o bibliji je reč

/ 03.08.2007. u 23:47

Komentari: 57
Čitanost: 9923
/
Preporuke: 1320
/

O bibliji vikipedija ima dosta tekstova. Ja sam o bibliji pisao na vikipediji u kontekstu biografije Kosidovskog ovde http://pl.wikipedia.org/wiki/Zenon_Kosidowski, I na ovom blogu u arhivi blogera vikipedija pod naslovom “Kad je sunce bilo bog”.

U vezi biblije imao sam “okršaje“ sa Milanom Ćirkovićem i Šarskim i to se zbilo u poslednjem milanovom blogu [url=http://blog.b92.net/text/573/Neko%20mora%20da%20je%20oklevetao%20Jozefa%20K./]ovde[/url] , gde smo se džementlementski dogovorili da se dalje ne svadjamo.(prepis okršaja je u komentarima).

Evo ja pružam ruku pomirenja, te posvećujem jedan post problemu prevodjenja biblije. Ovo što piše o prevodjenju biblije je citat iz jedne moje (za ovu priču nebitne) knjige:

„...Veliki je problem kada se radi o delu velikog stila. Da pogledamo Bibliju. Poznato je da je hebrejski jezik bio siromašan u veznicima, nesposoban da izrazi apstrakcije – jezik liričara, pun energije, strasti divljih kritika i vatrenih boja – ali tako buntovan prema filozofiji. Oko trećeg stoleća pre Hrista zapitali su se hebrejski filozofi: da li mi možemo da promenimo svet? Evo kako to izgleda u prevodu sa original:

Kakvu korist ima čovek od svih svojih poslova,

Koje on obavlja pod suncem?

Pokolenja odlaze i pokolenja odlaze.

A zemlja ostaje večno.

Diže se sunce i zalazi sunce

I na svoje mesto žuri i tamo se diže.

Ide na jug i ponovo se vraća na sever

Vrti se na svom putu vetar

I iz svojih kruženja vraća se vetar.

Sve reke teku u more

Ali se more ne napuni;

Tamo gde se reke ulivaju,

Ulivaju se uvek iznova.

Svi su događaji umarajući;

Ne može čovek to izreći;

Ne zasiti se oko gledanja,

I ne napuni se uho slušanja.

Što bejaše to će biti,

I što je uradjeno to će biti urađeno

I ne postoji ništa novo pod suncem.

Postoji nešto o čemu se kaže:

Vidi, ovo je novo;

Ali ono je od večna vremena

Koje bejaše ispred nas.

Ne osta sečanje na pretke;

I takodje na potomke koji će biti

Neće ostai sećanje kod onih

Koji će biti posle...

Odmah se prepoznaju prve stranice „Propovednika“ koje tako lepo predaju odjek, ritam pa čak i muziku originala. Ali opet isto pitanje kao i kod kineske priče: da li je to pravi prevod?

Očevidno to zavisi od cilja koji se daje prevodu. Njemu možemo da odredimo dva osnovna cilje: ili želimo da šokiramo naše čitaoce kontaktom sa stranom mišlju i stranim govorom, i u tom slučaju sačuvaćemo što je moguće vernije sve karakteristike originala, naročito one koje su nam najneobičnije; ili, pak, želimo da našim čitaocoma predamo isti utisak, koji ima original na čitaoce ili slušaoce autora – i u tom slučaju, probamo da sami promislimo tekst, i da nadjemo sredstva, koje bi taj autor koristio ako bi govorio jezikom koga mi govorimo i ako bi živeo u vreme u koje mi živimo.

Gore pomenuti prevod je primer prvog tipa. Ali ako bismo se trudili da zamislimo šta je propovednik napisao ako bi govorio naš jezik, dobili bi sledeći mali esej:

DA LI POSTOJI PROGRES?

Nekorisno je raditi pošto se ne mođe osetiti nikav progres u svetu ili čoveku. Ni jedan od četri elemenata prirode ne može da nam da tu ideju: ni Zemlja, koju ne pokreće prolazak generacija koje se smenjuju , ni Sunce koje beskrajno kruži po istoj orbiti, ni vetar koji naizmenično duva sa raznih glavnih tačaka, ne postižući ništa osim opsećnog mešanja vazduha, niti najzad voda koja juri od izvora prema moru, da bi zatim ponovila isti put. Sve je ovo monotono i više no što se može reći. Pošto čovek, ma koliko da napreže svoje oči i uši, ne može da pronadje neku promenu u kretanju stvari: budućnost će jednostavno produkovati prošlost i iste pojave se ponavljaju ad infinitum. Dakle ne postoji nikakav progres.

Očigledno, iz takvog prevoda je potpuno nestala poezija hebrejskog jezika: ali kako se jasnije i snažnije pokazuju konture rezonovanja! U takvom primeru se može konstatovati, s jedne strane, osnovno jedinstvo ljudskog mišljenja, a sa druge strane, ogromna razlika njegovih načina izražavanja. Prepoznati prvo pod drugim nije uvek jednostavno – gornji primeri to slikovito ilustruju,

U tekstu izgovorenom prema našem modernom načinu, ne mogu da se pomešaju detalji sa celinom, niti da se atribuira svakom od njih vrednost koja je odvojena od tog rezonovanja; nasuprot toga u hebrejskom načinu predstavljanja, uvek se može oklevati između tačnog kretanja misli i pitati se: da li je ta posebna crta izolovana ili samo relativna etapa demonstracije...

vijupedija - Gajić Radoslav

postavite na |

Komentari (57)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

GajaR 23:56 03.08.2007

re: o bibliji je reč

quote=GajaR]

nsarski
Ja sam Bibliju uvek dozivljavao kao monumentalno knjizevno delo, a ne kao religiozni prirucnik. . Biblijskih metafora ima skoro svugde.

NSarski, biblija nije monumentalno delo, nego početničko delo iz istorije književnosti...ujedno je i temeljno delo, čiji su citati svugde... zbog početaka civilizacije, ona vredi mnogo!
a što se religioznosti tiče... to je individualna stvar svakog čoveka: ko veruje i dalje će verovati, a ko ne veruje biblija mu neće pomoći da se prikloni bogu

quote=Milan M. Ćirković]

nsarski
Ne provociraj me GajoR, vec dugo se razmisljam da li da napisem blog na tu temu:)
Biblija nije pocetnicko delo, nego se studira na pocetku studija knjizevnosti jer je ona temelj za manje vise sve sto je kasnije napisano.

