o kursadžijama

o kursadžijama

svako malo u poslednjih par nedelja naletim na kritiku tv programa 'kursadžije'. verovatno vam je poznato da iza njega stoji mastermind saše popovića. to je onaj smešni lik iz grupe 'slatki greh', grand produkcije i ostalih operacija sumnjivog estetskog kvaliteta i ogrome popularnosti.

za trenutak sam pokušao da dokučim zašto ti ljudi kreiraju baš takav program. jevtini nacionalistički fazoni u kojima srbin ispada najpametniji su bez sumnje samo dno moguće tv produkcije. ispod toga možete da idete samo sa miljom vujanović, tata bradom i pornografijom nešto posle ponoći. i pokojni minimaks... kome, dopustite digresiju, dušmani oteše ime i klinci koji sada odrastaju se neće setiti njega već kako su kukali roditeljima da im kupe čokoladu ili bombone... čak je i pokojni minimaks u svojim najslabijim izdanjima bio daleko iznad 'kursadžija'.

da se vratim na pitanje postavljeno na početku prethodnog pasusa. prvo što sam pomislio je, pa da, to su ljudi koji su devedesetih bili uz miloševićev nacional-socijalistički autoritarni režim. odmah sam pokušao da zamislim mitrovića i popovića kako se brecaju na 'te pogane hrvate' komentarišući članak koji su pročitali u nin-u... i... ovo mi nije baš izgledalo verovatno.

toliko imam godina da se živo sećam prve fahretine ploče sa slatkim grehom. to je bila prava turistička razglednica bivše jugoslavije. u desetak pesama ste imali pokrivenu svaku republiku. razrada na temu 'od vardara pa do triglava', ovaj put razbijena na pesme koje se uklapaju stvarajući frontalnu marketinšku kampanju koja je kao lavina prekrila sfrj fenomenom lepe brene.

iza ovih kulturnih proizvoda ne stoje ljudi koji pletu zavere i pokušavaju da drže ovu zemlju dalje od evrope ne bi li što više para mogli da namlate. ma jok. to su samo ubogi muzičari. ok, i ljuba živkov je muzičar. saša popović i željko mitrović nemaju ljubin feler -- etiku i moral. sve što je u njima ostalo je pohlepa i alavost. nemojte da vas to prevari i da pomislite da su ti ljudi monstrumi. ne, to su vrlo osetljive duše koje bi sutra ostale bez hleba kada ne bi bilo njihove izražene osećajnosti za potrebama drugih ljudi.

jedan moj prijatelj, radnim danom agronom, vikendima tehničar za ozvučenja na narodnim veseljima mi je pričao o toj sposobnosti muzičara da skeniraju osećanja gostiju. slaba bi bila zarada kada bi samo pustili goste da naručuju pesme sami. za ovim stolom vide melanholičnu dušu slomljenog srca, za onim tamo uspešnog domaćinininina koji bi da podeli nešto teško stečenog bogatstva sa muzikom, za mojim primete škrtca i ne odole izazovu izbijanja i poslednjeg dinara iz džepa.

čini mi se da je pogrešno na ove ljude svaljivati krivicu i odgovornost što stvaraju i izvode takvu muziku, što prave takav program. takvi postoje svugda. ne vidim ko bi od njih bio srećniji da ne mora da traži radne dozvole da bi pevali po kafanama naših ljudi u evropskim zemljama. u švajcarskoj za vikend zarade kao za pet teških svadbi u srbiji. lako bi popović transponovao grand šou na teritoriju bosne, crne gore, makedonije i dobrim delom hrvatske.

da bi se to desilo politička elita mora da obavi svoj posao. saša popović i njegove 'kursadžije' su laka meta. zez je u tome što su oni lažna meta. nišan bi trebalo pomaći unapred ka avionu koji je vuče. u njemu sedimo svi mi. glasamo za pilota i članove posade. plaćamo taj let i čekamo da nam neljubazne stjuardese donesu sendvičić i malu čašu pepsija.