžman sa Rusima mora biti sklopljen u paketu, a donja granica ispod koje se u pregovorima nije smelo ići bio je uslov da se potpiše paket aranžman. Upravo je to Ivica Dačić i preneo ruskoj strani prilikom posete Moskvi. Jedinstvo srpskog tima bilo je oličeno u predlogu koji su 31. oktobra ruskoj strani uputili i potpisali premijer Mirko Cvetković i potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić. Ovaj predlog je podrazumevao potpisivanje četiri ugovora sa Rusima (jedan krovni) i tri pojedinačna za NIS, „Južni tok” i Banatski Dvor. Rusi su ovakav predlog odbili i dostavili početkom decembra svoj predlog ugovora koji se tiče samo kupovine NIS-a i to pod nepovoljnim uslovima za Srbiju. Međutim, kako nezvanično saznajemo, upravo od posete Milera stav stranke DS se polako menja, pa se postepeno odustaje od zahteva za krovnim ugovorom. Omekšavanju stava DS-a, kako saznajemo, doprineo je jak lobi u okviru ove stranke, kojem se protivio i sam premijer Mirko Cvetković. Očito je u DS-u prevagnula struja koja smatra da treba izaći u susret ruskim zahtevima, čemu se priklonio i predsednik Srbije Boris Tadić.
Inače, Dinkić je članovima Vlade predstavio i izveštaj o dosadašnjem toku pregovora sa Rusima u dve održane runde, od 17. do 20. novembra i od 1. do 3. decembra ove godine.
U izveštaju stoji da je Dmitri Mališev, koji je vodio pregovore sa ruske strane, eksplicitno izjavio da oni ne mogu da potpišu ugovor o „Južnom toku” jer će tek sredinom 2010. imati studiju o izvodljivosti ovog projekta, a isto važi i za Banatski Dvor, za koji će studiju imati tek sredinom 2009. Za Banatski Dvor je ponuđen samo memorandum, u čijem 2. članu piše da je neobavezujući dokument.
Jedini ugovor koji su Rusi voljni da potpišu tiče se kupovine NIS-a, a njihov predlog je, prema oceni srpskog pregovoračkog tima, neprihvatljiv iz nekoliko razloga. Umesto investicija od 500 miliona evra, Rusi su NIS-u ponudili kredit, a njihova prva ponuda u pregovorima bila je da godišnja kamata bude devet odsto. Kasnije su pristali da kamatu obore na šest odsto, ali uz uslov da ona bude varijabilna i da se u ovom iznosu odnosi samo na prvu godinu otplate.
Druga sporna tačka je preuzimanje ekološke štete. Naime, Rusi traže da se Srbija obaveže da će preuzeti 100 odsto ove štete sve do momenta modernizacije opreme (Rusi planiraju prve investicije tek 2011) dok je uobičajeno da prodavac preuzme od pet odsto štete do maksimalnih 20 odsto.
Treća sporna tačka je zahtev Rusa da imaju monopol ne samo na uvoz derivata već i na preradu nafte. Ovaj monopol Rusi traže čak do 2014. godine, iako su obaveze Srbije prema EU da ukine ovaj monopol do 31. decembra 2010. Rusi su zainteresovani da uvoze gotove derivate iz Rusije, čime bi praktično doveli u pitanje opstanak srpskih rafinerija.
Ugovor o prodaji NIS-a mogao bi biti potpisan u Moskvi već 23. decembra ove godine. Kako nezvanično saznajemo, ugovor bi bio potpisan na osnovu odluke Vlade, a tek nakon toga bio ratifikovan u Skupštini Srbije. U konačnoj verziji ugovora, kako saznajemo, ruski predlog sa četiri sporne tačke mogao bi biti malo modifikovan, i to tako da Rusi pristanu na zadržavanje monopola samo do kraja 2010. i u njihovom delimičnom preuzimanju ekološke štete.