Pazi, ovo je zbilja interesantna dihotomija - jer vidi, ako Biblija nije pocetnicko delo, na osnovu cega, tj. kog kriterijuma bi odredio da je neko drugo (recimo: majstorsko)? Svaki kriterijum koji bi upotrebio - bar u okviru ovog naseg, evropskog, tumacenja knjizevnosti i njene istorije - patio bi od anahronizma, upravo zbog tog efekta koji pominjes, tj. da bi morao bar donekle da bude cirkularan. Ili gresim? Cini mi se da bi knjizevnu vrednost Biblije mogli da ocene jedino, recimo, konfucijanski Kinezi ili Indusi ili zen-budisti u Japanu, dakle oni koji su ponajmanje *kontaminirani* (u smislu u kome tu rec koristi recimo V. Sklovski) njenim docnijim uticajem...
quote=GajaR]Kada bolje razmislim...
nije mi jasno da li sam hteo da kažem da je biblija početno ili početničko delo.
oba su tumačenja (zlo)namerna

moj stav je kristalno jasan (ma da mu ni sada posle dužeg razmišljanja, ne mogu dati ime: početničko ili početno knjizevno delo?)
kada pročitate šta o bibliji mislim, napravite sami kvalifikaciju da li sam napravio lapsus i kakav?
evo teksta u kojem se da videti moj stav o bibliji:
http://blog.b92.net/arhiva/node/5109] = kad je sunce bilo bog
quote=nsarski]Interpretacije Biblije (nareceni Kosidovski, na primer), istorijske cinjenice o biblijskim likovima i dogadjajima su jedna stvar. Knjizevna vrednost Biblije sasvim druga. Kao sto niko nece da ide da trazi pravog Toma Sojera, na primer, i nije bitno da li je on postojao ili ne, tako i za proucavanje Biblije sa knjizevnog stanovista nije vazno sta se istorijski desilo. Tolstoj u "Ratu i Miru" recimo govori o konkretnim istorijskim dogadjajima, H.G. Wells u "Ratu Svetova" govori o nepostojecem konfliktu, a oba su podjednako dobra knjizevna dela.
To sto je Biblija jedan od prvih pisanih tekstova ne znaci i da je pocetnicki napisana. I mit o Gilgamesu je onda takav, i Beowulf. Onda su i slike u Altamiri, recimo, pocetnicke, a one to uopste nisu. Ili Africka umetnost ("primitivna", kako se za nju kaze) koja je izvrsila veliki uticaj na Pikasa, recimo.
Nauka i tehnologija su napredovale od Arhimeda, preko Njutna do danas, i svaki srednjoskolac zna vise fizike od Njutna, ali tesko da ce se danas naci bolji fizicar od Njutna. Umetnost ne podleze ovakvom sistemu vrednovanja: drama od Euripida pa na ovamo se nije promenila - samo je promenila dekor.

GajaR
ajde NSarski da se pomirimo... ja smatram da su: pesma nad pesmama ili propovednik etcetera remekdela svetske književnosti

nsarski
Deal.:)

nsarski 00:49 04.08.2007

Ne znam koliko se

ovo gore moze nazvati "okrsajem", ali da za sada predjemo preko toga. Kad je Biblija u pitanju, ja se licno drzim Blejkovog pravila:

Blake
The Old & New Testaments are the Great Code of Art.

.
I Bibliju na taj nacin dozivljavam, i u tom smislu jedino umem nesto o njoj da kazem.
Ljudi koji se zovu Biblical scholars se bave izvornim tekstovima, problemom prevoda i slicnim pitanjima, koja, za moju svrhu, nisu od presudnog znacaja. Konkretno, navedeni tekst iz Ecclesiastisa (Knjiga Propovednikova) se razlikuje od onoga koji sam ja imao pri ruci - prevod Danicic-Karadzic. Konkretno, ovo gore:

Svi su događaji umarajući;
Ne može čovek to izreći;
Ne zasiti se oko gledanja,
I ne napuni se uho slušanja.

je u Danicicevom prevodu:

Све је мучно, да човјек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати (Prop. 1:8).

Mislim da u ovakvim diskusijama treba da se drzimo jednog prevoda da bi izbegli nesporazume. Kako je Danicicev prevod u najvecoj upotrebi na nasem jeziku, onda ima smisla drzati se njega. Ne zato sto su druge verzije losije, ili modernije, vec zato sto je Danicicev prevod najvise koriscen, a nas zanima uticaj Biblije na umetnost, kod nas i dalje. Slicno je i sa Biblijom na drugim jezicima. U najcescoj upotrebi u anglofonskom svetu je bila KIng James verzija, i zato je korisnije drzati se nje, bez obzira sto postoje precizniji i lingvisticki tacniji prevodi. Na kraju, ono sto mi od Biblije imamo su tekstovi na vise jezika, uglavnom na staro-grckom i hebrejskom. Pretpostavljam da ima nesto i na aramaickom (u to se nisam ozbiljnije upustao).

GajaR 09:46 04.08.2007

Re: Ne znam koliko se

nsarski

Mislim da u ovakvim diskusijama treba da se drzimo jednog prevoda da bi izbegli nesporazume. Kako je Danicicev prevod u najvecoj upotrebi na nasem jeziku, onda ima smisla drzati se njega

Ne sećam se tačno, ali (mislim) da je to neki prevod u izdanju gidonista!
za samu priču to nije bitno

Aleksandra Mitrovic 10:55 04.08.2007

Re: Ne znam koliko se

ima prevoda i na arapski. Trebalo bi da dodjete u manastir Svete Katarine u podnoziju Sinajske Gore gde je Mojsije primio 10 zapovesti i videti sta oni imaju u svojoj riznici. Postoje primerci biblije od I do XII veka NE na svim postojecim jezicima iz tih perioda...to je ono sto je izlozeno a neizlozena riznica je jos bogatija ali van dostupa javnosti iz bezbednosnih razloga. Neke primerke potrazuje Vatikanska biblioteka ali im patrijarh ne da. Boji se da ce doziveti istu sudbinu kao i svici sa Mrtvog Mora koji dovode u pitanje verodostojnost SVIH jevandjelja u Novom Zavetu......

dunjica 11:26 04.08.2007

Re: jezici Biblije

Biblija je pisana na staro-hebrejskom (Stari Zavjet) i staro-grčkom (Novi Zavjet). Doduše, neki dijelovi SZ, kao npr. Knjiga o Danijelu, su do nas prenešeni na aramejskom. Aramejski je u antičko doba bio jezik diplomacije i vlasti na Srednjem Istoku, ali se ne zna kako je došlo do toga da je baš Knjiga o Danijelu prenošena na istome.

U 2. i 3. stoljeću prije Krista su starozavjetni spisi prevedeni na grčki. U međuvremenu je glavni govorni jezik Antike, zahvaljujući Aleksandru Makedonskom, grčki. Legenda kaže da ih je prevodilo 70 muškaraca, pa je i tada novi standardni prijevod nazvan Septuaginta. Septuaginta se od tada koristi za službe u sinagogama. Dostupnost hebrejskih spisa na većinskom govornom jeziku tadašnjeg vremena se smatra jednim od glavnih razloga, ili barem olakšavajućih okolnosti, za širenje Kristovog učenja u području Sredozemlja.

