Krizni štab za put u Evropu ...

 Građani Ovče rumunske narodnosti i neki drugi sa njima koji nisu rumunske narodnosti a koji tu stanuju, osnovali su "Krizni štab za odbranu Ovče" da brane Ovču od Roma iz slama pod Gazelom koje grad Beograd želi da naseli u okolinu Ovče a na gradskom zemljištu. Pozivaju se na kršenje Ustava jer je navodno ugrožena rumunska nacionalna manjina, menja se nacionalni sastav stanovništva a Rumuni tu žive vekovima i da grad želi ovom akcijom da asimiliše Rumune. Nije rečeno ko je asimiltor i šta će oni biti posle asimilacije, možda im se konačno priža prilika da budu Beograđani. Kažu da nema uslova za integraciju Roma, nema kanalizacije i mesta u školi ili tako nešto. Takođe, traže da se gradu Beogradu oduzme pravo na upravljanje zemljištem na levoj obali Dunava mada je to gradska teritorija. Ima tu i neka nevladina organizacija koja se trpa u priču sa predlogom revizije i uspostavljanja monitoringa nad celom operacijom jer je sve do sada rađeno netransparentno a oni će sve to učiniti demokratskim i sprečiti tu „nekosultativnost". Na kraju iz kriznog štaba obaveštavaju da oni nisu rasisti, daleko od toga, nemaju ništa protiv Roma, da su sa svojim lokalnim Romima u dobrim odnosima i da se međusoibno pomažu.

Ovo je prepričana vest iz novina od pre nekoliko nedelja i nije sveža ali je ponavljana više puta u raznim prilikama. Pre nekoliko meseci sam pisao tekst sa pitanjem da li Beograd ima svoje rasiste i mislim da je korisno da iz tog teksta ponovim neke delove, podsećanja radi, a posebno u okviru priče o Evropskom Beogradu .... 

„ ... Beograd ima neke građane koji ne vole sve svoje sugrađane, posebno ako su oni druge vere, ekonomskog statusa, boje tena ili imaju drugačije navike, mada ne znaju da objasne zašto tako osećaju. Valjda tako nadoknađuju nemoć da prepoznaju svoj sopstveni identitet, a možda je to i neki oblik samodokazivanja, jer ako su inferiorni u svom svakodnevnom okružju ili u svojoj etničkoj grupi, onda traže izlaz u nevoljenju drugih. ...

... Ova međuetnička netrpeljivost mogla bi se nazvati rasizmom, ali ovde to nije slučaj jer iza toga ne stoji nikakva ideologija, oni su prosto inferiorni, uplašeni od  nečeg drugačijeg, pa zato i nasilni. Koriste se različiti eufemizmi za imenovanje ovog stanja, izbegava se prava reč i to je tipično za beogradski mentalitet: krstiš nevolju drugačije i onda nevolje ni nema. Posebnu vrstu netrpeljivosti predstavlja izražena nenaklonost prema Romima, koji su takođe Beograđani, ali ih beogradski etnički netrpitelji ne vole u blizini, a još manje u neposrednom susedstvu. Oni kažu da to nije rasizam, naprotiv, kažu da nemaju nikakav loš osećaj prema Romima ali će njihova blizina da im smanji vrednost nekretnina...

... Beograd ima slamove, spontano nastala naselja u kojima pretežno žive Romi, i to je sasvim prepoznatljivo u gradu. Postoji i nekoliko desetina romskih naselja širom Beograda u kojima živi populacija koja se teško integriše u gradski život, pre svega zato što se država ne bavi dovoljno tim problemom, pa su prepušteni sami sebi i organizuju se kako znaju i umeju. ...

... Plan je da se slamovi sa nepodnošljivim uslovima opstanka zamene naseljima na drugim lokacijama sa elementarno prihvatljivim uslovima, pre svega sa strujom, vodom i kanalizacijom. Dosadašnji pokušaji nisu bili efikasni i uspešni delom zbog birokratije, zatim zbog novca i najzad odbijanjem građana da prihvate Rome u svojoj blizini. Međuetnički netrpitelji su na Novom Beogradu čak predvodili proteste nezadovoljnih građana, pa građani naseljeni ispod Gazele ostaše tu gde su i bili. I ostala je samo namera da se presele u civilizovano okruženje. Mada to niko nije glasno izgovorio, svi bi nekako voleli da se ta naselja izgrade negde daleko van grada gde se neće videti, pa tako neće ni  postojati, i Beograđani će imati svoju sliku grada neopterećenu tuđom nevoljom....

... Nesposobnost da se prihvate drugačiji životni impulsi, navike i potrebe, smanjuje mogućnost da Beograd bude metropola jer i pored potrebe za različitošću što pojačava pozitivnu gradsku vrevu, tolerancija je osnovni princip opstanka grada, čak i kad nema nameru da postane metropola....

... posle svega, ipak nije jasno da li su malobrojni međuetnički netrpitelji, koji grubim rečima i nasiljem javno iskazuju svoj stav, samo glasnogovornici onih Beograđana koji isto misle ali to ne iskazuju glasno, pa koriste ove kao prednju liniju fronta i nečujno im se pridružuju u trenutku kad pomisle da su im interesi ugroženi. Ako je tako, onda će se kasniti sa ostvarenjem vizije Beograda kao metropole, sve dok Beograđani jasno i nedvosmisleno ne odbace netoleranciju i ljude koji je promovišu, pogotovo kad je ona zasnovana na etničkoj razlici...."

E još samo da uhvatimo haške begunce i eto nas u Evropi kao prestižna metropola puna napredne i savremene arhitekture a i FEST će uskoro....