Dinkić: Nemam podršku da uradim najbolje za Srbiju
Povodom odluke da se povuče sa mesta šefa pregovaračkog tima Srbije, Mlađan Dinkić obratio se javnosti otvorenim pismom, u kome, između ostalog, kaže: „Pregovore o ugovorima koji bi regulisali realizaciju energetskog sporazuma sa Rusijom prihvatio sam u veri da mogu da izvučem maksimum za svoju zemlju i da ću za to imati punu podršku kolega iz Vlade i javnosti. Međutim, tokom pregovora sam shvatio da mi je naša strana prva uskratila podršku. Svako moje insistiranje na zaštiti srpskih interesa prvo je dočekivano na nož u Srbiji. Ipak, svi ti napadi i uskraćivanje domaće podrške nisu me obeshrabrili. Naprotiv, dali su mi jači motiv da se još više borim za interese Srbije. Kao što je poznato, odlukom parlamenta Srbija je prihvatila ruski predlog da radi izgradnje magistralnog gasovoda kroz Srbiju i modernizacije skladište gasa u Banatskom Dvoru, proda NIS bez tendera - direktnom pogodbom. U tom smislu, srpski pregovarački tim je 31. 10. 2008. jedinstveno predložio ruskoj strani model ugovora kojim bi se u skladu sa energetskim sporazumom istovremeno potpisali ugovori za sva tri projekta pojedinačno, uz pravne i finansijske garancije za njihovo izvršavanje u praksi. Međutim, Rusi danas prihvataju da potpišu samo jedan obavezujući ugovor, o kupovini NIS-a, s obrazloženjem da će tek za dve godine sigurno znati da li će se uopšte graditi gasovod „Južni tok”. Oni predlažu da se odmah potpiše samo ugovor za NIS i neobavezujući papiri za ostala dva projekta. Međutim, ako potpiše samo ugovor za NIS, Srbija gubi finansijske i pravne garancije da će ikada dobiti magistralni gasovod. U duhu je sporazuma da se npr. gasovod izgradi i 2152. godine ukoliko se drugačije ne precizira obavezujućim ugovorom. Dakle, ruska strana želi NIS odmah, ali ne želi da potpiše obavezujući ugovor kojom se Srbiji garantuje izgradnja magistralnog gasovoda, zbog koga je, uostalom, i potpisan čitav energetski sporazum. Vlada Srbije je odbila ranije utvrđeni predlog pregovaračkog tima da se u daljem toku pregovora insistira na istovremenom potpisivanju sva tri obavezujuća ugovora. Istovremeno, 11 članova Vlade (dva su bila uzdržana) je odbilo i alternativni predlog Ministarstva ekonomije da se u slučaju potpisivanja ugovora samo za NIS insistira na tome da se „Gaspromu” odmah prenese u vlasništvo 25 odsto akcija NIS-a, uz zadržavanje većinskih upravljačkih prava u rukama Srbije, dok bi mu preostalih 26 odsto akcija bilo preneto tek nakon potpisivanja obavezujućeg ugovora o izgradnji gasovoda, dakle za dve godine. S obzirom na to da su naši predlozi odbijeni, odlučio sam da se zajedno sa svojim timom povučem iz pregovora jer nemamo podršku u zemlji da uradimo najbolje za Srbiju. Odgovornost za ekonomske posledice nove pregovaračke platforme moraće da preuzme neko drugi”, kaže Dinkić u otvorenom pismu javnosti.



Jedno pričali, drugačije glasali
Na sednici Vlade Srbije vladala je opšta konfuzija do te mere da su se neki ministri izjašnjavali na jedan način, da bi zatim sasvim drugačije glasali o predlozima koje je dostavio Dinkić. Njegov predlog da se Skupština izjasni o potpisivanju ugovora samo za prodaju NIS ministri su podržali, ali je interesantno da Vuk Jeremić smatrao da u tom slučaju posao ne treba uslovljavati gasovodom. S druge strane, ministar Dragan Šutanovac rekao je da bi odmah „pristao da prodamo NIS pod uslovom da postoje garancije da će Srbija dobiti gasovod”.
- Nešto nisam siguran - rekao je Šutanovac. Sagovornici „Blica” iz Vlade tvrde da nema opasnosti po koaliciju, ali da je evidentno da svi pokušavaju da težište odgovornosti prebace na parlament, odnosno na tamošnje glasanje.

Momentalni prekid realizacije energetskog sporazuma

Tražimo momentalni prekid svih aktivnosti vlade i moratorijum na realizaciju protivustavnog i štetnog ugovora o prodaji NIS-a, sve do momenta u kojem će Ustavni sud doneti odluku kojom se sporazum stavlja van snage. To je jedina odluka koja će u ovom trenutku zaštititi interese građana Srbije. Istovremeno, Narodna skupština mora na plenarnoj sednici da razmotri sve elemente ponuđenih ugovora i da zaštiti interese zemlje čije građane predstavlja.