Što se tiče južno-slavenskih jezika, zadnjih desetljeća se pojavilo nekoliko izvrsnih prijevoda, daleko suvremenijih i originalu vjernijih od onog Daničić-Karadžićevog (poznato je da je Vuk prevodio s njemačkog, pa je zato njegov prijevod neprecizan i ima dosta grešaka). Ne znam točno kako je s prijevodima na srpski, čini mi se da ima barem 1 suvremeni, od Crkve priznat (kome je to važno), koji se sada koristi. Ako je od interesa, mogu pogledati i kasnije javiti?

Na hrvatski postoji već barem 2 desetljeća izvrstan prijevod teologa i jezičkih stručnjaka Dude i Fučka, s čitavim timom dodatnih jezičkih stručnjaka i teologa. U međuvremenu postoji i prijevod na bosanski, koji su pokrenule protestantske crkve u BiH.

Što se tiče engleskog, tu, naravno, sve vrvi od izvrsnih, dobrih, loših i katastrofalnih prijevoda. King James (nazvan tako jer je nastao u doba i po nalogu kralja Jamesa u Engleskoj) je postao više primjerak za jezičke sladokusce, nego što se još koristi u crkvenoj službi ili u teološke svrhe. Moj osobni favorit je NIV, New International Version, koji i sama koristim.

Jaril 14:38 04.08.2007

Re: Ne znam koliko se

Koliko je meni poznato Danicicev prevod je jedini prevod na srpski jezik. Sveti sinod Pravoslavne Crkve je preveo samo Novi Zavet. Ako neko zna za neki drugi prevod Starog Zaveta neka obavezno javi.

dunjica 14:53 04.08.2007

Re: jezici Biblije

Da, u pravu je Jaril, postoji samo suvremeni prijevod Novog Zavjeta na srpski, u izdanju Biblijskog društva (Evanđelja u prijevodu Aleksandra Birviša, protestantskog pastora i poznatog ekumeniste). Stari Zavjet; koristi se još uvijek Daničićev prijevod.

codex_casti 17:06 04.08.2007

Re: jezici Biblije

ma sigurno ga je super preveo protestant i ekumenista.. :))))

Milan M. Ćirković 17:12 04.08.2007

Re: jezici Biblije

codex_casti
ma sigurno ga je super preveo protestant i ekumenista.. :))))

Protestanti imaju, doduse, nesto drugaciji spisak kanonskih knjiga, ali ne vidim sto bi preveo ista losije nego da je bio, recimo, katolik i jezuita ili pravoslavac i zilot. Ili Vi mislite i dalje kao sto se mislilo negde oko 1000. AD da je znanje jezika nevazno za prevodioca, bitno je da bude inspirisan Svetim Duhom i Gospom Marijom?

codex_casti 17:47 04.08.2007

Re: jezici Biblije

ma ja se to samo salim sa dunjicom.. mislim super je da protestanti u srbiji koriste protestanski prevod.. nemam nista protiv.. a to oko poznavanja jezika i inspiracije ne bih umeo da vam precizno odgovorim, verovatno su obe stvari prilicno vazne..

znikolic 17:58 04.08.2007

Re: jezici Biblije

Milan M. Ćirković

Protestanti imaju, doduse, nesto drugaciji spisak kanonskih knjiga

Što se tiče Starog Zaveta, pravoslavna crkva se drži Septuaginte (LXX) i šireg (Aleksandrijskog) kanona. Rimokatolička crkva se drži šireg kanona (uz neke razlike) i Masoretskog teksta (koji je bio osnov latinske Vulgate). Protestanti se obično drže užeg (Palestinskog) kanona i Masoretskog teksta.

Koliko mi je poznato, postoje samo dva prevoda Starog Zaveta na srpski jezik, ali su oba rađena na osnovu masoretskog teksta i užeg kanona. Pored prevoda Đure Daničića, postoji i prevod kompletne Biblije koji je tridesetih godina prošlog veka objavio Lujo Bakotić. Bakotić je bio Srbin rimokatoličke vere iz Dalmacije, ambasador Kraljevine Jugoslavije u Vatikanu, prevodio je sa latinskog (i drugih zapadnih jezika), koristio zapadnu terminiologiju ("Betlahem" umesto "Vitlajem", "kralj" umesto "car"

. Uz sve to, njegova Biblija je bila latinična. Pravoslavna crkva Bakotićev prevod nikada nije prihvatila i ona nikada nije stekla popularnost u narodu.

dunjica 18:39 04.08.2007

Re: jezici Biblije

Prijevod 4 Evanđelja Dr. Aleksandra Birviša je prihvaćen i preporučen i od Sinoda srpske pravoslavne crkve.

Ne znam za pravoslavni Kanon Starog Zavjeta, ali znam da protestantski Kanon uključuje 7 knjiga manje nego katolički. Što će reći, tih 7 knjiga SZ koje su u katoličkoj Crkvi kanonske, imaju kod protestanata tek status apokrifa (a u novije vrijeme ih katolici nazivaju deuterokanonskim). Radi se o slijedećim spisima: 1. i 2. Knjiga Makabejcima, Tobija, Judita, Knjiga Sirahova, Knjiga Baruhova, Mudre Izreke, kao i dijelovi Knjige Danijela i Knjige Estere. Doduše, te knjige su uključene u prvi prijevod biblijskih sv. spisa (Starog Zavjeta) na grčki - Septuagintu, koja je kasnije mnogima posližila kao osnovica za prijevod na dalje jezike.

U katoličkoj, ali i pravoslavnoj tradiciji, apokrifima se smatraju tekstovi o biblijskim događajima i osobama, nastali znatno kasnije nakon ustanovljavanja biblijskog Kanona. Kanon je utemeljen negdje ogo 4. stoljeća i to su spisi koji se smatraju nadahnutima od Duha Svetoga i time imaju obavezujući značaj za hrišćane. Doduše starozavjetni kanon je bio praktično dovršen već par stoljeća prije rođenja Isusa (nije ni čudo ako se zna da su starozavjetni spisi nastajali u rasponu od 1600 godina!).

dunjica 18:54 04.08.2007

Re: jezici Biblije

mislim super je da protestanti u srbiji koriste protestanski prevod..

Protestanti koriste različite prijevode, čitaju čak i apokrifne spise. Zato smatram da nema potrebe za ironijom.

