Devojke iz osmog su me ignorisale prirodnom nemarnoshcu koje one neguju za dechake svojih godina u ranom pubertetu.
U mom sluchaju je bilo josh gore. Za devojke iz osmog nisam postojao. Krenuo sam u shkolu rano, nisam imao ni punih shest, i bio sam uvek u nekom drugom filmu. Dok su ostali dechaci skupljali slichice, ja sam igrao klkere, kad sam preshao na slichice, oni su preshli na muziku, kad sam pocheo da slusham muziku, oni su pocheli da idu na zhurke. Godine emocionalnog kaskanja.
Ali devojkama iz sedmog sam bio osmak kao i svaki drugi. Bojanu sam upoznao na zimovanju. Ishli smo na chasove skijanja zajedno. Posle smo se zajedno sankali, padali u sneg i kotrljali se nasmejani. Kad smo se vratili sa zimovanja nisam imao hrabrosti da je sklonim u stranu negde po shkolskim hodnicima i da joj shapnem neshto lepo.
Voleo sam. Prvi put. Opasno, beskrajno, punom dushom, nezgrapno, nevino i lepo, onako kako trinaestogodishnji dechak ume.
Posle shkole sam ishao na autobusku stanicu preko puta tehnichkih fakulteta. Nisam zhiveo blizu shkole. Imali smo stan blizu Ruzveltove i zvanichno smo tamo stanovali pa sam zato mogao ici u ovu shkolu blizhe centru. U stvarnosti mi je trebalo dva autobusa do porodichne kuce. Dve stanice jednim autobusom a onda josh devet drugim. Bojana je chekala autobus sa druge strane bulevara. Ponekad bi joj mahnuo, ona bi rado odmahnula i osmehnula se, ali je uglavnom ubijala vreme chekanja autobusa razgovorom sa drugaricama i sa osmacima koji su ih opsedali.
Sa ove strane bulevara i ja sam svakodnevno vodio razgovore za ubijanje vremena.
- Ti si jedini razlog zashto mi sedmaci uvek gubimo od vas. Tri penala si odbranio na jednoj utakmici, to je nevidjeno, reche.
- Nije tako teshko, samo treba dobro proceniti nameru, rekoh izvijajuci vrat da opet pogledam preko bulevara.
- Bojana ti se dopada?
- Ma shta lupash, odbrusih odmah na prvu.
- Umem i ja da procenjujem namere. Ne boj se necu reci nikom, reche.
- Bash si drug, rekoh da zagladim stvar, moleci se u sebi da stvarno ne kazhe.
To je bilo jedino doba mog zhivota kad sam vodio dnevnik. Godinama je stajao po policama porodichne kuce i bio nepresushan izvor zabave za sve generacije. Sve je bilo lepo zapisano. Kako me zaboleo stomak od ljubavi dok je sedela ispred mene za vreme shkolske priredbe. Kako sam ljubio jastuk. Kako sam chekao autobus i mahao joj svaki dan, bez hrabrosti da predjem na drugu stranu.
- Zashto ne odesh da chekash autobus sa njom? Sam si rekao da ste lepo proshli na zimovanju. Razgovarajte. Kad te upozna josh bolje bice luda za tobom, reche ohrabrujuci me.
- Ne mogu. Svi znaju da ja ne zhivim u tom pravcu i znali bi zashto chekam tamo. Znash koja bi bruka bila?
- Znam, reche.
Tako su polako iscureli prolecni dani i doshao je zadnji dan shkole. Mahnuo sam Bojani sa druge strane bulevara. Odmahnula je. Nasmeshila se. Stajala je sama. Ranac je drzhala s obe ruke ispred kolena. To je zadnja slika Bojane koju pamtim. Njen autobus je stigao, sakrio pogled na nju, i vishe je nikad nisam video.
Ubrzo je doshao autobus i na nashu stranu bulevara. Bash pre nego sam sishao na drugoj stanici rekoh
- Mislim da znam u koju cu srednju shkolu.
- Koju?
- Verovatno u Matematichku Gimnaziju.
- Ja cu josh jednu godinu u osnovnu. Sigurno necu u Matematichku posle toga.
- Znam, rekoh.
Ono shto tad nisam znao je da ce, kao i svakog dana, izaci iz autobusa na sledecoj stanici, preci bulevar, i sachekati autobus u obrnutom pravcu. Tri stanice nazad do tehnichkih fakulteta. Zhivela je blizu shkole. Simona. Vedra, jedra, divna i crnoooka.
Bio sam voljen. Prvi put. Opasno, beskrajno, punom dushom, nezgrapno, nevino i lepo, onako kako trinaestogodishnja devojka ume.
Atačmenti
- Music_musik22.gif / 0.98 / KB image/gif
Blogovi autora
- Разлаз, нема се ту шта видети (152)
- Tri naprsline: MLADA (67)
- Petak, 13. (59)
- Imagine all the people (70)
- Бес се увек некако стиша (91)
- Tri naprsline: CRNA (135)
- The Museum of Modern Art, NY: Toward a Concrete Utopia (201)
- Dobro smo mi i prošli (47)
- Сир < Мачка (219)
- Pravi ljudi i pravi jezik, u dva-tri reda (179)
- Muzika je u suštini beskorisna, kao život sam (80)
- Svemu ima vreme ... (119)
- Знао сам те људе (38)
- Fašisti svih zemalja, ne ujedinjujte se! (351)
- Duvani -- žuti otrovi! (80)
- Zar ima nečeg što ne znaš, Maksime? (75)
- Vremena se menjaju, a s njima i ambicije (79)
- Dočekaću konačno i ja svoju radnu sobu! (94)
- Samo jedna od ovih triju priča je vic (227)
- Moja reč menja vas! (Dobro, dobro, ne baš svaka) (97)
Najnovije VIP blogeri
- Dovidjenja, gospodine Bobicu!
angie01 - Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Moj grad (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Obaveštenja (1)
- Životni stil (1)
- Politika (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org