Očigledno je da ni vlada ni različiti pregovarački timovi više ne mogu da pronađu izlaz iz ove situacije. Zbog toga više ne sme da ćuti Ustavni sud Srbije. Pred njim se nalazi inicijativa LDP-a čije bi usvajanje onemogućilo potpisivanje novih štetnih aranžmana. Ukoliko se to ne dogodi, činjenica da se NIS prodaje bez odluke Ustavnog suda biće nam samo argument više da se u bliskoj budućnosti ovaj sporazum i svi poslovi proistekli iz njega obustave i ponište kao nezakoniti.

Današnja informacija o toku pregovora o realizaciji tzv. energetskog sporazuma konačna je potvrda stava koji LDP iznosi još od januara. Za razliku od drugih stranaka, koje su se sporazumu verbalno protivile ali čiji su poslanici za njegovu ratifikaciju glasale, LDP je svoje protivljenje usvajanju i realizaciji ovakvog sporazuma izneo i u parlamentu i pred same parlamentarne izbore kada je nekoliko hiljada građana Beograda pred Vladom tražilo da se ne glasa za ovakav ugovor i to tokom predizborne tišine.

Danas neodgovorna politika sadašnje i bivše vlasti dolazi na naplatu. LDP ne dozvoljava da tu strašnu cenu, u obliku protivzakonite prodaje NIS-a, neizvesne realizacije projekta gasovoda i kompleksa Banatski dvor i trajnog gubitka energetske i političke nezavisnosti, plate građani Srbije. Naredni dani ne smeju da posluže kao izlaz za one koji u poslednjem trenutku pokušavaju da umanje svoju stranačku štetu zbog učestvovanju u poslovima realizacije sporazuma. Umesto toga, LDP će obezbediti da se smanji šteta koju bi pretrpeli građani. Jedini način za to je da Ustavni sud stavi van snage sporazum sa Rusijom i da Skupština raspravlja o ovom pitanju.

Udarac šerijatskog prava na mozak Slobodana AntonićaObjavljeno: Čet, 11. 12. 2008. 13:55 SAKAĆENJE, SRPSKI INTERES!
Antonićeva tuga: Nekoliko živih Iranki
PHOTO: EPA/ABEDIN TAHERKENAREH

Revoltiran što su e-novine i novosadski „Dnevnik“ razotkrili da je delegacija Srbije usred Ujedinjenih nacija glasala za sve oblike masakra nad neposlušnim Irancima - od amputacije udova do kamenovanja maloletnika - u staroj „Politici“ pod novim uređivačkim timom opet se oglasio Srpski Branik Slobodan Antonić i zaljubljenim jezikom dao mušku podršku Vuku Jeremiću. Pomenuti Jeremić, tokom sednice spoljnopolitičkog Odbora u Skupštini Srbije, umalo nije doživeo infarkt kad su počeli da ga propituju za ovaj iskonski poremećen diplomatski gest; urlajući u mestu, dobacio je poslanicima: „Da, tačno je, podržali smo Iran jer Iran brani srpsko Kosovo“. A sad, nešto sasvim drugačije: Antonić u šerijatskom šoku! Uživajte!Bulazni: Slobodan Antonić
Nekako baš juče, na dan ljudskih prava, u našoj javnosti je otvorena priča o tome kako je Srbija, 21. novembra, glasala u UN protiv Rezolucije o stanju ljudskih prava u Iranu. Tu rezoluciju su, inače, podnele zemlje EU. Novosadski „Dnevnik” objavio je izjavu jednog neimenovanog funkcionera EU iz Brisela koji je zbog takvog glasanja oštro kritikovao Srbiju.

„Uvažavali smo činjenicu da predsednik Tadić nije imao u potpunosti vlast u rukama”, rekao je taj funkcioner i dodao „ali ne možemo da pređemo tek tako preko činjenice da Srbija u UN glasa o jednoj tako važnoj stvari kao što je pitanje ljudskih prava, protiv EU. Za nas je jedino objašnjenje da je Srbija svojim glasom vraćala dug Iranu zbog glasanja prilikom odlučivanja u Generalnoj skupštini UN o zahtevu za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti deklaracije nezavisnosti Kosova. Ali ako je Beograd spreman da zbog Kosova bude na strani onih koji gaze ljudska prava, onda ne vidimo kako Srbija može da pomiri takvu politiku sa proklamovanim evropskim težnjama. Jer EU je pre svega porodica naroda koji dele zajedničke vrednosti među kojima je zaštita ljudskih prava na prvom mestu”, rekao je „Dnevnikovom” dopisniku iz Brisela „uticajni funkcioner EU koji je želeo da ostane anoniman”.