Čitava se Reformacija poziva na 4 osnove: sola scriptura (samo Knjiga, misli se na Bibliju, je osnova vjere), solus Christus (Isus Hrist kao jedini poglavar Crkve), sola gratia (spašeni smo po milosti, a ne zbog djela/nedjela), sola fide (opravdani smo vjerom). Zbog toga čitanje i tumačenje Biblije kod protestanata ima izuzetan značaj u prakticiranju vjere, za razliku od katoličke i pravoslavnih tradicija, gdje je ta aktivnost među "pastvom" daleko manje raširena.

znikolic 20:00 04.08.2007

Re: jezici Biblije

Dunjice, pravoslavni između ostalog prihvataju i 3. Knjigu o Makavejima. Te knjige su u periodu od 3. do 1. veka pre Hrista bile deo šireg jevrejskog kanona, u upotrebi kod aleksandrijskih Jevreja, zato su i uvrštene u Septuagintu. Jevrejski kanon se stabilizovao tek oko 200 godine posle Hrista.

dunjica 20:45 04.08.2007

Re: jezici Biblije

Ovo za 3.Makabejcima nisam znala.

Jevrejski kanon je "službeno" ustanovljen tek u 2. stoljeću, mada je u istom obliku već korišten stoljeće ili dva prije Hrista.

Meni je povijest Crkve veoma zanimljiva. Rekla bih, čita se napeto pout krimića. Mada, na žalost, ni ostali aspekti krimi-romana ne nedostaju. Tako je to, gdje je ljudi, tamo je i događanja ;-)

Черевићан 21:06 04.08.2007

верујућих је Царство Небеско

Boji se da ce doziveti istu sudbinu kao i svici sa Mrtvog Mora koji dovode u pitanje verodostojnost SVIH jevandjelja u Novom Zavetu......

а зашто?
у Библији на чије се текстове црквени кругови ослањају,малко детаљнијим читањем уочавају се извесне противуречности, да некажем грешке и о томе се навелико писало.као пажљив поштовалац таквог штива ја се ево присећам како . . .матеј каже да јаков роди јосифа, мужа марије која роди исуса.лука међутим, тврди да исус беше син јосифа, сина илијина. дакле, исусов деда се звао а) јаков, б) илија. суочени с овим неслагањем хришћански теолози су се довијали да одбране тобожњу непогрешивост библије.без икаквих доказа, било библијских, било историјских измислили су да јеванђеље по луки не говори то што говори, већ наводно прати маријину линију, па отуд потичу разлике с матејом.ние их омела чак ни чињеница да лукин родослов уопште не спомиње марију.можете ли да замислите генеолошко стабло у којем први члан не постоји?
но то није једино место где се јеванђелисти не слажу на путу од цара давида до исуса.
по матеју, зоровавел је има сина авуида,а по луки зоровавелов син звао се . . риса.да све буде хаотичније,ниједан од њих се не слаже са родословом давидовог потомства из старог завета.тамо се у књизи првој дневника може прочитати да је заровавел имао синове месулама и ананију и кћер саломету.
малко збуњујуће,признаћете.
но зашто је питање исусовог родослова толико битно?
библијским адвокатима битно је из једноставног разлога . . ако би се сагласили да библија греши, онда би признали и да она није Божја реч, а тада би читава догма намах . . кљокнула.

bauer 21:40 04.08.2007

Re: Chervi,

svi mi, koji smo svedoci istorijskih dogadjaja u poslednjih 15-20 godina, ponekad na samom izvoru desavanja, znamo koliko su isti podlozni razlicitim interpretacijama, vec, kako kome odgovara. a sta je to u odnosu na desavanja od pre 2000+ godina. mislim da je u tome i tajna uspeha davincijevog koda. roman ispod proseka, film je katastrofa, ali sama ideja, da je isus (kao plod bezgresnog zaceca - mislim, stvarno) bio u vezi sa prostitutkom(?), te imao potomstvo, se cini veoma verovatnom, cak sta vise logicnom. kada se tome doda uznemirenost crkve po celom pitaniju, eto recepta za uspeh.

sta sam hteo da kazem? istorijske spise bi trebalo citati izmedju redova. i biblijski zapisi su zbir svedocenja o jednom vremenu, izabranih od strane manje-vise jedne interesne grupe, sa ciljem drzanja naroda pod kontrolom, uz negirajnje mnostva drugih uticaja, npr. jevandjele po judi, mariji m. etc.

nsarski 21:42 04.08.2007

Re: Ne znam koliko se

Cer, ima i gorih nesuglasica, ako stvari posmatramo faktografski (a to, kad je Biblija u pitanju, ne bih preporucio). U knjizi Postanja ( Prva Knjiga Mojsijeva), na samom pocetku se govori "И би вече и би јутро, дан први.
", itd. Ali, tek cetvrtog dana:
И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.
17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
18. И да управљају даном и ноћу, и да дијеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.
19. И би вече и би јутро, дан четврти.
(Ovo je tako u svim prevodima Biblije koje ja znam).

Kako se znalo prethodnih "dana" kad je dan a kada noc, ako je Sunce stvoreno kasnije?
Ocevidno da takve stvari nisu bitne za razumevanje sustine teksta.

Jelena 21:46 04.08.2007

Re: Ne znam koliko se

itekako su bitne. Iz ovog primera koji si naveo, jevrejski tumaci izvode zakljucak da je Bog do cetvrtog dana stvarao i unistavao brojne svetove.
Ne zaboravite da Tora, Mojsijevo petoknjizje, govori jezikom prosecnog coveka. To ne znaci da prosecan covek moze da razume njen skrievni smisao. Potrebno je nogo ucenja da bi se do znanja doslo.

Черевићан 22:02 04.08.2007

Re: Ne znam koliko se

поштовани nsarski мени некако разумние пасује пекићева блага вест из ( време чуда) где вели
- у почетку створи Бог небо и земљу и рече Бог нека буде светлост и би светлост и би вече и би јутро и би свет . дан ПРВИ.

Srđan Fuchs 22:52 04.08.2007

Re: jezici Biblije

Milan M. Ćirković

Ili Vi mislite i dalje kao sto se mislilo negde oko 1000. AD da je znanje jezika nevazno za prevodioca, bitno je da bude inspirisan Svetim Duhom i Gospom Marijom?

danas, da bi se ma šta prevodilo na srpski jezik, mora da se bude inspirisan amfilohijem radovićem.
:( inače, prevod sz na srpski u xxi veku, inspirisan gandžom i vinom, je skroz zanimljiv izazov! :) al' to je ofsajd, mora se bude inspirisan nešto strogo pobožno, da bi se bilo šta radilo na tom polju. ali, jezik je super. nije nimalo čudno da je jedan naš pesnik to prevodio, mahom iz nemačkih protestantskih izvora, i da je taj njegov prevod živ i danas posle više od stotinu godina.

nz u trenutnom opticaju, preveo je amfilohije, i ja, sa oproštenjem, teško da mogu da uzmem tu knjigu u ruke. kada čitam, čitam new king james version, ali svakako i poznavanje grčkog KOINE jezika tog doba otvara razne zanimljive mislene igre. moje poznavanje KOINE jezika, za sada, je skromno nažalost.

ps. Gajo, s kim ste vi megdanili, kada Vam je Nšarski odgvorio nešto sasvim arté, dok se Milan nije ni uključio u tu raspru?!

codex_casti 00:56 05.08.2007

Re: jezici Biblije

da toliko su protestanti ispraksovali veru da svako ima svoju crkvu.. kao sto rece jim morison: we could plan a murder or start a religion :)))

Aleksandra Mitrovic 01:05 05.08.2007

Re: верујућих је Царство Небеско

Boji se da ce doziveti istu sudbinu kao i svici sa Mrtvog Mora koji dovode u pitanje verodostojnost SVIH jevandjelja u Novom Zavetu......
а зашто?

