Back to life, back to reality

Taman smo se ponadali da je mračni period devedestih godina poslednjeg veka daleko iza nas, i da koracima od sedam milja grabimo ka Jevropi, kad ne lezi vraže! Metroseksualni demokrata Tadić, za koga bi poštenije bilo reći da je sledbenik politike Stambolićevih komunista, nije imao drugog izbora već je morao da pravi (trulu) koaliciju sa Ivicom i Maricom, a tu se negde našao i debeljuškasti vojvoda od Žitorađe Dačić. Što se tiče aktuelnog nam predsednika i mog svrstavanja istog među komuniste, dužan sam objašnjenje. Na političkoj sceni Srbije postoji nebrojeno mnogo političkih partija, valjda samo Bog dragi zna koliko ih je niklo od 1990. godine na ovamo, ali se sve svodi na dve frakcije, nastale nakon istorijske 8. sednice CK Komunističke partije Srbije: Miloševićevci i Stambolićevci. Jedni su bez problema obukli uniformu nacionalista i svrstali se na stranu blaženopočivšeg najvećeg sina naših naroda i narodnosti (posle Tita, naravno), a drugi su na ruke navukli rukavice i obukli dresove sa natpisom "Demokrata sam i popove jašem". Tako to bi tada, tako je ostalo i dan danas.

Ne treba stoga da čudi dugo najavljivano i pompezno potpisano političko pomirenje između Tadićevog DS-a i Dačićevog SPS-a. Srasli su opet nokat i meso, sada su ponovo jedno, i to bi u principu trebalo da bude ohrabrujuća vest, jer nijedna podela nije dobra, ali od ove ljubavi konji crkavaju. A konji su u ovom slučaju Srbi od Horgoša do Kosovske Mitrovice. Oni južnije od Ibra najebaše svakako, i odavno, i bez istorijskog pomirenja žuto-crvenih i crveno-crvenih. Opet smo u međudržavne odnose, pogotovo sa nekada bratskim republikama, uveli zveckanje oružjem, osvetoljubivost, posmatranje s visine, pretnje, ucene... Proterujemo makedonskog ambasadora i crnogorsku mu koleginicu, sa Hrvatima zatežemo odnose do granica pucanja (i nerava i topova), pujdamo Dodika da se u RS uskurči protiv BIH i protiv celog sveta baš onako kao što smo nekada pujdali dr Dabića i đenerala Ratka & Mirka. Bojim se da je sa ovakvom garniturom na vlasti sledeći potez saopštenje bugarskim vlastima da treba da se povuku do Plovdiva, jer su od Dimitrovgrada pa do tamo granice vaskolike serbske države, onda će možda uslediti konfiskacija zemljišta duž Dunava u Rumuniji, a i taj Temišvar je oduvek bio naš, ja ne znam odakle se stvoriše toliki Rumuni tamo. Za Mađare, međutim, moramo da smislimo malo mudriju strategiju jer su deo EU. Njima bismo mogli da pripretimo da ćemo raketirati Firencu i Minhen, samo ako ne usliše naše zahteve da nam dobrovoljno ustupe teritoriju do Balatona, da tamo usidrimo našu mornaricu. A srca su nam bila puna kada je Debeljuškasti od Žitorađe obišao administrativnu granicu sa Kosovom i poručio šiptarskim teroristima da će Žandarmerija reagovati i lakim i teškim naoružanjem ukoliko se drznu da nas popreko pogledaju, baš kao što mu je politički otac i idol pretio 20-ak godina ranije.

Sve vam ovo deluje kao science fiction i kao karikiranje trenutne situacije? Eh, Srbine, marvo zaboravna! Podjednako nemoguće je delovalo krajem osamdesetih godina prošlog veka da ćemo ući u ratove u kojima nismo učestvovali, i da će izginuti toliki narod, i nemoguće je bilo zamisliti prazne rafove tokom inflatornih godina, i nemoguće je bilo zamisliti mnogo toga, pa doživesmo i srećniji od nas i preživesmo. Sve ove izjave koje čitamo ovih dana po medijima me neodoljivo podsećaju na vreme koje sam želeo da zaboravim. Opet smo nebeski narod, jači i od EU i od Amerike, nas i Saveta bezbednosti UN sa sve Rusima - bar 500 miliona. Sila, BRE! Eto sad u UN igraju uz našu muziku, džabe Buš, Obama & Hašim Tači Ltd. lobiraju u korist Šiptara, mi smo još jednom izvojevali pobedu, i biće kako mi kažemo. Eto puni mediji izveštaja o našim diplomatskim pobedama, o tome kako su političari na celoj kugli zemaljskoj prosto iznenađeni kakva ih je diplomatska ofanziva iz galskog sela između Batajnice i Straževice snašla, sve je kako smo mi tražili. Negde na unutrašnjim stranicama novina, što je moguće sitnijim fontom, piše da se Euleks razmestio na Kosovu, da preuzima dužnost od UNMIK-a već za koji dan, da će uskoro i preostale članice EU priznati nezavisnost Kosova, da će to uraditi i Boris Metroseksualni Tadić, ali jebeš ti to što piše malim slovima. Ja verujem samo u ono što je masnim slovima odštampano na naslovnoj strani!

Leta gospodnjeg 1992. sam se vratio u Srbiju, ne želeći da budem jedan od onih koji je zbog krize u zemlji pristao da bude građanin drugog reda u nekoj evropskoj uređenoj državi. Sada sam, međutim, spreman da razmotrim mogućnost da od Zanzibara ili Bangladeša zatražim azil, pa da potražim mir u nekom plemenu koje još nije čulo za struju, telefon, računar i slične tekovine moderne civilizacije. Ne bih preživeo još jedan rat u kome ne učestvujem i u kome s podozrenjem gledam na svako vozilo vojnih tablica u strahu da je to moj one way taksi, i u kome umesto osvojenih žena ili popijenih piva prebrojavam mrtve iz svog okruženja. A sve zbog kolevke srpstva, koju ćemo braniti do poslednje kapi krvi, dok je ijednog Srbina.

Rizikujući da budem etiketiran kao veleizdajnik moram da završim ovo pisanije javnim pozivom vladajućoj garnituri: priznajte više da je Kosovo nezavisno i odavno tuđe, nemojte više da branite ni mene, ni nas, ni nacionalne interese, pustite nas malo da živimo, ako ikako može i ako za Boga znate!