Glavna zamerka Iranu jeste primena šerijatskog prava, čak i na maloletna lica. Od 32 smrtne kazne, koliko je u svetu izvršeno nad maloletnicima, posle 2005. godine, čak 26 pogubljenja sprovedeno je u Iranu. Prema navodima nekih organizacija za ljudska prava, u ovom trenutku više od stotinu maloletnika u Iranu je u opasnosti da bude osuđeno na smrt. Konvencije o ljudskim pravima, inače, zabranjuju smrtne kazne i doživotni zatvor za maloletnike.


Duh Ljilje Smajlović još živi: Bezbrižni Antonić
PHOTO: STOCK


Nameće se nekoliko razmišljanja u vezi sa ovim briselskim, ali i „drugosrbijanskim” kritikama ovakvog poteza naše diplomatije. Prvo, nisu li nas neprestano učili da u međunarodnoj politici nema prijatelja već da svako ide za svojim interesima? Kada je Srbija bila razočarana nekim diplomatskim potezima svojih saveznika i prijatelja (uključiv čak i bombardovanje 1999) rečeno nam je da ne budemo naivni i da prihvatimo realnost. „Stvari jednostavno tako funkcionišu”, objašnjeno nam je. Čak i nedavno, kada smo se naljutili što je bratska nam Crna Gora priznala „državu Kosovo”, podučavani smo da u diplomatiji „nema braće i prijatelja, već samo interesa”. Sada iznenada, kada je Srbija nešto uradila rukovođena svojim interesom, odjednom je iz skladišta izvađena priča o „porodici zemalja”, koje valjda treba isto tako i da „porodično” glasaju. Kako to? Kada Srbija traži prijateljsku solidarnost onda „nema prijateljstva, nema rođaštva, ima samo interesa”? A kada se Srbija pak drži logike interesa, onda joj se docira: „ipak smo mi porodica, to nije solidarno, ne smeš se rukovoditi samo svojim interesom” itd?

Druga pomisao koja pada na pamet jeste – zašto samo Iran? Pa u Saudijskoj Arabiji ljudima se i dalje javno odsecaju glave. Od 2005. preko 400 osoba (uključiv i žene) pogubljeno je. U Saudijskoj Arabiji su zabranjene sve stranke i svi sindikati, kao i bilo kakva politička okupljanja, a u medijima vlada potpuna cenzura. Ali, Saudijska Arabija nije problem i ne treba je pritiskati rezolucijama, a baš Iran jeste. Zašto je Iran izdvojen? Sećamo se da su vojne intervencije u Iraku, Avganistanu, pa i protiv Srbije započinjale kampanjom o kršenju ljudskih prava u tim zemljama. Da li je i ova rezolucija deo jedne takve kampanje? Priča o kršenju ljudskih prava u Iraku završila se ratom i okupacijom tokom koje je poginulo preko pola miliona Iračana. Koliko je Iranaca predviđeno da pogine kako se o Iranu više ne bi donosile ovakve rezolucije?

I treće, čitav koncept ljudskih prava je u velikoj meri ideologizovan. To, naravno, ne umanjuje njegovu osnovnu vrednost. Ali tokom poslednje dve decenije isuviše često su optužbe za kršenje ljudskih prava korišćene kao puko sredstvo za politički pritisak. Nije reč samo o disciplinovanju država ili vlada. Jednostavno, i mnogi od „boraca i borkinja za ljudska prava” pokazali su se kao pravi ideološki komesari, koji propisuju šta treba da se misli i ko bi sve trebalo da se odstrani iz javnog života. Bar smo se mi u Srbiji dovoljno tih primera nagledali, da nas sada više niko ne može zamajavati pričama kako „oko ljudskih prava nema diskusije”.

Ima diskusije, kao i oko svega. I ima interesa – regionalnih, nacionalnih i ličnih. U Srbiji i sa Srbijom o tome se može razgovarati. Ali ono što se ne može raditi jeste permanentno korišćenje različitih merila, uvek i dosledno samo na štetu jedne strane. Pogađate koje?

* Tekst objavljen u „Politici“ u četvrtak, 11. decembra.

http://www.brookings.edu/reports/2008/11_action_plan_mgi.aspx

odlicna analiza, odlicne preporuke