Zato sto su to jedini zapisi o istoriji jevrejskog naroda pre biblije koji mogu otkriti pravo poreklo Isusa Hrista i njegovih savremenika kao i izvore biblijskih jevadjelja.....

dunjica 09:16 05.08.2007

Re: jezici Biblije

Codex, nije ti lako.

codex_casti 13:26 05.08.2007

Re: jezici Biblije

da mi je lako zar bih bio ovde...?

codex_casti 13:33 05.08.2007

Re: верујућих је Царство Небеско

mislim da je takodje zbunjujuce sto je "pisac" biblije dopustio da se takve "greske" potkradu...

dracena 13:38 05.08.2007

Re: Chervi,

bauer
istorijske spise bi trebalo citati izmedju redova.

Mislim da bi sve spise trebalo čitati iz raznih uglova, sa različitim pretpostavkama. Tako se bolje razumeju.
Npr. zašto bibliju ne pročitati i kao spis neke davne civilizacije nestale pre 2 miliona godina?
Ili vanzemaljske civilizacije? Ili kao čisto istorijski spis u kom je sve do poslednje zapete potpuno istinito...?

Mada nikako ne mislim da o svakom takvom čitanju treba napisati knjigu. Nije svaki naš eksperiment vredan objavljivanja.

Atomski mrav 19:01 05.08.2007

Re: jezici Biblije

Dunjice, ja sam jednom čitao prevod Bibliju na hrvatski (sa sve nekim ilustracijama, luksuzno izdanje) - moram reći da mi je bilo razumljivo poput staro-grčkog i aramejskog zajedno :)

dunjica 19:22 05.08.2007

Re: jezici Biblije

To sto je nesto luksuzno upakovano, ne znaci da je kvalitetno. Moze biti da ni meni ne bi bilo mnogo razumljivije ;-)

Ja prednost dajem prijevodu s kraja 60tih, pocetka 70tih, Bonaventure Dude, Fućka i Jure Kaštelana, koji se smatra i najvrijednijim s literarne strane gledano. Ako se ne varam, prijevod je s originalnih jezika (hebrejskog i staro-grckog), sto smatram izuzetno vaznim, plus mnostvo komentara s objasnjenjima znacenja u originalu (cesto tesko prevodiva).

Dexter 21:12 05.08.2007

Re: Ne znam koliko se

@nsarski

И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.

Pisao sam vec na blogu o knizi postanja.
Upravo je zanimljivo to da se pojava vidljivog Sunca i Meseca dogadja 4.dana (posle nastanka biljaka).
To je u saglasnosti sa cinjenicom da je atmosfera bila neprozracna pre pojave kiseonika koji ju je ucinio providnom. "Vidjelo" je arhaican izraz, znaci nesto sto moze da se vidi, recimo.
Svetlost i tama se pojavljuju od prvog dana.
Konacno, "dan" je cini mi se pre termin koji bi trebalo da oznaci jednu etapu nego 24h.

nsarski 21:37 05.08.2007

Re: Ne znam koliko se

Cini mi se da ne komuniciramo, nazalost:)
Moja poenta je bila da Bibliju ne treba tumaciti faktografski, jer ona nije ni tako pisana. Biblijskom piscu je bila vaznija prica o postanju i trajanju i otkrovenju (apokalipsi) od trivijalnih cinjenica, jer jezik Biblije nije onaj jezik koji mi danas upotrebljavamo. Kao sto je uzaludno traziti da li je u Staroj Grckoj postojao neki rmpalija koji se zvao Ahil i koji je imao (medicinski dokazano nemogucu) slabost da ga samo strela koja ga pogodi u petu moze usmrtiti, tako je bespredmetno traziti istorijske i druge cinjenice u Bibliji. Ako su neprecizne, onda je pisac smatrao da one nisu vazne za ono sto ima da se kaze.
Na isti nacin, piscu (Mojsiju, navodno) za pricu koju je hteo da isprica nisu bile bitne astronomske cinjenice, pa na njih nije polagao posebnu paznju.

Dexter 22:30 05.08.2007

Re: Ne znam koliko se

OK. Nisam proveravao druge izvore ali Zenon Kosidovski u knjizi "Biblijske legende" tvrdi da se price iz Starog zaveta veoma poklapaju sa realnim istorijskim dogadjajima utvrdjenim pre svega na osnovu arheoloskih istrazivanja, ukljucujuci i autenticnost mnogih biblijskih protagonista. Naravno, ne osporavam da postoje delovi Starog zaveta koji su prilicno nejasni, iracionalni itd.
Nisam siguran da razumem sta mislite kada kazete "jezik Biblije nije onaj koji mi danas upotrebljavamo", osim sto se radi o starohebrejskom.
Inace, cini se da je Stari zavet u hriscanstvu (pa i pravoslavlju) na neki nacin potisnut u drugi plan.
Postoji tu i niz protivurecnosti izmedju starog i novog zaveta, ali to je posebna prica, a i zavisi od tumacenja.

nsarski 22:58 05.08.2007

Re: Ne znam koliko se

Kad kazem "jezik" ne mislim na hebrejski, staro-grcki, danski ili fortran. Mislim na nacin upotrebe jezika. Ali, o tome drugom prilikom:)

nsarski 02:33 06.08.2007

Re: Ne znam koliko se

Malo detaljniji odgovor sam dao u blogu gore:)

Dexter 01:00 07.08.2007

Re: Ne znam koliko se

OK
Pogledacu.

Jelena 21:33 04.08.2007

Radoslave,

narod Izraela je na Sinaju primio dve Tore, Pisanu i Usmenu. Bez Usmene Tore (koja predstavlja uputstvo za tumacenje Pisane i koja se generacijama prenosila kao usmeno predanje, da bi bila zapisna oko 2. i 5. veka u dve redakcija Talmuda) ne moze se razumeti Pisana Tora.
Svaki stih u Tori ima 4 nivoa tumacenja. Svaki od ovih nivoa ukljucuje unutrasnju logiku hebrejskog jezika. Bez te logike nemoguce je tumaciti Sveti tekst. Moguce je samo doslovno ga citati. Doslovno citanje vodi najcesce u zabludu iz koje moze svasta da se izrodi.
Ovo o cemu govorim je rabinska tradicija.
Evo primera:
Srednjevekovni jevrejski mudrac Rashi, najveci komentator Tore, je tumaceci poznati stih ''oko za oko, zub za zub'' dao sledeci komentar.
Kada covek svom bliznjem iskopa oko, to ne znaci da bi njegov bliznji za uzvrat trebalo da iskopa njemu oko. Naprotiv! Dublji smisao ovog stiha je da osteceni mora da dobije odgovarajucu novcanu nadoknadu za gubitak koji je pretrpeo.
Ovo tumacenje je osnovni nivo.

dracena 21:46 04.08.2007

Re: Radoslave,

Dodala bih samo da Toru nije moguće izučavati samostalno, nego samo uz pomoć učitelja.
U priredjenim verzijama na svakoj stranici ima više objašnjenja u fusnotama, nego izvornog teksta.

Jelena 21:49 04.08.2007

Re: Radoslave,

Da, dracena!

dunjica 22:25 04.08.2007

Re: Radoslave,

U priredjenim verzijama na svakoj stranici ima više objašnjenja u fusnotama, nego izvornog teksta.

Isti slučaj i s NIV Biblijom (New Intl Version). Da ne govorim o moru biblijskih komentara, kao posebna izdanja.

vlada dvm 21:50 06.08.2007

Re: Tora, Talmud, Sulhan aruh

Mala dopuna: Pisani deo Tore se sastoji iz pet knjiga i one sacinjavaju glavni deo Starog zaveta. Usmeni deo je kroz vreme dopunjavan. Taj usmeni deo je od 100god pre Hrista do 400. god posle Hrista uobliceno u jedan tekst koji se zove Talmud. Ona sadrzi religiozne zakone, kao i privatno pravo, porodicno pravo i kazneno pravo. Talmud ima dva dela: Mishnu i Gemaru. Mishna sadrzi predanja usmenog zakona, a Gemara se sastoji od razgovora rabina i rabina i ucenika. Talmud ima 63 dela koji se zovu Traktati. Ovo je izgledalo malcice ne sredjeno pa je u 12.-om veku rabin Mojsije Ben Majmon sistematski uredio i to je Mishnah Tora ili Jad Hazakah. U 16.-om veku spanski rabin Josif Karo je sastavio novi verski kodeks - Sulhan aruh. On se sastoji iz cetiri knjige i dopunjen je obicajima "istocnih Jevreja", koji su poznatiji kao Ashkenazi. Ashkenazi su tursko-mongolsko pleme koje je primilo judaizam, a neki ih jos nazivaju Hazarima.

Dexter 01:22 07.08.2007

Re: Tora, Talmud, Sulhan aruh

"Ashkenazi su tursko-mongolsko pleme koje je primilo judaizam, a neki ih jos nazivaju Hazarima. "

Ovo prvo je problematicno.
Evo zanimljivog teksta na vikipediji:
http://en.wikipedia.org/wiki/Ashkenazi
U 11 veku Askenazi su cinili 3 posto ukupne jevrejske populacije , a danas cine 80%. Inace, na osnovu skorih genetskih istrazivanja utvrdjeno je da 40% svih Askenaza potice od JEDNE zene. Neverovatno.
Inace rec je o populaciji iz koje je izaslo natprosecno mnogo nobelovaca, a neki ih smatraju za najinteligentniju "grupu" na planeti.

vlada dvm 10:48 07.08.2007

Re: Tora, Talmud, Sulhan aruh

Pa ne znam sta je problematicno. Nisam rekao kada i gde su primili judaizam, ali mozemo o tome. Pitanje: a sta se desavalo pre 11-og veka? Sto se genetskih istrazivanja tice, postoje i ona koja govore da je naj stariji genetski materijal sa Balkana. A wikipedia...?!?! Preferiram papir i to sa vise strana sveta. Cini mi se da je to maaalcice objektivniji nacin sakupljanja informacija.

Jelena 14:42 07.08.2007

Re: Tora, Talmud, Sulhan aruh

Neki navodi u tvom postu nisu tacni.
Naime, Usmeni zakon se prenosio s generacije na generaciju sve dok nije postojala opasnost da padne u zaborav. Tada je je Rabi Jehuda Hanasi zapisao Usmenu Toru u delo koje se naziva Misna. Kako je Misna bila zapisana u vrlo konciznoj formi, postojala je potreba za njenom razradom i dodatnim tumacenjem, To su radili ucitelji Misne, Tanaim. Ucenje i diskusije Misne cinili su strukturu iz koje je izrasla Gemara. Ucitelji Gemare su Amoraim. Misna i Gemara cine Talmud.
Latentni smisao Tore, jevrejski ucenjaci su zapisali u Midrashu u kome se nalaze eticke, filosofske i misticke istine ispod vela alegorijskih interpretacija i parabola.
Rabi Moshe Ben Majmom ( Rambam ili Majmonides) nije sistematski sredio Talmud , vec je sacionio najveci kodeks jevrejskog zakona izvucen iz Talmuda i rada Gaona koji je poznat pod imenom Mishne Tora. Ovaj rad se sastoji nod 14 knjiga pa se s toga naziva i Jad Hazaka (jad je na hebrejskom ruka i ima numericki ekvivalent 14, kao asocijaciju na 14 delova).
Rabi Josef Karo je jos jedan Alahista, uslovno receno strucnjak za rabinsko pravo, koji je sastavio Shulhan Aruh (Postavljen sto). To je sveukupni jevrejski zakon aktuelan i danas, na jasnom i konciznom hebrejskom, aranziran sistematicno po temama. Shilhan Aruh je naisao na protivljenje Askenaskih rabina ( istocnoevropski i nemacki Jevreji) jer je po njihovom misljenju favorizovao sefardsku tradiciju.
Askenazi nisu Hazari.
Najveci doprinos jednog drugog rabina Jehude Halevija (12. vek) je poetsko filosofsko delo Hazari napisano na arapskom. Tema ovog dela je konverzija na judaizam paganskog kralja Hazara, centralnoazijske imperije. Trazeci pravu religiju kralj je razgovarao sa hriscanskim, muslimanskim i jevrejskim ucenjakom.
Delo Hazari ima strukturu dijaloga jevrejskog ucenjaka sa kraljem hazara u kome ucenjak iznosi filosofske osnove judaizma i analize razlicitih tema, muzike, usmene tradicije do tema kazne i nagrade.
Ovde se vracamo na temu. Bukvalno tumacenje je dovelo do zablude da su Askenazi potomci Hazara.
Kada su Hazari u pitanju, rec je o klasicnom delu rabinske literature!

vlada dvm 15:28 07.08.2007

Re: Tora, Talmud, Sulhan aruh

Slazem se. Malo sam brzao, jer malo ljudi poznaje ovu tematiku, pa sam nesrecno skratio pricu. Elem, preciznosti radi 14 delova Jad hazakaha su hilhoti koji se dele na manje delove oznacene paragrafima. Sto se Sulhan aruha tice podeljen je na 4 knjige: Joreh deah, Koshen ha-mishnat, Eben hvezer i Orah hajim. Sto se samih Hazara tice, mora se priznati da njihov istorijat poprilicno obavijen velom tajni. Cinjenica je da su bili locirani izmedju Kaspisjkog i Crnog mora. Interesantno je kada se pogledaju karte iz tog perioda, Bugari se nalaze severno od Kaspijskog mora/jezera. Mala digresija, sorry. Cinjenica je da su se nalazili ukljesteni izmedju hriscana, muslimana i jevreja. Cinjenica je da su se odlucili da prihvate judaizam kao drzavnu religiju. Cinjenica je da su od njih postali istocno-evropski Jevreji. Istocno-evropski jevreji se oznacavaju kao Ashkenazi i oni danas cine vecinu u odnosu na sefardske Jevreje.Ruski izvori o Hazarima su mnogo precizniji i obimniji jer su imali direktne kontakte i sukobe, naravno. Samo pogled na ondasnje mape mnogo govori. Postojanje Hazara kao plemena, potvrdjuje i arapski geograf Istahri, koji Hazara deli na crne (Kara-Hazare) i bele (Ak-Hazare).. Ovo je toliko opsirna tema, a ja brze mislim i pricam no sto kucam. Otuda i , ja mislim sitne nepravilnosti.

Jelena 16:00 07.08.2007

Re: Tora, Talmud, Sulhan aruh

Jeste, tema je kao okean i veca, zahteva skracenja, a skracenja su uvek nezgodna.
Mislim da su Hazari danas, kao i u vreme rabenu Halevija, posluzili kao metafora za iskaz o veri.

Neces zameriti ako kazem da ne znam nista o realnoj istoriji Hazara, osim da se veruje da su preci Askenaza.

Jevrejstvo je nacin zivota, verovanje, znanje i slozen pravni sistem u okviru koga nema mesta za ovakva shvatanja. Govorim sa stanovista alahe, rabinskog prava. Zato mislim da ljudi koji sustinski hoce nesto da nauce o judaizmu moraju da traze jevrejske, ortodoksne izvore. Pokusaj da se o judaizmu nesto nauci iz nejevrejskih izvora je unapred osudjen na propast.

Kada se savladaju ortodoksni izvori, u odgovarajucoj meri naravno, lako je shvatiti ostale pozicije. Sve je u koncentricnim krugovima.

So, good luck:)

vlada dvm 17:06 07.08.2007

Cuj, da zamerim?!?!

Svaka komunikacija ovog tipa je korisna i podsticajna. Zasto bih ti ista zamerao?! Kao neko ko nije Jevrej, a koga to zanima, svaka informacija mi je znacajna. Naime, otkad su "VIP blogeri" na odmoru i lokal-politicke teme retke, nacete su neke vrlo interesante teme u kojoj ucestvuju vrlo kulturni i pametni ljudi. Osvezavajuce ! Onoliko koliko sam ja proucavao judaizam, mnogo i malo istovremeno, apsolutno se slazem sa tvojom definicijom. Ali. iskreno, ono sto sam nasao u ortodoksnim izvorima me po malo brine. Imao sam priliku da susretnem jedan broj Jevreja i imao sam utisak da smo za veliku vecinu njih zaista "goje". A to zaista pise u njihovim svetim spisima. Sto se Hazara tice, ne mogu se sloziti sa tvojom tezom, da su posluzili kao metafora za iskaz o veri. Njihovo postojanje je zabelezeno, a diskusija o tome zasto se danas tako malo zna o Hazarima bi nas odvela u drugu vrstu diskusije. Da, oni jesu preci ashkenaza. Zapitaj se kako su od Judeje dospeli do danasnje Nemacke i Poljske, gde ih je pred drugi svetski rat bilo naj vise. Opet se vracam na prastare karte (ruski izvori), gde Hazarsko carstvo nije daleko od pomenutih lokacija. Prosta logika nas navodi, da toliki broj Jevreja nije mogao doci iz Judeje, jer tolika seoba ne bi prosla ne zapazeno, a osim toga, ko bi onda ostao u Judeji ?!? Jos jedna mala digresija: Juzno od Hazarskog carstva je, na danasnjoj teritoriji Azerbejdzana, na zapadnoj obali Hazarskog mora ( Bahr-ul-Khazar) postojala drzava koja se nazivala Albanija. Interesantno, zar ne?!

Jelena 20:31 07.08.2007

Re: Cuj, da zamerim?!?!

Ortodoksni Jevreji cine oko 7% ukupne jev. svetske populacije. Medju njima ima ekstremista, ali nemoj da brkas Jevreje sa judaizmom. Medju njima u Izraelu ima jos ljudi koji misle da Jevreji u Evropi zive u Stetlima (geta u istocnoj Evropi) :)
Ako te interesuje Tora, zanemari podelu na Gojim ( Nejevreje) i Jevreje. Ta podela je zid koji zaklanja Toru.
Najteza stvar koju ces morati da savladas je promena perspektive , tj. prihvatanje rabinskog nacina razmisljanja. Kada se desi taj kvalitativni skok, sve ce ti izgledati drugacije. Potrebne su godine ucenja, u glavnom iz posrednih izvora. Ali, onaj ko zeli, nevezano za to da li je Jevrejin ili ne, moze da uci.
Ima mnogo Jevreja koji su sekularni i nemaju pojma sta je judaizam. Spremi se na susret sa uzasno mnogo kontradikcija. To je kao dobar dan u ucenju Tore.
Primer su upravo Hazari. Rabini koriste mnogo parabola da bi rekli sta misle. Kada prihvatis tu obrnutu perspektivu, shvatices da nije vazno da li su Hazari primili veru ili nisu.
Sad, ja tebe pozivam da ucis, a to ne bi trebalo da radim. Ako se osecas pozvanim, naci ces nacin:)
Kol Hakavod-Sve najbolje!

GajaR 21:17 07.08.2007

Re: Cuj, da zamerim?!?!

Vlado i lelice!

Cinjenica je da su bili locirani izmedju Kaspisjkog i Crnog mora. Interesantno je kada se pogledaju karte iz tog perioda, Cinjenica je da su bili locirani izmedju Kaspisjkog i Crnog mora. Interesantno je kada se pogledaju karte iz tog perioda,

Takodje je čnjenica da su neki etiopske puti, a da su jevrejske vere.

vlada dvm 22:07 07.08.2007

etiopljani

Jevreji su bili nomadsko pleme. Nista cudno nije da su isli i na jug. Ne sporim.

vlada dvm 22:08 07.08.2007

Re: etiopljani dodatak

Naravno ovo se odnosi na "vreme pre vremena".

vlada dvm 22:33 07.08.2007

Re: Cuj, da zamerim?!?!

Na mnogo kontradikcija sam vec naleteo. Izmedju ostalih i na razlicite prevode i tumacenja reci "Goj". Mislim da znas na sta mislim. Iskreno, mene to ne pogadja. Posto mi je jasno tvoje poreklo, uci cu u dalju raspravu uz opasku, da nisam ekstremista, niti fasista, niti bilo sta slicno i zato ovo sto cu te pitati je moja radoznalost i zelja da shvatim neke stvari. O cemu se radi. Kada se u Talmudu kaze: Nejevreju ne treba milost i pomoc ukazati (Jebamot, 12a), da li postoji da je nesto prevedno lose, jer ja, prosto nisam mogao da verujem svojim ocima dok sam ovo citao. Ili: " Nejevreji su stvoreni da sluze Jevreje. Oni moraju orati, kopati, sejati, kositi, vrsiti. Jevreji su stvoreni da sve gotovo nadju" (Talmud, Berahot 58a). Da li se to odnosi samo na specificne situacije, mada je meni ovo zvucalo vrlo ne dvosmisleno? Prosto, ne vidim mesto za drugacije tumacenje. Ako prihvatim rabinski nacin razmisljanja, sta god to znacilo, da li cu doci do drugacijeg tumacenja ovih reci? Ovakvih primera, na zalost ima jos. To je ono sto me kod Jevreja zbunjuje. A sto se poziva na ucenje tice, zasto to ne bi trebalo da radis. Samo sujetne neznalice misle da sve znaju? Kod nekoga na blogu sam citirao Miku Antica: "Kada god budes komadic sebe dao, licice svet vise na tebe nego na druge". Trudim se da se toga pridrzavam.

GajaR 22:35 07.08.2007

Re: etiopljani dodatak

Jevreji su bili nomadsko pleme. Nista cudno nije da su isli i na jug. Ne sporim.

A šta bi rekao nsarski o mitohondrijalnoj evi???

Jelena 23:10 07.08.2007

Re: Cuj, da zamerim?!?!

Nemam odgovor na sva pitanja. Nisam rabin, na zalost:)
Mogu da ti kazem da sam sigurna da bi rabin za ovako nesto dao tumacnje koje je prihvatljivo. Ovako izolovano zvuci grozno. Pitacu.
Drago mi je da te ne dodiruje rec ''Goj''.
Dacu ti drugi primer koji mi je poznat. Ne zameri na tome sto ne navodim izvor, ne secam se precizno. Navescu samo raspravu.
Dakle, teza je da bi Jevrejin trebalo da spasi zivot samo Jevrejinu.
Rasprava kaze da je Jevrejin obavezan da pritekne u pomoc uvek i kada zna i kada ne zna da li medju povredjenima ima Jevreja. Ako zna, pomocice unesrecenima. Ako ne zna, mora da pritekne u pomoc, jer medju unesrecenima mozda ima Jevreja.
Dakle, Jevrejina vodi obaveza da spasava Jevrejina, ali pri tom on spasava i Nejevreje. Obavezan je u oba slucaha da pomogne. To je zakon.
Nadam se da je ovaj primer dovoljno ilustrativan. Ne mogu trenutno nicega drugog da se setim.
Ovaj primer govori i o tom koliko je rabin neophodan. Istorija rabinskog jevrejstva i jesu komentari i razrade koncizno zapisanih zapovesti.
U svetu ortodoksnog jevrejstva, bez misljenja rabina se ne radi nista. Kako su rabini ljudi, medju njima ima razlicitih po karakteru, prirodi i obrazovanju. Mozes da sledis ucenje svog rabina, ali to ucenje ne obavezuje ostatak jevrejskog sveta. Naci svoju meru, to je cilj.

GajaR 23:19 07.08.2007

Re: Cuj, da zamerim?!?!

najmanje bih voleo da krenemo u "zaveru cionista".
Ja lično ne poznajem (nažalost) niti jednu osobu "mojsojeve vere".
Da su jevreji važab beočug civilizacije, to ne sporim!

Jelena 23:29 07.08.2007

Re: Cuj, da zamerim?!?!

Evo nekoliko linkova koji su korisni:
www.jewishvirtuallibrary.com
www.aish.com
www.jpost.com
Uzivaj.
Lajla tov (Laku noc)

vlada dvm 23:33 07.08.2007

Cionisti?!?!?!

Ko je pomenuo zaveru cionista?! Tema je odlicna, ali ovde nije naceta. Ucimo, ucimo...samo ucimo jedni o drugima, mozda tako i dodjemo do ispunjenja zelja svih "misica sveta" - mira na Zemlji. O cionistima, neki drugi put.

vlada dvm 23:48 07.08.2007

Sajtovi

Prvi i treci obisao i obilazim, odo' na onaj u sredini. Thanks. 'Ku noc.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Vikipedija

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

o bibliji je reč

re: o bibliji je reč

Ne znam koliko se

Re: Ne znam koliko se

Re: Ne znam koliko se

Re: jezici Biblije

Re: Ne znam koliko se

Re: jezici Biblije

Re: jezici Biblije

Re: jezici Biblije

Re: jezici Biblije

Re: jezici Biblije

Re: jezici Biblije

Re: jezici Biblije

Re: jezici Biblije

Re: jezici Biblije

верујућих је Царство Небеско

Re: Chervi,

Re: Ne znam koliko se

Re: Ne znam koliko se

Re: Ne znam koliko se

Re: jezici Biblije

Re: jezici Biblije

Re: верујућих је Царство Небеско

Re: jezici Biblije

Re: jezici Biblije

Re: верујућих је Царство Небеско

Re: Chervi,

Re: jezici Biblije

Re: jezici Biblije

Re: Ne znam koliko se

Re: Ne znam koliko se

Re: Ne znam koliko se

Re: Ne znam koliko se

Re: Ne znam koliko se

Re: Ne znam koliko se

Radoslave,

Re: Radoslave,

Re: Radoslave,

Re: Radoslave,

Re: Tora, Talmud, Sulhan aruh

Re: Tora, Talmud, Sulhan aruh

Re: Tora, Talmud, Sulhan aruh

Re: Tora, Talmud, Sulhan aruh

Re: Tora, Talmud, Sulhan aruh

Re: Tora, Talmud, Sulhan aruh

Cuj, da zamerim?!?!

Re: Cuj, da zamerim?!?!

Re: Cuj, da zamerim?!?!

etiopljani

Re: etiopljani dodatak

Re: Cuj, da zamerim?!?!

Re: etiopljani dodatak

Re: Cuj, da zamerim?!?!

Re: Cuj, da zamerim?!?!

Re: Cuj, da zamerim?!?!

Cionisti?!?!?!

Sajtovi

Vikipedija

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana